И ти можеш зауставити корупцију!

среда 13. новембар 2019.

„Мрежа младих против корупције“ је мрежа која окупља младе и њихове наставнике – менторе из 20 градова који су мотивисани да, организовањем превентивних активности и акција, активно учествују у борби против свих облика корупције. Пројекат реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Америчке амбасаде, а у партнерству са 20 средњих и основних школа из 20 градова Србије. 

Пројектом су обухваћени окрузи: Борски, Зајечарски, Западнобачки, Браничевски, Пчињски, Јабланички, Поморавски, Београдски, Шумадијски, Рашки, Мачвански и Подунавски. Зсатупају их на обукама и у акцијама ученици средњих школа из: Сомбора, Београда, Бора, Мајдампека, Зајечара, Пожаревца, Великог Градишта, Кучева, Врања, Владичиног Хана, Бујановца, Власотинца, Јагодине, Деспотовца, Крагујевца, Краљева, Шапца, Велике Плане, Смедеревске Паланке и Смедерева. 

„Ми се залажемо за друштво које није угрожено корупцијом и организованим криминалом промовишући демократско друштво са високим стандардима“  – порука је коју млади учесници и организатори скупа шаљу друштву и свим актерима коруптивних радњи који чињењем или подстицањем корупције доприносе да се она продубљује и шири по свим порама друштвњене заједнице. 

Обука за едукаторе у борби против корупцијке је за представнике десет школа из 10 градова (Сомбора, Београда, Јагодине, Бора, Мајдампека, Зајечара, Власотинца, Врања, Владичиног Хана и Бујановца) организована 13. и 14. новембра у Великој Плани. Учествовало је 20 ученика и десет професора – ментора, едукатор је био Милош Антић,  ПР агенције за консалтинг Фацилитас из Новог Сада. Представници преосталих десет градова обуку су имали 2016. године у оквиру пројекта „Млади против корупције“ који практично представља први део едукативних и других активности везаних за борбу против корупције. 

- Ово су базична знања о препознавању корупције која млади сутра могу да употребе у својим срединама да своје вршњаке информишу како да препознају, да се супротставе корупцији или да помену да су је негде препознали, видели и пожелели да је зауставе. Прво што уче је препознавање корупције, то је основна ствар, да разумеју где све она постоји и шта су све њени узроци, како се ми сами и где све сусрећемо са њом, а онда уче која су и где су та места где то могу да јаве – каже едукатор Милош Антић, говорећи о значају пројекта за генерације младих пред којима је будућност и борба против пошасти која је присутна у свим друштвима од када је света и века. 

Да су учесници пројекта нешто знали о овој појави али недовољно и непрецизно истичу њихови ментори, а исто то потврђује и едукатор који је највећи део времена утрошио на разјашњавање основних појмова који ближе објашњавају корупцију, узроке настајања, појавне облике, врсте корупције, последице и институционалне оквире у борби против ње.  

- Млади су углавном упућени, знају шта је корупција и где се све јавља. Има неких културолошких момената који им нису довољно јасни. Неки од појавних облика корупције нам не изгледају тако страшно па их можда баш зато и не сврставамо у ту групу. То смо разјашњавали прецизније, обухватили све праве облике корупције, научили какве последице могу да буду. Представници свих ових градова ће у својим срединама испричати што су овде научили и пренети сазнања на своје вршњаке који буду желели да се баве овом појавом  – рекао је предавач, Милош Антић и потврдио да је предочио вршњачким едукатореима на којим линковима је концентрисана литература у овој области, исто тако упутио их на институције и државне органе као одговор на питање како и коме могу да пријаве појаве које се сврставају у коруптивне радње.

„Млади против корупције – мобилизација младих Подунавског, Поморавског, Шумадијског и Браничевског краја у борби против корупције“, пројекат је који је „Свет речи“ реализовао у десет градова и општина четири округа централне Србије 2016. године. Нови пројекат тако представља наставак већ започетих активности међу младима Србије. Аутирка ове идеје, председница УГ „Свет речи“ Јелена Златкова, каже да је тема наишла на велико интересовање младих у том периоду због чега је било пожељно да се првобитна замисао едуковања младих у овој области прошири на мрежу младих у борбио против корупције. 

- Обука се састоји од обуке нове генерације из 10 градова Србије јер смо пре три године обучили једну генерацију ученика 2016. године из десет градова. Сада нам је идеја да створимо мрежу младих против корупције који ће у својим градовима да се боре против корупције, да раде на подизању свести младих и локлане заједнице о корупцији, о томе да свако од нас како стоји у слогану може да да допринос и да је заустави тако што неће да пристане да учествује у њој. Оно што ме посебно радује је то што ће млади из 20 градова организовати 200 радионица током трајања пројекта. Осмислили смо 80 акција, по четири у сваком граду, које ће обухватити још већи број учесника. Обележићемо антикорупцијски дан 9. децембра истовремено у свим градовима, у пет до дванаест, да покажемо како је крајње време да се пробудимо и схватимо да је корупција зло које подрива сваку пору друштва – каже Златкова, наводећи бројне активности младих које следе до краја пројекта.

Пројекат траје до краја маја. До тада ће кроз едукацију проћи више хиљада младих из готово свих делова Србије – Војводине, Београда, централне, јужне, источне и западне Србије. 

- Ђаци ће бити у прилици да осмисле ликовне, литерарне, графичке и друге радове, реализују видео клипове и филмиће учешћем на конкурсу и са својим менторима заокруже причу о начинима заустављања корупције. Заједно ћемо негде половином априла на симпозијуму у Врњачкој Бањи са преко 60 учесника, 40 ученика и 20 професора, послати поруку друштву колико смо спремни да се боримо против корупције. Промовисаћемо електронски билтен о активностима током трајања пројекта и практично показати како је група младих које је повезала Велика Плана спремна да се бори против корупције у друштву које је у великој мери корумпирано због чега се залажемо да, ако не можемо у потпуности да зауставимо ову негативну и веома штетну појаву, уложимо напоре да је барем зауставимо јер је питање дана, ако ништа не учинимо, када ћемо потонути и огрезнути у њој – истиче Златкова, ауторка амбициозног пројекта који је због значаја теме наишао на разумевање и одобравање од стране донатора, Америчке амбасаде у Београду.  

- Млади препознају значај теме, виде да су и они угрожени, увучени у појаве које штете друштву и будићим генерацијама које ће водити ову земљу, схватају да су немоћни да остваре нека права ако нису спремни на корупцију – коментарише значај пројекта и спремност младих да се ухвате у коштац са негативним појавама које у све већој мери окупирају нашу друштвену заједницу због чега је Србија при самом врху држава у којима цвета корупција.

- Када покушавају да се запосле, ако нису спремни тамо неком и негде да плате, остају без шансе да се баве послом за који су се образовали. Ако треба да се лечите знају да и за то постоје тарифе. Млади све то препознају и надам се да ће ове нове генерације едуковти своје вршњаке у својим срединама да негде не пристану на корупцију јер корупција постоји све дотле док је ми сами подгревамо јер пристајемо да учествујемо и плаћамо да би остварили неки циљ – каже Јелена Златкова и поручује будућим борцима против корупције да буду истрајни и да не поклекну пред изазовима. 

- Млади морају да схвате да политичка подобност или неподобност не морају да буду разлози за добијање или недобијање посла. Довољно је да млади људи буду стручни и да на основу својих способности и образовања теже ка остваривању циља. То би значило да се смањењем и заустављањем корупције може утицати и на смањење одлива мозгова из Србије, заустављање миграције нашег становништва у свет како би тамо негде, у бољим условима, у туђој земљи радили оно зашта су се школовали и због чега су уложили време, новац и жртвовали себе и своје породице да би остварили своје снове. 

По окончању обуке и реализације планираних акција пројектом је предвиђено формирање 5 регионалних центара и 20 градских тимова који ће имати задатак да наставе борбу против корупције широм Србије. 

ИСТРАЖИВАЊЕ

Просечан износ мита који су грађани Србије давали током прошле године износио је 74 евра, а грађани Србије, као професионално најподложније коруптивним радњама виде лекаре и полицајце.

Иза њих се налазе службеници државне администрације и цариници, наводи се у истраживању које је урађено у склупу пројекта "Превенција и борба против корупције", који финансира ЕУ.

 Истраживање, урађено прошле године, показало је да су за 71 одсто грађана политичке партије и даље корумпиране, док 63 одсто њих то сматра за институције правосуђа, то јест запослене у њима. Половина пунолетних испитаника, од њих 1.000, сматра да су и адвокати корумпирани.

 "Грађани генерално осуђују корупцију у здравству и чак 70 одсто се слаже са тврдњом да су мито и корупција рак-рана нашег здравства. Готово две трећине грађана (63 одсто) сматра да пиће, кафа или бомбоњера који се дају лекарима или медицинским сестрама нису мито. Најкорумпиранији међу радницима у здравству су, према урађеном истраживању - лекари, док су на другом месту радници филијала РФЗО.

 Што је медицинска услуга сложенија то је, показало је поменуто истраживање, перцепција корупције већа. Тако се на првом месту налазе клинички центри за које 45 одсто грађана каже да су корумпирани у великој или веома великој мери. Потом следе опште болнице, рехабилитациони центри (бање, лечилишта) и установе примарне заштите.

 "Када говоримо о образовању, сваки трећи испитаник процењује да су професори на факултетима и вишим школама корумпирани, док је 29 одсто анкетираних који верују да међу запосленима у Министарству образовања има прилично или веома много корупције. Ови подаци, међутим, представљају побољшање у односу на истраживање које је рађено две године раније. Када се приближавамо нижим нивоима образовања, перцепција корупције се смањује: за професоре у средњој школи износи 13 одсто, за наставнике у основним школама седам одсто, док је за учитеље осам одсто. Трећима грађана сматра да је мито потребан да би се положио испит, а нешто мање (22) одсто мисли да је он неопходан за упис на вишу школу или факултет", наводи се у истраживању.

 Највећи број грађана - 28 одсто, не би пријавило корупцију јер верује да то ништа не би променило. Други најчешћи разлог за непријављивање корупције јесте став да је врло тешко доказати да је неко тражио мито, док се 17 одсто испитаника изјаснило да корупцију не би пријавило зато што не познаје процедуре за њено пријављивање, нити зна која је институција задужена за ове случајеве.

Објављено у Политици 19.09. 2019.