субота 19. октобар 2019.
Удружење грађана „Свет речи“ реализује у сарадњи са сродним оргнаизацијама невладиног сектора бивших југословенских репупублика регионални пројекат под називом „Млади Србије , Босне и Херцеговине и Македоније као промотери мира и помирења“. Пројекат траје од новембра ове до маја 2020. и има за циљ подизање свести младих овог дела Балкана од 16 до 25 година о важности толеранције, једнакости и поштовања различитости у односу на друге нације. Радећи на овом пројекту учесници радионица и других пратећих програма биће мотивисани да покрену креативне активности у својим срединама за боље разумевање људских права и више сазнају о мултикултуралности регије у којој живе. Сва стечена искуства и сазнања пренеће на радионицама и перформансима у школским и уличним акцијама у градовима и срединама у којима живи како би се региону проследила порука мира и упутио позив за успостављање контаката и блиских сусрета са младима из других средина.
Донатор пројекта је Regional Youth Coopereration Office (RYCO), a студијску посету Сарајеву, која представља део планираних активности у оквиру пројекта, подржала је НВО Екуменска иницијатива жена из Омиша.
Како пројекат подразумева међурегионалну размену младих и сарадњу као предуслов за изградњу поверења међу младима из различитих етничких група 18, 19. и 20. октобра орагнизована је студијска посета Сарајеву. Пројекат је осмислила и реализовала студијско путовање Јелена Златкова, председница УГ „Свет речи“, домаћин у Сарајеву је била Амра Панџо, мировна радница Каруна центра за изгрању мира, директорица Удружења за дијалог у породици и друштву „Мали кораци“, а из градова учесника на пројекту, Пожаревца, Велике Плане, Деспотовца и Великог Градишта у делегацији су били педагози у својим школама Живкица Ђорђевић, Маријана Миладиновић Јовановић и Александра Димитријевић, професор географије Лазар Мирчић, новинарка Јадранка Мићовић и две ученице Гимназије у Великој Плани Софија Павловић и Марија Бановић.
Првог дана посете организован је обилазак сарајевској Гимназији Обала, једној од најстаријих образовних устонова у Сарајеву. Директор, Бењамин Хеџић, рекао је овом приликом да сарајевски гимназијалци негују дуги низ година партнерску сарадњу са Гимназијом у Сремским Карловцима и Филолошком гимназијом у Београду и да та сарадња доприноси повезивању младих на свим пољима образовања и неговања пријатељских међуљудских односа. Новим пројектом регионалног значаја млади из Сарајева и ове школе биће укључени у мисију мира која ће помоћи младима да се боље упознају и допринесу да се међу садашњим и будућим генерацијама негује дух толеранције и разумевања.
- Идеја је настала захваљујући пројекту „Света речи“ на конкурсу који је RYCO расписао и у којем је Удружење за дијалог у породици и друштву „Мали кораци“ партнер на пројекту на тему изградње мира и помирења. Осам ученика ове школе доћи ће на тренинг у Велику Плану где ће заједно са својим вршњацима из Србије и Македоније стицати вештине за едуковање ученика у својим срединама на ширењу поруке мира. Екуменска иницијатива жена из Омиша препознала је нашу потребу да упознамо младе људе и њихове наставнике пре него што они дођу код нас на тренинг, да се млади зближе и друже. Након догађаја који су радикално променили историју, а којима ми нисмо ничим допринели, деца мало путују и упознају друге народе, не стичу нове пријатеље међу њима због чега су овакве могућности прилика да они раде на развоју својих капацитета - рекла је о пројекту Јелена Златкова.
Живкица Ђорђевић у име својих колега и директорке Пожаревачке гимназије, упутила је позив колективу Гимназије Обала да посете Пожаревац, и да са овом установом успоставе сарадњу која би била ширење мреже пријатеља с обзиром на чињеницу да обе гимназије, пожаревачка и сарајевска, као партнерске школе имају Филолошку гимназију у Београду и Гимназију у Сремским Карловцима. Посета би обухватила обилазак Виминацијума у оквиру програма Латински викенд што би у потпуности оправдало успоставање сарадње на обострано задовољство ученика и професора, а студијско путовање са обиласком археолошких локалитета и историјских знаменитости допринело би не само успоставњау сарадње него и упознавању историје, уметности и културе целокупног браничевског краја.
- Та могућност, поготову младих људи, да оду упознају, сретну неког другог, напросто се повежу једни са другима једини је пут да превазиђемо вештачке баријере које су направиле непремостиве границе међу државама. Чињеница је да ми старији носимо дух времена у каме смо живели и да нам на тај начин фали други елеменат да бисмо били потпуни. У питању је властити идентитет, не то да ја желим некоме нешто да обезбедим, него једноставно, комад мене није ту и да због тог недостатка ми на ове начине покушавамо разбацане делове да повежемо у целину – рекла је Амра Панџо приликом упознавања и захвалила се помоћници директора Џенети Сарајлић и педагошкињи Алми Алајбеговић, што су отворена врата сарадње и у школи прихватили да буду партнери на пројекту.
- Мој син иде у ову гимназију, срећна сам што могу да га укључим у наше програме и што ће на овај начин стећи нове пријатеље у Србији и Македонији и са њима заједно ширити идеју мира међу младима. Кад се деца врате са едукације организоваћемо акције у школи и на улицама Сарајава како бисмо на тај начин скренули пажњу широј јавности да је помирење могуће – истакла је планове и очекивања Амра Панџо.
Лејла Туца, професорка босанско – хрватског – српског језика и књижевности, нагласила је у свом обраћању гостима да се у овој сарајевској гимназији у највећој мери задовољава потреба да се деца уче идејама антифашизма и неговања поштовања свих различитости међу људима.
- Управо радимо на томе да кроз све наше важне датуме подржавамо ствари које су веома значајне, а постају код млађих генерација занемарене и заборављене. Надам се да ће пројекти на којима ћемо радити убудуће заједно трајати и да ћемо се повезивати и остварити успешну и плодоносну сарадњу. Драго ми је што сте дошли са овако лепом у хуманом идејом – казала је професорка „ових наших језика“, како се у Босни каже за компилацију босанског, српског и хрватског језика.
И Аиша Љубовић, професорка психологије и групе педагошких предмета у оквиру педагошко-психолошког изборног подручја изразила је наду да ће пројекат зближити младе региона и променити већину искривљених ставова по питању вере, културе и националног идентитета међу вршњацима бивших југословенских република.
Снежана Малуновић, професорка латинског, изразила је задовољство што ће се у једној од најастаријих образовних установа у Сарајеву пружити прилика ученицима да се ангажују у пројекту ширења мира и помирења међу млађим генерацијама које нису затроване мржњом и непоштовањем других народа и народности.
- Ову школу су завршили многи знаменити људи, професори, академици, музичари, уметници, па и Бранко Ћопић. Жеља нам је да и нове генерације иду у том правцу – рекла је професорка Малуновић, док је помоћница директора, Џенета Сарајлић,истакла да су изабрани за овај пројекат ученици старијих година који су највише мотивисани да науче више и да буду актери мисије мира. Укључили смо родитеља, а са нама из колектива имаћете пуну подршку. Радићемо заједно и радовати се успеху.
Новинарка сарајевске телевиозије волонтер цивилног сектора у области транзицијске правде, са богатим искуством извештача са скупова у прошлости, рада Хашког трибунала, разговора са породицама жртава и сличних догађаја који су обележили ратна и поратна времена, представљала је на овом скупу Веће родитеља и у њихово име изразила наду и очекивања да ће деца као учесници пројекта изаћи оснажени да идеју мира безусловно шире међу вршњацима и грађанима.
- Мислим да је најважније оно што ви радите у школама јер транзицијска правда излази из својих класичних оквира и ти нови механизми говоре о деци која немају заоставштину као што ми имамо у вези са бившом државом, нити на оно што се догодило на нашем простору и мислим да је кључно то што радите у школама. Развијање емпатије и сећања која се могу развијати код деце не на онај начин како се онда радило, величањем жртава, злочина и злодела, него тако да деца схвате колико је лоше и погубно ратовати када се све може решити разговором и мирним путем. Неопходно је да развију емпатију према жртвама, мањинама, према слабијем што нажалост у нашим друштвима све мање бива присутно. Радо ћу се и ја укључити и помоћи на пројекту.
- Мало која школа може да омогући својој деци путовање у Француску, Немачку, Србију, и ја бих подстакла у још већој мери код деце ту потребу јер је та размена најбоља могућност да спајамо децу – закључила је професорка Алма Алајбеговић и нагласила да је као педагог увек ту да са децом ради нешто корисно за напредак њиховог образовања и развој личности.
Марија Бановић, гимназијалка из Велике Плане представљајући се рекла је да од пројекта очекује нова знања и искуства, спремна да помогне у успостављању сарадње међу ученицима средњих школа у региону и успостављању добросуседских односа и ширењу мира међу младима.
- Срећна сам што имам прилику да будем у групи ђака која ће радити на овом пројекту. Много ми се допала ваша школа, има занимљивих детаља, лепо је осликана и волела бих да се овако пријатно осећају и ваши ученици код нас када буду дошли на едукацију – истакла је Софија Павловић, Маријина другарица из разреда спремна за нова искуства и нова пријатељства.
Првог дана студијске посете Живкица Ђорђевић је са матурантима психолошко – педагошког смера реализовала радионицу на тему вршњачке медијације на којој су будући студенти активно сарађивали и показали спремност да нешто више сазнају о могућностима мирног решавања сукоба до којих долази због нетрпељивости, нетолерантносати и неспособности да се проблем реши разговором.
На програму је била и посета дечијој библиотеци и Америчком кутку као целини која представља један од 17 одељења библиотеке Сарајева која је на известан начин један мали културни центар, веома посећен и коришћен за занимљиве програме, промоције и активности представника Америчке амбасаде као и организацију разних занимљивх ствари цивилног сектора.
У оквиру програма осмишљеног као Међурелигијска шетња делегација „Света речи“ обишла је три знаменита споменика културе Сарајева: Српску православну цркву, Фрањевачки самостан и Царску џамију.
Башчаршија је била место сусретања и растајања, мостови на Миљацки објекти за фотографисање, вожња жичаром до Требевића прилика да се као на длану види цело Сарајево, а из ресторана Видиковац да се боље осмотре знаменитости града до којих се није овом приликом стигло. Деца су се дружила и спријатељила, охрабрили се међусобно да су поред нових пријатеља сигурни и безбедни свуда где су заједно, у Босни и Србији, ма где се нашли и у ма каквим околностима се задесили.
- Јако је важно да се ви на неки начин осетите безбедним овде, да осетите наше пријатељство, да ту нема ништа што је мимо људског.. Немамо у нашим џамијама оружје, не кријемо бомбе, не искачемо да чинимо разне терористичке акције, како је нажалост сада у западном свету јак притисак на исламисте. Наравно да постоје неки који узимају себи за право да се зову муслиманима и да раде многе неразумне, насилне ствари. Код нас нема таквих екстрема. Нажалост, људи се више убију од ракије него од вере. Овде је присутан један начин религиозности који носи у себи поштивање других и другачијих – закључила је Амра Панџо овим речима међурелигијску шетњу и сама својим животом доказујући да је у Андрићевој Босни своју веру слободно исповедало српско, хрватско, бошњачко и јеврејско становништво, а да нико ником није сметао нити је вршио какву присилу над неким ко се другачије моли.
Амра је скоро две деценије била српска снаха, деца се презивају Ђурић, слави Св. Јована, одлази на мису у католичку цркву, за наш Божић иде на службу у Стару цркву, клања пет пута по муслиманским канонима и бар једном месечно се са разним групама туриста и делегација нађе у јеврејској синагоги.
Приредила је Приручник за наставнике веронауке о мировној димензији ислама за наставнике исламске веронауке. Објавила је књигу Пут мира (изградња мира и ислам у Босни и Херцеговини).