Супериорни српски бренд!

 „Супериор“ и др Иво Ђиновић несумњиво су најбољи и најпознатији бренд Србије у области пољопривредне производње. Светски признати научник, генетичар и селекционар повртарских, ратарских и воћарских култура, проф. др Иво Ђиновић основао је породично предузеће СУПЕРИОР  1993. године, компанију која је због својих сорти и хибрида повртарских и ратарских култура постала један од најпознатијих брендова у српској пољопривреди.

......................................

Велики људи – Плањани са својим печатом у времену“ - пројекат листа МОРАВА ПРЕС и портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије и сервисе новинских агенција у 2019. години Министарства културе и информисања Републике Србије.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства. 

.........................................................................................

Због доприноса развоју домаће пољопривреде професор је одликован златном медаљом за заслуге указом председника Републике Србије за 2014. годину. СУПЕРИОР данас  доминира у производњи семена поврћа не само на националном, већ и на интернационалном тржишту. Располаже једном од највећих ген банака у источној Европи и непрестано ради на развоју нових хибрида. 

Рођен 1948. у селу Пролом, општина Куршумлија, на обронцима планине Радан проф. Ђиновић као да је био предодређен за природу и делатност у овој области. Данас је то село познато као Пролом Бања.  

- Био сам прво од петоро деце оца Крсмана и мајке Драгице. Мој отац је био најстарије од десеторо деце. Имали смо 42 хектара под шумом, ливадама и њивама, гајили овце, козе, говеда и обрађивали земљу. Тако сам од малих ногу био упућен на живи свет око себе. Добро сам пролазио у школи због чега су ме послали у град на даље школовање. У Куршумлији и Прокупљу сам завршио основну школу, студије  на Пољопривредном факултету у Земуну. Докторирао 1987. на Пољопривредном факултету у Новом Саду, ментор ми је био познати професор, генетичар др Славко Боројевић – каже о својим коренима др Ђиновић.

Почео је да ради у Институту за повртарство у Смедеревској Паланци са познатим фитопатологом, др Живојином Алексићем. У великој мери под његовим утицајем определио се за селекцију поврћа најпре грашка, касније лубеница, диња и кукуруза шећерца. Као резултат тога рада признате су нове сорте грашка, хибриди кукуруза шећерца, лубеница, шаргарепе. О новостима из повртарства писао је стручне чланке и размишљао како да их сакупим у једну књигу. 

- „Свет поврћа“, је књига коју сам замишљао као „фото-стрип“, и за коју сам годинама снимао слајдове и фотографије. Мислим да је „Свет поврћа“ другачија од осталих књига из све области, јер сваки писац пише онакву књигу какву сам жели да купи. Селекционари своје сорте и хибриде воле као своју децу, није чудо што се осећам као отац на стотине расуте деце по свету. Један период свог живота радио сам као професор повртарства и семенарства на Вишој пољопривредној школи Прокупљу – каже о себи професор Ђиновић.

- У Србији можемо да радимо интегралну пољопривреду, наше њиве нису загађене енормним количинама ђубрива.  Ми имамо здраву земљу, здраву воду, јефтину радну снагу – говорио је проферсор када се одлучио да из „сигурне“ државне фирме крене у неизвесно и отпочне сопствени бизнис. Знањем, иновативним способностима и интуитивним даром да предосети шта је добро у датом тренутку, професор међународног значаја је успео да реализује своје идеје. Нове нису пресушиле ни у осмој деценији живота. Ствара, иновира, комбинује и даје пример другима, млађој генерацији како се стиже до успеха. А успех у Ђиновићевом систему вредности су нове сорте повртарских, ратарских и воћарских култура које ће у свему бити боље од постојећих.

djinovic5Најпознатији производ је паприка „слоново уво“ коју је, тврде у „Супериору“, „пробао сваки становник Србије“. Хибриди парадајза „маратон“ и „казанова“, створени још 1993. године, најпродаванији су на нашим просторима.

За паприку слоново уво, или џинку зна свака домаћица, за парадајз казанова или маратон, воловско срце, па чак и кинг знају угоститељи, повртари и купци који воле меснате, трајне сорте поврћа у својој кухињи. Зна се да је професор међу првим пољопрвивредним стручњацима саветовао узгој ароније, боровнице, бруснице, малине, рибизле, купније, од недавно препоручује гоџи.  Због њега и вере у оно што он зна и уме ове биљке су се нашле на плантажама широм Србије. Узгајају се масовно последњих година. Многи појаву сибирске ароније и њену популарснот међу узгајивачима ове биљке везују за његово ангажовање и допринос њеној популаризацији у Србији. У једном периоду тржишни бум су направиле саднице лаванде које су се шириле регионом снагом епидемије. 

Податак да Супериор држи 50 посто укупне сертификоване годишње производње семена у Србији довољно говори о визионарским и стручним способностима професора Ђиновића. 

Селекционар са снажном визијом, увидео је колики је значај лабораторије културе ткива и постао је пионир ове делатности у Србији. Творац најпознатијих српских хибрида парадајза, црног лука и сорте паприка, непрекидно ради на селекцији нових култура са жељом да одржи и надмаши славу коју је стекао са паприком „Слоново уво”. Стварање бренда „Српско семе” је његова велика жеља и сан који успешно остварује са својим стручним тимом у Супериору. Сваке године појави се по нешто ново на тржишту као резултат стручног проматрања и научне анализе.

Код професора Ђиновића све има оправдани ток. Како најстају хибриди систематским радом дугогодишњим експериментима и праћењем културе у лабораторији и на терену, такав пут има и додељивање имена новонасталој сорти која би требало да садржи у свом називу основне карактеристике нове пољопривредне културе на тржишту.

- Паприка слоново уво, велика ко мој опанак, добила је име тако што је један узгајивач сугерисао њено име алудирајући на величину. Кад радим на новом хибриду увек имам идеју да направим пандан неким већ познатим сортама и хибридима да би се лакше пробили на тржишту. Ако постоји парадајз који се зове квин, ја створим један који ће се звати кинг, постоји краљица, додаје јој се краљ, краставац корнишон регал, ја направим реал -краљевски. Маратон, дуго траје, у целом свету је реч препознатљива, познато је и значење – објашњава подробно др Ђиновић и каже да би било скоро погубно за тако велики труд и рад када би новом хибриду дао неко наше народно име, Милисав и Радисав, например. Али ако да неко интернационално, препознатљиво свима, нарочито ако има енглески корен, јасно је свакоме зашто носи баш то име и шта су му карактеристике.djinovic4

- Ако име човеку опредељује карактерне особине, тако и назив хибриду сугерише основне карактеристике. Силвија је врста паприке.  На латинском силва значи шума, шума од паприке, од плодова, од грана и од здравља. Све пуца и пршти од витамина. А да сам дао паприци наше име шума, нико не би обратио пажњу на њу. Тако је исто и са другим именима за сорте парадајза воловско срце, аманда, феномен, стена, казанова – каже професор који радо оно што ствара преточи у стихове. Има их на стотине, посвећени су парадајзу, луку, грашку, разном воћу и поврћу. У њима, уз опис и надахнуту риму, љубав и симпатије. Описно љубавна поезија по тврђењу аутора.

Професор се последњих година „заузео“ око воћа. Намера му је да у расаднику Супериор направи са својим тимом, стручњацима и синовима, Небојшом и Гораном, радницима на терену колекцију старих сорти шљива, крушака, јабука, дуња, заборављеног воће за чијим мирисом и укусом чезну носталгичари убеђени да на подручју Србије расте најмирисније и најукусније воће у свету. 

- Није све било лако и једноставно. На малом простору, у породичној кући, делу дневне собе, кренуло је уз много неизвесности и одрицања. Тек око 2.000. се консолидујемо, купујемо машине за паковање, склапамо уговоре са коопењрантима, запошљавамо раднике. И да извозимо. Више од хиљаду биљака је на нашем поседу, углавном нових сорти које су стручњаци сами изумели – прича професор и радо се сећа својих почетака. 

После 26 година рада све изгледа импозантније и моћније. Модерне пословне зграде, огледна поља, лабораторије, мини музеј у оквиру фирме чува све што је везано за делатност Супериора.

– Да се не заборави прошлост и да подстакне друге да се одлуче на радикалне кораке и да виде странци да нисмо тиква без корена – поносно истичу отац и синови. 

Центар за културу ткива са лабораторијом има све могућности које имају сличне европске установе за научна биолошка истраживања. Када би све машине радиле дневно би могло да се спакује 50.000 кесица, што је некада била цела годишња производња. Греју се био масом, природним отпадом и немају додатну мисију штетних гасова па и тиме дају допринос заштити животне средине од које живе и они и ми. 

Творац најпознатијих хибрида поврћа у Србији  придржава се позајмљеног начела од руског природњака Тимирјазева „Од првих корака своје умне делатности поставио сам себи два паралелна задатка: радити за науку и писати за народ“. Ради и ствара за науку, будућност и народ. Слоново уво се гаји у земљама региона, чак и у Америци и Аустралији. За посетиоце огледних парцела изненађење су биле многе новине, укључујући и површине између биљака застрте сламом.

- Слама поред садница, повећава влагу, смањује коров. Бледа боја, рефлектује светлост, осветљава биљку са доње стране. Нарочито је важно за усеве који пате од лисних ваши. Ове штеточине се крију на полеђини листа у сенци, на тај начин се спречава ширење колонија лисних ваши. Кад пада киша, прави блато, пуно је спора микроорганизама, могу да инфицирају доње лишће, поспеше ширење болести трулежи, пламењаче, црне пегавости... Овако, кад течност падне на сламу од ње се одбијају чисте капи и не могу да се развијају инфекције као кад је биљка на земљи. Чува биљку од ниских температура и спречава штетне утицаје од јаког загревања земљишта – објашњава предности примене органског отпада и природних начина борбе за здравију животну средину.

За сараднике професор Ђиновић одабира младе стручне људе који могу да га прате, да се оспособе  и преузму иницијативу. Улагао је и у образовање кадрова што се вишеструко вратило – повећањем производње, ширењем капацитета, освајањем тржишта и увођењем нових хибрида и технологија узгоја биљака. 

- Ми се такође суочавамо са захтевом да наши производи имају што боље особине, побољшан принос, перформансе које утичу на квалитет, као и иновације везане за специфичности обраде. Да бисмо задовољили све ове изазове, предузеће је подељено у три сегмента: СУПЕРИОР Seeds, СУПЕРИОР Fruit  и СУПЕРИОР Corn. Специјализовани су за развој, производњу и продају семенског материјала поврћа, садница воћа и хибрида ратарских култура. 

Данас предузеће располаже значајним бројем (преко 50) сопствених сорти и  хибрида поврћа. Половина свих сертификованих семена поврћа која се производе у Србији су пореклом из овог породичног предузећа. Да би гарантовали квалитет производа, користе ИСО стандард. Специјализовали су се за ретке воћне врсте и бобичасто воће. Располажу хибридима познатим по доброј отпорности на сушу.

Првобитни успеси у клонирању подстакли су га да започне изградњу једне од најсавременијих лабораторија на Балкану. Оријентисаност на лабораторијски развој има за циљ убрзавање стварања хибрида, али и умножавање воћних садница. Рад у лабораторији има и изражен научни аспект због многобројних проба клонирања ради проналажења што бољег медија и услова одрастања младих биљака.

Биљке из Супериорове лабораторије излазе са формираним стаблом и кореном, из услова где владају идеална влага и температуре, уз светлост дозирану у строго одређеним терминима. Биљке потом проведу одређено време у контејнерима са специјалним супстратом у пластеницима са засеном, проветравањем и компјутерски регулисаним наводњавањем. На овај начин омогућава им се да се привикну на спољне услове и одрасту у складу са температурним режимом који влада на отвореном простору. По завршетку овог припремног периода саднице се пресађују у саксије или иду у расадник где чекају новог власника који ће наставити бригу о њима.

-Од самог почетка смо се трудили да препознамо жеље наших корисника и да испунимо њихова очекивања. Наш успех дугујемо поверењу купаца и зато смо као приоритет поставили испуњавање његових  жеља. Захваљујући нашим кооперантима који производе високо квалитетна семена у сарадњи са нашом службом за подршку успевамо да одржимо квалитет – каже др Ђиновић.

Супериор има 56 запослених, и током лета овде ради још око 40-50 сезонаца, који помажу да се окопају усеви, уберу и очисте плодови. djinovic2

- Радимо са 30 коопераната, који раде за Супериор, широм Србије, зато што тиме избегавамо  могућност да град, или неке елементарне непогоде угрозе производњу, сваку сорту производимо на два до  три места не би ли спречили негативни ефекат климе. Супериор има 130 хектара, што у закупу што у власништву, све машине за производњу, а такође и десет трактора, машину за дораду и паковање.

- Очигледан је тренд промене демографске структуре људи како на селу тако и у граду. У нашем послу то мора да се прати. Неко је поврће траженије, поједине врсте одумиру или се мало користе. С друге стране, појавила се група младих људи који желе да се баве пољопривредом, и није више срамота бити сељак – примећује са задовољством професор Ђиновић.

 - Србија има два извозна потенцијала то је ИТ сектор односно информационе технологије и пољопривреду – прича аналитички поткрепљено чињеницама износећи запажања која воде ка закључку од користи за развој привреде и јачање националне економије.

- Требали би да се држимо како Холанђани, који кажу, ми смо пољопривредна земља, и када би то код нас рекао министар, или председник Владе, а све то било преточено у мере, онда би свима нама било боље. Ми свуда причамо о потенцијалима Србије, од потенцијала се не живи, живи се од производа као што су кукуруз, пшеница, парадајз, купус и друге културе. Договори треба да буду на вишем нивоу, фирме не могу да налазе купце по свету, то треба да ураде људи који су на вишем нивоу, и да договоре квоте. Наши произвођачи могу да произведу, битан је само купац, да знају да ће да продају своје производње На нама, произвођачима семена, ђубрива, садног материјала је да допринесемо да се семе произведе, у траженом квалитету – каже др Ђиновић и инсистира на чињеници да успех рада произвођача и селекционера зависи од добро организоване продаје кроз развијене велике системе извозно оријентисане. 

- Приликом одабира која ће биљка бити мајка, а која отац, узимају се у обзир различите особине, у зависности од тога како хибрид парадајза треба да изгледа. Обраћа се изразита пажња на отпорност биљака на болести, на боју, величину, облик, тежину, укус и меснатост плода како би се добио парадајз који је и чврст и укусан и отпоран на пуцање, добар за транспорт и дуже чување.

Поред отпорности на различите болести, хибриди парадајза компаније Супериор имају још једну специфичну особину на коју указује др Ђиновић:

-  Ми нарочиту пажњу обраћамо на квалитет плода. Доста нам је оних примедби од купаца који од увозног парадајза очекују добро. Он споља изгледа лепо, а када се расече, мора трећина плода око дршке да се баци због целулозе, због оног дрвцета, због онога што ја зовем арматура која се протеже од саме дршке плода и нема употребну вредност. Наш парадајз има диван укус са складним односом шећера и киселина тако да подсећа на старе сорте као што су јабучари или сен пјер, али има много већи принос и много већу отпорност на болести – истиче предности својих хибрида професор Ђиновић и наших сорти поврћа у односу на увозну робу којом су преплављене пијаце.

Професору и животињски свет помаже приликом избора најбољих хибрида да дође до тражених резултата зато што слуша шта природа има да каже.

- Једанпут, пре 20 година, много су ми помогле птице у селекцији. Један хибрид сам шкартирао као касни, међутим, кад сам видео да птице само његов плод једу, закључио сам да је то нешто добро. Он има крупне плодове и на врху стабла, а име маратон добио је пошто дуго траје! Јако је укусан и показало се да је то један од наших најбољих хибрида – каже др Ђиновић и додаје да је извршио и додатне анализе како би био сигуран да је хибрид задовољио све захтеве.

- Дао сам га лабораторијама у Бугарској на анализу ликопена, а ликопен је бојена материја, нека врста витамина црвене боје, која се налази у парадајзу и има лековита својства против карцинома простате. Дакле, показало се да наш хибрид маратон има 12 милиграма ликопена на 100 грама плода! Док други, и бугарски и холандски, па и неки стари наши, имају 3-4 грама.

- Значи, птица има непогрешив инстинкт. Дакле, оно што је укусно за човека, то је укусно и за микроорганизме и за гљивице и за бактерије и за инсекте. Они се руководе непогрешивим инстинктима - закључује др Иво Ђиновић и наставља да живи у складу са природом и у корист природе. Ради на новим сортама воћа и хибрида парадајза.