Проблеми су свуда око нас!

Остала сам без радног места  захваљујући непотизму и мојој  неподобности. А нисам подобна јер се супротстављам свему што је лоше у овој земљи. Две године водим судски спор са градоначелником Зајечара због тога што покушава да нам одузме простор који нам припада по уговору до 2023. године да био га искористио за канцеларије, а у тим просторијама је збринуто око 150 чланова од 3 до 19 година, међу њима су и особе са сметњама у развоју.

Овако конкретно и евидентно са примерима из сопственог окружења и личног искуства о корупцији говори Селена Ристић Витомировић, председница „Дечијег центра“ из Зајечара, која је на семинар "Мрежа младих Србије против корупције" УГ "Свет речи" довела два ученика средње зајечарске школе. Због негативних последица проистеклих од злоупотребе јавних овлашћења ради остваривања користи владајуће већине у граду из кога долази, сматра да је изузетно важно да се овакве теме разматрају на семинарима, јер је на жалост већ неколико година уназад приметан недостатак мотивације за било какву врсту активизма код младих.

- Непрепознавање корупције је најмање болно у односу на све остале негативне појаве у друштву које они такође не препознају већ их гледају као уобичајен модел понашања. Ово што се сада говори у вези са корупцијом су основи на овој едукацији који се чују на сличним предавањима јер за њих стварно јесу нови појмови и просто не могу да верујем да деца не праве разлику између корупције и крађе, између непотизма и поштовања закона. То су све ствари које су се годинама у назад наметале као нормална појава и довеле до тога да деца сутра, кад буду завршила средњу школу и кренула на факултет, ништа друго неће препознати, осим онога што је уобичајено, а то је куповина дипломе и запошљавање захваљујући везама родитеља или неких блиских рођака – каже огорчена појавама у друштву Селена тврдећи да је систем крив за овакво летаргично стање омладине.

- Систем је крив, држава наравно, а родитрељи у тој мери што не говоре детету да може да успе у животу на други начин. Они таквим васпитањем, на жалост поспешују дете да незаконитим начинима долазе до дипломе и других вредних и важних ствари у животу. Сам успех купују и све се то своди на потребу да се током ноћи успе, на начин који није реалан и није успех који смо ми вредновали у време нашег образовања и одрастања. Систем користи - злоупотребљава борбу за егзистенцију самих родитеља и њихов страх због евентуалног губитка егзистенције, из тог разлога се стварају нове генерације које лакшим путем корачају кроз живот. Генерације које су одрастале деведесетих већ сада имају своју децу и та деца нису имале узоре на којима су могли да се едукују. Из тих разлога они сада и не могу да уче своју децу правим вредностима. Бабе и деде дефинитивно тај пропуст не могу да исправе. Појава о којој сада говоримо ће из тих разлога још дуго бити проблем, присутан у још веђој мери у свим сегментима државе и друштва. Оног тренутка када више не будемо говорили о корупцији, када не говоримо о негативним појавама ове врсте то више неће бити проблем и то неће бити иста држава – упућује истовремено критику родитељима, младима и осталим карикама у ланцу васпитавања деце и омладине председница „Дечијег центра“ у Зајечару која је на сопственој кожи осетила шта то све значи и какве последице има мито, корупција, непотизам и остале негативности у друштву са којима се она бори већ дужи период.

- Мора да се промени цео систем. Ако говоримо о судству и тужилаштвуту, што је рак рана овог система, није довољно да само евидентирамо проблем и кажемо присутан је.  Све остало, укључујући и поменуте институције, би функционисало ако бисмо кренули одатле. Можда је то врх, а можда је у питању само дно, или тај фамозни почетак од кога мора да се крене. Да би просто људи повратили своју веру у институције, у систем, у то да ће његов рад бити награђен  реципроцитетно његовом труду, е тога више нема данас – поручује са овог скупа младих менторка тима из Зајечара спремна да заједно са њима мења свет и окружење огрезло у корупцију и нечасне радње од којих последице трпе сви у заједници, чак и они којима се чини да је све на месту и да не треба ништа померати ни напред ни назад. 

- Потенцијали у младима постоје, али они на жалост одлазе. Нису ту. Много је младих који годинама беже из средине из које су потекли и којој би по логици ствари били у обавези да врате струком и знањем оно што су кроз образовање добили. Ја са младима радим двадесет и нешто година, искључиво са њима. Већина њих се након факултета које заврше одлучује дефинитивно да оде одавде. Сав њихов потенцијал и капацитети су употребљени другде. Да ли су то неке организације, или фирме и компаније у иностранству не битно је, важније је што се свакако ради о квалитетним младим људима који себе не препознају овде и не могу да напредују у средини у којој цвета корупција.

У великој мери, каже изузетно великој мери се и сама Селена сусреће са овим проблемом. Двадесет и неколико година је била глумица у Зајечарском позоришту и остала без посла, а на новој функцији се бори са руководством града да оствари права деце са инвалидитетом.

- Пре две године, 2017, у децебру, пошто водим организацију „Дечији центар“ добили смо простор од града због кога смо на суду већ две године. Пре три дана сам тим поводом била на састанку са заштитником грађана на регионалној конференцији, чак је и комплетна међународна заједница упозната са нашим случајем који је јединствен у Србији. Градоначелник жели да нам одузме простор који нам припада по уговору до 2023. да био га искористио за канцеларије, а тај простор је једина сигурна оаза за 150 чланова од 3 до 19 година, а међу њима су и млади са сметњама у развоју. Има их са дауновим синдромом, церебралном парализом, са изразитим талентима за различите врсте уметности – говори горљиво о овом проблему председница „Дечијег центра“ спремана да се за права деце са инвалидитетом бори до последњег даха.

- Организаторка сам међународног инклузивног фестивала већ четири године, долази нам 500 деце из целог Балкана. Траје програм пет дана, деца су са сметњама и инвалидитетом и то је прилика да се друже, покажу шта знају и могу. Али оно што је поражавајуће у овом случају јесте то што неко хоће за новац и баш то што говоримо у вези са корупцијом, зарад личне користи да узме тај простор од некога коме је преко потребан. Недам се и верујем, и трудим се, да до тога не дође.  Верујем у суд и неке праведне одлуке, и упркос савему што се дешава очекујем преведно и боље друштво, улажем наду у лепшу будућност која ће доћи некада, ваљда не тако касно за нас и оне којима је „Дечији центар“ друга кућа – каже Селена Ристић Витомировић и додаје да непријатностима којима је изложена није крај.

- Што се тиче посла, остала сам без радног места такође захваљујући непотизму и што нисам била подобна. А нисам подобна јер се супротстављам свему што је лоше у овој земљи.