Корупција - један од горућих проблема у Србији!

четвртак 14. новембар 2019.

У Србији је корупција уз сиромаштво препозната као горући проблем у друштву. Присутна је свуда, а извршиоци могу да буду људи који поседују власт и утицај, тајкуни и директори, неретко и новинари.  Запрећена казна за оваква дела зависи од степена и врсте корупције – од шест месеци до пет година затвора, за теже облике и до 10 година. Класичним коруптивним кривичним делом сматрају се примање и давање мита, злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем. 

Полазећи од ових чињеница и потребе да се и школска омладина упозна са веома забрињавајућим резултатима разних истраживања о корупцији у Србији по којима Србија заузима 87 место међу 180 земаља у свету, због чега се сматра и даље земљом у којој је ниво корупције висок, “Свет речи“ је поново подстакао ову тему новим пројектом „Мрежа младих Србије против корупције“ који је подржала Америчка амбасада. Милош Антић, тренер на новом пројекту испред агенције за организациони развој „Фацилитас“ из Новог Сада, младима је предочио на дводневној обуци уз основне појмове и неопходна знања на који начим могу да се боре против корупције.  

С обзиром на то да најважнији антикорупцијски потенцијал сваког друштва представља решеност грађана да живе у слободном и уређеном друштву, овај пројект „Света речи“ креће од оних који су највећи потенцијал будућности једне државе – младих. 

Ученици средњих и две основне школе из 20 градова Србије заједно са својим менторима учесници су овог пројекта. На обуци у Великој Плани 13. и 14. новембра група едукатора из десет градова (Сомбора, Београда, Бора, Мајдампека, Зајечара, Јагодине, Власотинца, Врања, Владичиног Хана и Бујановца) савладала је основне појмове о корупцији. Научени како да дефинишу ову појаву, како да је препознају и на који начин да реагују када се суоче са корупцијом вратили су се у своје средине са задатком да шире мрежу бораца против кршења моралних и правних норми. Још десет градова међу којима су едукатори из: Велике Плане, Пожаревца, Великог Градишта, Кучева, Смедеревске Паланке, Смедерева, Деспотовца, Шапца, Краљева и Крагујевца укључено је у пројекат. Они ће са својим менторима организовати до краја маја многобројне акције и активности на којима јавности скрећу пажњу о проблему против кога се боре.

Тренер на семинару, Милош Антић, утрошио је највећи део времена на упознавање младих са основним појмовима о корупцији – шта корупција јесте, који су узроци настајања корупције, какви су јој појавни облици, које врсте корупције постоје, какве су последице и на који се начин државни органи и институције, грађански сектор и удружења боре против ове немани. 

А са колико су предзнања и интересовања дошли на едукацију млади широм Србије није промакло оштром оку и искуству предавача.

- Млади су увек ослоњени на оно како су васпитавани, шта су назори, односно оквири из средине из које долазе, тако да оно што ја могу да видим овде је да они знају за појам, важно им је да науче још више, чак је и већи део овде заинтересован да нешто и уради по том питању. Оно што је културолошко питање је што мало лабавије или лежерније посматрају неке облике корупције и то је просто нешто што је питање друштвеног интегритета код нас – каже тренер Антић и додаје да је најважније да разумеју шта корупција јесте. 

- Суштина приче је да разумеју шта јесте корупција, да је препознају у свим појавним облицима  и да препознају колику штету чини за заједницу. Ако то буду покупили као информације и надам се због тога буду превентивно деловали, учиниће много више него да покушавају да се директно боре користећи неке алате. Алати за борбу против корупције у принципу су намењени више институцијама, грађанима који су више у правној причи, онима који боље познају механизме. Ови млади људи могу да формирају ставове, мишљења, васпитне нивое своје заједнице - то је оно што је најбитније. 

Да би им материја била ближа, појам јаснији, за разумевање појма корупције и њених штетних последица тренер је користио неке занимљиве примере из живота, литературе, окружења младих што је допринело бољем разумевању циљева едукације и задатака који се стављају пред младе, будуће жестоке борце против корупције.

- Увек се везујете за ситуације из њиховог живота, школе и породице, из њиховог окружења и ту покушавате  да им на неки начин прикажете различите нивое и опасности од корупције. Сви ми најлакше препознајемо корупцију код другога и у туђем дворишту и врло се тешко суочавамо са корупцијом код мене самог, тако да је то оно што је важно. Кад радим са одређеном групом гледам да користим примере из њиховог конкретног живота – појашњава начин рада са младима на пројекту тренер Антић и додаје да су млади насупрот тврдњама већине одраслих способни да схвате ситуацдију у којој се налазе и да су спремни да мењају на боље оно што им се не допада. 

- Немам становиште да су млади то што се сада врти кроз мејнстрим медије да су апатични, незаинтересовани, неамбициозни. Мислим да је то прилична глупост. Млади су заинтересовани колико им се да прилике. Они имају јако велике потенцијале, а ова група младих је то моје мишљење потврдила. Сасвим сигурно је било позитивне дискриминације приликом њиховог одабира због чега ово не можемо посматрати као репрезентативну групу неког просека, него ипак можемо говорити о томе да су мало напреднији. Очекујем да буду још активнији и предузимљивији у даљим активностима и акцијама које ће следити – каже Антић уверен да су средњошколци и неколико основаца са едукације отишли са новим знањима како су и истицали у најави својих очекиваних резулатата приликом представљања. 

- Теме се могу обрађивати мање досадно, или више досадно. Са више, или мање информација, то доста зависи од курикулума. Сигуран сам да им треба више пажње посвећивати у школи и у оквиру породице. Да то поредимо са оним што су тренутно модерни токови, ово би се сада сматрало једном од важних ствари дуалног образовања. Ако је дуално образовање оно које треба некога да оспосби за практичан живот, ја бих рекао да је грађанско васпитање нешто што је неопходан услов да неког оспособи за живот у грађанској држави како смо ми званично уставом дефинисали Србију. 

Тренер од полазника семинара „Мрежа младих Србије против корупције“, очекује да у својој породици и у свом друштву покушају бар некада да препознају и на време зауставе потенцијалну корупцију. Шта ће се дешавати у јавном животу и колико ће радити у школи доста ће зависити од професора, а у породици даљи ток догађаја зависи свакако од ставова укућана и начина понашања.

- Колико је неопходно толико пажње родитељи посвећују овој тему у кући и разговору са децом. Зависи од тога да ли су, и колико директно умешани у нешто или то правдају тиме „морам да имам за леба“ или како то већ дефинишу у зависности од тога како ствари стоје у њиховом окружењу. Све зависи од људи и од њих самих. Ово је тешко време, неке ствари се раде непромишљено, али их правдају условима у којима раде и живе. Ја могу нешто од тога да разумем, али не могу да их правдам. Веома је много људи који просто доводе себе у ситуације да морају да учествују у томе, иако не морају. Реално, нико ништа од нас не мора, осим да умре – закључује причу о корупцији тренер Милош Антић и још једном, у изјави за медије подсећа шта јесте корупција.

- Три стуба дефиниције корупције јесу да морате да имате дата јавна овлашћења било да су она у оквиру државе или у оквиру синдиката, или оквиру одељенске заједнице. Друга ствар је да морате да их прекршите свесно, односно намерно, да постоји намера да их прекршите, и треће је да имате од тога неку корист, или изглед неке користи. Ако имамо та три елемента задовољена можемо да говоримо о корупцији. 

Милош Антић каже да је најмеродавнији индекс перцепције корупције који Транспарентност Србије објављује на годишњем нивоу и да су показатељи такви да имамо индикаторе који нам говоре да опада савесност, односно ефикасност и ефективност државних тела за борбу против корупције. Притом нема поузданих показатеља  нити референтног система и мерних јединица које би обрадиле да ли опада или расте етички моменат цивилног сектора. Са моралног аспекта евидентна је потреба у народу да се мање баве овом појавом. 

-  Можемо да кажемо живимо теже. Чим се живи теже, са нешто више стреса, да не кажем страха, увек се лакше склизне – каже Антић и потврђује да је корупција видљива тамо где је највише има.

- Ми највише видимо корупцију на нивоу државних институција и грађана. То је оно што је међу нама најприсутније и што најлакше видимо. Мито доктору, полицајцу, професору, то су ти нивои који су нама највидљивији. Најштетнија и најгломазнија, најгабаритнија је та висока политичка корупција која заправо ствара заробљену државу. То је ситуација у којој ви имате свесно, тенденциозно доношење прописа који су на штету јавног интереса. 

Предавач на семинару, Милош Антић је младима објашњавао у оквиру дефиниције о корупцији да се једнако третира када дајете и нудите мито, исто као кад примате или тражите нешто за учињену услугу. То да се у дефиницији корупције једнако третира давање и узимање мита однели су са ове едукације млади као дефиницују од које ће током рада на пројекту и у животу полазити приликом тумачења и откривања корупције, али и поуку да не теже само томе да откривају корупцију, него да никада не буду у ситуацији да је сами чине, на један или други начин. Све једно је – у оба случаја праве грешку не поштујући слово закона, а опасно је и кажњиво.  

ПРИЛОГ ТЕКСТУ

ЦЕНОВНИК КОРУПЦИЈЕ У СРБИЈИ 

Ранија истраживања показала су да је 180 евра просечан мито који дају грађани Србије, а за своје услуге корумпирани службеници траже суме - од минимум 1.000 динара, до 7.000 евра. Најнижа тарифа од 1.000 динара за мањи саобраћајни прекршај, највиша за лечење карцинома или запослења у школској установи. За испит се плаћа око 600, а за порођај 1.000 евра.

Србија, по подацима од 29. јануара 2019, са индексом 39 заузима 87. место међу 180 земаља и територија у којима је мерена перцепција корупције. На истој позицији налазила се и 2012. године. Претходне године, 2017. Србија је заузимала 77. место.

Србија је у групи земаља са раширеном корупцијом и далеко испод просека за Европу. У региону су од нас лошије рангиране Босна и Херцеговина, Македонија и Албанија.

Према оцени Транспарентности Србија која је чланица „Transparency International“ Србија бележи корак назад у истраживањима због тога што не примењује доследно ни превентивне ни репресивне механизме против корупције.