О иновативним методама проф. др Ненада Игњатовића зна се у научним круговима света, али и међу пацијентима који очекују спас од његових проналазака у области биоижењерства људског ткива којима се лече обољења костију. Светски признат научник рођен је (1967) и одрастао у Великој Плани. Дубоки корени га везују за место у коме је провео детињство и младост због чега је једну од многобројних награда, светских и домаћих признања, коју је добио у својој општини, окарактерисао као признање које испуњава душу.
----------------------------
Велики људи – Плањани са својим печатом у времену“ - пројекат листа МОРАВА ПРЕС и портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије и сервисе новинских агенција у 2019. години Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Захваљујући средњошколском професору хемије Милисаву, због кога има још неколико хемичара и доктора хемије у нашем месту, у тренутку најважније животне одлуке, Игњат се (тако су га звали школски другови) определио за технолошку хемију. Испоставило се касније, кроз живот и праксу, да је изабрао право занимање. Да би постао оно што јесте, поседник најбоље докторске дисертације 2001. године по мишљењу Привредне коморе Србије, потом у Немачкој 2009. године по оцени тима ЕУ власник најбољег научног рада у Европи, морао је да буде најпре изузетан студент Технолошко – металуршког факултета у Београду, успешан и иновативан постдипломац , који ће своја интересовања са адхезива и соје пренети на биогенетику и биоматеријале.
Да би омогућио бољу реконструкцију костију, али и убрзао њихов опоравак, проф. др Ненад Игњатовић, научни саветник Института техничких наука Српске академије наука и уметности и редовни професор на Медицинском факултету у Нишу, посветио се академским истраживањима из области инжењерства коштаног ткива веома рано.
- Већ на трећој години студија, осамдесетих година, мени се родила идеја о синтетизованом коштаном ткиву. Болести костију су све значајније у последњих десет година, поготову код женске популације, присутна је остеопороза, а граница за добијање ове болести се смањује због некретања. Прочитао сам у новинама предавње научника Боба Лангера које је одржао у Америци о једном сасвим новом концепту лечења обољења костију – да се болесно коштано ткиво може заменити истим таквим коштаним ткивом које јесте вештачки синтетисано, али апсолутно, веома слично природном коштаном ткиву. Црв сумње је још тада почео да влада мноме . Наука је последњих деценија у овој области, у домену инжењерства коштаног ткива, вртоглаво досегла неочекиване границе – говорио је пре десетак година о свом раду др Игњаровић, са пуно страсти коју поседују људи истински посвећени послу и истраживању зарад напретка човечанства.
– Кроз низ корака помоћу класичне лабораторијске опреме добио сам материјал за реконструкцију, а то је композитни биоматеријал, по саставу и структури веома сличан природној кости – објашњава Игњатовић поступак и подсећа да су и стари Египћани радили у границама својих могућности на овом пољу истраживања.
– Коришћене су још тада металне жице, али и морски корали са сличном макроструктуром човечје кости. Кроз историју ови материјали су мењани металним, керамичким, чак и пластичним. Тако сам дошао на идеју да „исто заменим истим“ – прича надахнуто и прецизно, да свима буде јасно зашто је важно да истраживања која предузима буду реализована.
- Методу сам усавршио у лабораторији, што је представљало истраживачки изазов за мене. Полазне компоненте су хемикалије, а крајњи производ кост. Између њих је низ компликованих корака и фаза. Идеја, делимично преузета из природе, иновативна је и патентирана – каже професор који за свој рад користи материјале од којих се могу добити производи примењиви у медицини по повољним ценама, са којима се може обавити успешна реконструкција костију и убрзао њихов опоравак.
- У поређењу са материјалима који се користе за реконструкцију широм света, ти материјали су по квалитету исти, чак и јефтинији, што увећава конкурентност на тржишту. Радим и на добијању материјала сачињених од ситних и финих честица, наночестичних композита. Они имају напредна својства резултирајући ефикаснијом и успешнијом реконструкцијом
Други део Игњатовићевих истраживања усмерен је ка добијању нових вишеструко функционалних материјала са бројнијим дејством. Она могу истовремено да обаве и више „послова“ одједном.
– Тим материјалима се лече болести, обављају реконструкције, делује „тамо где треба“, не оптерећују друге органи и ткива и, што је најбитније, спречава предозирање лекова. Након реконструкције недостајуће кости овим материјалима тело их препознаје као своје ткиво, прихвата га и укључује у нормално функционисање – појашњава своје деловање др Игњатовић и наглашава да су најновија истраживања усмерена ка добијању материјала који ће поред успешне реконструкције коштаног губитка отклонити и његов узрок, а фазу рехабилитације убрзати, што би било комфорније за пацијента.
Американци су, схватајући значај истраживања у овој области, почетком новог миленијума у пројекте о коштаном ткиву уложили милионска средства. По речима др Игњатовића, не само из хуманих разлога и напретка науке, него и економских. Испоставља се да је коштано ткиво човека битно не само за њега, него и за послодавца код кога ради.
- Кад човек има проблема са костима, прелом или остеопорозу, иде на боловање, што је велики трошак за државу. Због тога је америчка влада издвојила новац да предупреди те проблеме. Амерички систем размишљања је дијаметрално различит од европског, од српског поготову. Боравио сам једно време на америчким и европским универзитетима. Европа и Србија имају хумани аспект научних истраживања за разлику од неких америчких система. У Србији имате велики број младих и старијих, наравно, који су пуни ентузијазма, љубави према послу и жеље да хуманим радом, кроз науку , те ствари које су открили, имају конкретну примену у народу - прави паралелу др Игњатовић и подвлачи да тај хумани аспект још увек краси Београд и Србију и да су наши људи и даље пуни љубави према свом послу и према својој нацији.
Уз хемију, примењену у технологији, Игњатовићу научнику, подједнако су важне научне дисциплине: молекуларна биологија и медицина. Фокус су му такозвани циљани лекови, са контролисаним и локализованим дејством на чему је сарађивао са научним институцијама Оксфорда и Осла.
Током 15 година марљивих истраживања за стварање формуле којом ће добити синтетисане кости, у време ратних страдања на Балкану, док је беснео рат у непосредном окружењу, владале санкције свих врста, његова шенген виза за пут у Европу и свет су биле три објављење научне књиге и 263 публикације. Српски доктор наука и у том периоду држи предавања на разним америчким и европским универзитетима, његова истраживцања се налазе на страницама уџбеника у Оксфорду и других престижних факултета у свету.
На основу пројекта, некако у то време, 2001. од ЕУ добио је средства за наставак научних радова и градњу лабораторије у Београду. Примењена је у овом радном простору последња реч технике, запослено у том свету одабраних 15 младих сарадника са високим просеком у индексу, тек дипломирани стручњаци, решени да постану доктори наука. Др Игњатовић их је спремао да пут којим је сам ишао пређу лакше, уз мање техничких проблема и спотицања. У његовој лабораторији научни радници имају услове као свуда у свету, зато не морају по знање и напредак да хрле у иностранство. Радије их тамо шаље са готовим „производима“ по награде и признања од којих ће добијати подстицаје да наставе започето.
- Пројекат ЕУ ми је омогућио материјална и режијска средства да купим опрему као што се користи на универзитетима у Паризу, Лондону, Оксфорду. Конкурисао сам, добио и за више милиона евра купио уређаје који се налазе у престижним лабораторија у свету. По опремљености и изгледу, могућностима за рад уврштена је у мрежу 17 најбољих лабораторија из биоматеријала. Уређаји су најновије генерације: за структуру, хемијску анализу, величину честица, регино структурну анализу, микроскопију – говорио је са одушевљењем о свом радном амбијенту пре нешто више од деценије др Игњатовић и наставио да се усавршава и унапређује услове рада.
Постоји тачно утврђени ход који мора да прође сваки научник да од идеје, осмишљеног материјала, синтетисаног лека дође до примене. Крајњи резултат свих тих мука је здравље човека, помоћ људима у квалитету и продужетку живота. Пут је дуготрајан и ни мало једноставан, тврди светски признат научник, са богатим искуством и лабораторијом пуном открића и признања.
- Прво радите синтезу, за канцерогене болести костију, па синтетишете, затим карактеришете, када сте добили то што сте хтели улазите у фазу ин витро истраживања на ћелијским линијама. Ћелије су из животиња, како интерагују са тим леком. Када добијете зелено светло прелазите у фазу ћелије човека . Када пређете и ту фазу, идете на мале животиње, испитујете реакције на мишевима, после тога, ако нема никаквих контраиндикација, ради се на већим животињама, псима, на још већим, свињама, па тек онда улазимо у клиничка истраживања уз сагласност пацијената и етичког комитета. Тада крећу испитивања на пацијентима и када ту добијете зелено светло лек улази у примену. Та процедура траје пет или шест година.
Током свог радног века др Игњатовић мења више факултетских средина, предавања држи студентима на Шумарском, Пољопривредном, ЕТФ, Медицинском факултету... Промовисан је у звање научног сарадника 2002. године у Институту „Винча“, 2005. изабран је за вишег научног сарадника Српске академије наука и уметности, а од 2007. предаје на Медицинском факултету у Нишу на предметима лабораторијски поступци и функционално испитивање органа орофацијалне регије, биомеханички и биолошки принципи примене савремених реконструктивних материјала и биоморфолошки и функционални принципи израде протетских надокнада у посебним условима.
Поред већ поменуте награде ЕУ за најбоље реализован пројекат у Европи, др Игњатовић је 2007. године добио признање Скупштине града Београда за науку и научни допринос, Златна медаља за проналазак од стране Савеза проналазача и иноватора додељена му је 1997. године, а као једно од значајнијих признања научник светског гласа издваја и рад на докторској дисертацији када је у веома лошим и веома скромним условима рада, у државном хаосу и рату стварао дела од значаја за државу и свет.
- Тада сам живео паралелни свет. Радио сам свој докторат, пратио светска истраживања и хтео да урадим нешто значајно и велико што је приметила Привредна комора Србије и доделила ми награду за најбољу докторску дисертацију. Неочекивано и мени веома значајно признање стигло је 2001. године. Добио је 2010. и признање Општине Велика Плана.
Иако је др Ненад Игњатовић грађанин света у правом смислу ове одреднице за нечију ерудицију, способности и знање, на првом месту је Великоплањанин и то открива једном носталгичном цртом која не умањује углед научнику светског гласа. Напротив, у очима својих суграђана је прави човек, увек на правом месту, рођен у право време са великим срцем и непресушним амбицијама.
- Са признањем мог града осећам се, без обзира на све оно што сам добио и доживео, потпуно и комплетно. Ја сам ипак одавде потекао и највеће емоције ме везују за ово место. Физички потичем из ове средине, тако да ми је уз сва ранија искуства и признања душа пуна.
Поводом великог јубилеја, 95 година заштите интелектуалне својине у Србији, на изложби Завода за интелектуалну својину у Галерији науке и технике САНУ у Београду, 2015. др Ненад Игњатовић представио је синтетисано коштано ткиво као производ настао као резултат вишегодишњег научног истраживања, продукт који има примену и чији резултати радују научнике и медицинске стручњаке:
- У лабораторијским условима синтетисао сам коштано ткиво по структури веома слично људском, али без ограничења облика и димензија. Постоји више клиника у Србији на којима се успешно обавља реконструкција овог ткива, најчешће кад су у питању дефекти костију лица јер су оне не само функционално него и естетски врло захтевне - појаснио је свој проналазак др Игњатовић и рекао да је тадашња изложба од великог значаја са становишта стављања на увид јавности онога што настаје као продукт рада научника у лабораторијама, иза "затворених врата", што се публикује у стручним круговима и што даје наду човечанству да се болести могу зауставити, а људски живот унапредити и продужити.