Сваки конфликт прича за себе!

Борбу против вршњачког насиља УГ „Свет речи“ наставља у оквиру пројекта „Кул је да знаш! Вршњачком медијацијом против насиља“ који се реализује уз подршку Министарство омладине и спорта Републике Србије у сарадњи са седам партнерских средњих школа из Подунавског, Браничевског и Поморавског краја. Из општина Деспотовац, Велико Градиште, Кучево, Смедеревска Паланка, Велика Плана и града Пожаревац обуку за медијаторе завршило је 28 ученика и седам професора супервизора вршњачке медијације у овом пројекту. Обуком је остварен циљ да се медијацијом спречи продубљивање конфликата међу ученицима и утиче на подизање свести адолесцената да се мирним путем могу решавати сви сукоби међу средњошколцима како би се правовременом реакцијом школског тима за медијацију избегле последице ширих размера. Обуку је реализовао Центар за креативну педагогију, а тренинг водила Живкица Ђорђевић, педагог из Пожаревца.  

Колико  је било занимљиво и инспиративно радити на овој обуци сведоче учесници, едукатори, њихови професори, организатори тренинга и предавач Живкица Ђорђевић, педагог из Пожаревачке гимназије. Сложни су у једном да је медијација неопходна и да су свима нова искуства значајан допринос стицању знања и вештина за обављање обавеза у тимовима за медијацију који ће од ове јесени функционисати у свим средњим школама партнерима на пројекту. 

Живкица Ђорђевић, педагог Пожаревачке гимназије, имала је двоструку улогу у пројекту – била је тренер и вођа четворочланог тима своје школе.  Како се медијација често меша са медитацијом и како се многи од полазника први пут сусрећу са овим појмом, на радионицама се кренуло од основа и етимологије појма. 

- Медијација, значи посредовање, бити између, као некакав медиј који преноси неке садржаје, и то је прво што се научи на обуци. Онда се полако оснажују да буду активни у том послу медијације. Позитивно су реаговали и професори и ученици зато што су то вештине које су човеку непоходне за цео живот. То је животна вештина, није нешто што би требало друштвено да се одради у неком тренутку. Потребно је да би се унапредио сопствени живот у свом окружењу, својој породици и уопште у средини у којој живимо.  С тим, што је то нешто што тражи велику аналитику пролажења кроз себе и стално мора да се доучава – саопштила је у уводном излагању полазницима едукације Живкица Ђорђевић и истакла да им предстоји континуирани рад у овој области.

- Никад ниси научен до краја. Тражи се од вас да се преиспитујете, анализирате, промишљате... Немате једнозначне одговоре. Сваки конфликт је прича за себе  и свако решавање тог конфликта је један процес који је специфичан.

Александра  Димитријевић, педагог Средње школе „Милоје Васић“ Велико Градиште, отишла је са тродневног тренинга обогаћена новим идејама које ће са тимом реализовати у оквиру борбе против вршњачког насиља.  

- Као и сваки семинар који организује „Свет речи“ и овај представља велики  допринос образовању уопште, плановима и програмима које школа остварује према својим могућностима и потребама. Један је од низа превентивних интервентних активности. Генерално, идеја да се посредовањем у конфликту заустави насиље је добра. Ми смо радили медијацију, не на овакав начин, више информативно, сада смо добили доста идеја за практичну примену. У прилици смо да појачамо превентивни рад на заустављању насиља. Спорт, музика и култура су видови превенције, али ако се све то повеже, наглашава и стално ради на освешћивању младих, насиље се може избећи – сматра Александра и додаје да је ово прави начин да се ради на сузбијању оваквих немилих појава у свим срединама чији су сведоци најчешће запослени у образовању, због чега је неопходно да из тог окружења буде иницирана адекватна бороба против насиља са стручно оспособљеним тимом. 

Јелена Јовковић, педагог у Средњој школи „Жикица Дамњановић“ у Смедеревској Паланци, први пут присуствује оваквој врсти обуке за коју каже да је изузетно важна за успостављање пожељне радне атмосфере у школама без насиља. 

- Важно је што смо могли првенствено ученике да укључимо у обуку. У нашој школи ће први пут бити формиран тим за медијацију, кроз овај пројекат ћемо проширити тим тако да ћемо имати из сваког одељења по неког представника у тиму који ће се бавити превенцијом сукоба. Ако дође до размирица и конфликата међу ђацима бићемо у могућности да их знањем и медијацијом зауставимо и спречимо да дође до ескалације. Кроз активности које су предвиђене пројектом биће уприличено промовисање ненасиља и медијације у оквиру превентивнтивних мера ђака наше школе у борби против вршњачког насиља. Сигурна сам да смо сада у плусу и да смо добили поен више за ненасиље. 

Професорка српског језика из Паланчке гимназије, Ивана Лукић, слична искуства и размишљања понела је са тродневне обуке. За њу је највећи утисак, поред тога што су као школски тим усвојили нова знања и нове вештине, то што су стекли нове пријатеље, јер се развијањем пријатељства негују позитивне емоције које доприносе добрим међуљудским односима и поштовању других.

- Наши ученици су се зближили са ученицима из других школа. Утисак је да ће наставити да се друже и сарађују на овом и сличним пројектима. Са новим знањима и способностима се враћамо у своје школе да радимо на превенцији ненасиља. У нашој школи тим за медијацију није постојао до сада, тако да ћемо га ускоро оформити и почети да примењујемо стечена знања. Ова тема није код нас била често заступљена, насиља на жалост увек има међу вршњацима, тако да ће радионице које будемо реализовали унети новине у раду и допринети да  борбу против насиља издигнемо на што виши ниво – рекла је професорка Ивана и најавила нове активности.

-  Проширићемо стечена искуства на већи број одељења како би људи који нису посећивали ову обуку, и нису у тиму за вршњачку медијацију, усвојили знања и били спремни да помогну својим другарима уколико се буду нашли у конфлитним ситуацијама. 

Ксенија Јанковић, психолог из  Економско трговинске и машинске школе у Кучеву, посећивала је сличне едукације које је организовало УГ „Свет речи“ и овог пута очекивала да са новим искуствима ојачан тим за медијацију настави већ започету борбу против вршњачког насиља у својој школи.

- Оно што сам могла да региструјем и приметим да су наши ученици били изузетно задовољни, да им је било занимљиво, добили су доста нових информација, усвојили многе нове појмове и ојачали за активности које им следе. За нас који радимо са децом је такође било корисно да видимо начин на који они размишљају и како да се прилагодимо заједничком раду у школама. Један део ове обуке био је израда акционог плана и како даље применити стечена знања и вештине за сузбијање насиља у школама у које се враћамо после ове обуке. Одржаћемо низ радионица, неколико манифесрација, трудити се да стално промовишемо ненасиље у школи, не само везано за пројекат него и убудуће.  

Маријана Миладиновић, педагог Техничке школе Деспотовац била је део тима будућих медијатора пред којима је тежак задатак посредовања у сукобима међу вршњацима.

- Мој највећи утисак је ненаметљив, лаган рад са децом, али никако не мање ефикасан. Изузетно је било плодоносно сва три дана. Деца су усвојила пуно важних информација на један приступачан начин путем радионица, а да их нико није оптерећивао обавезама да буду пажљиви и редовни на предавањима.  Они су тај елеменат без инсистирања ауторитета сами унели у радни део понашања током едукације. Обука је изузетно корисна тако да ћемо пуном паром наставити даље у нашој школи и са пуно корисних знања тему ширити даље. Овакве едукације су заиста неопходне, потребно је да их буде више и чешће и да већа популација наставника и ученика буде обухваћена новим пројектима у овој области. 

Снежана Пешић, професорка биологије у Гимназији Велика Плана, активни је чинилац великог броја активности везаних не само за природу и заштиту животне средине, него и надградњу и неговање позитивних вредности у систему васпитања и образовања младих. Члан је тима за медијацију и са својим ђацима на овој обуци стекла нова сазнања.

-  Значај пројекта је што се активно укључујемо у обуку ученика, друге и треће године, у нашем случају. Овде су стекли знања и вештине како да препознају конфликтне ситуације, како да у њима на прави начин одреагују, снизе ниво конфликта и како да се поставе као страна која је између сукобљених у тренутној ситуацији. Они су на неки начин вршњачки медијатори у смислу да нису баш увек миритељи и не морају увек да реше конфликт, али могу и требало би, да укажу на конфликт и на могућност решавања сукоба мирним путем – коментарисала је своја искуства професорка Пешић и додала да се и сама налазила у ситуацијама кад није била сигурна како би требало реаговати. 

- Као особа са скоро педесет година сазнала сам да то није лако и да много тога још увек не знам, а камо ли деца са петнаест – шеснаест година. Мислим да је стварно позитивно да макар размишљају на тему медијације. Деца су мотивисана, занитересована, а колико су све то озбиљно схватила видећемо након низа радионица које будемо организовали у школама. Тада ће бити у прилици да примене оно што су научили, да пренесу ђацима и одељенским заједницама значај медијације и могућности које им она пружа у процесу посредовања.  Колико год да буде успешно свакако ће померити дечија размишљања у правцу да избегавају конфликтне ситуације, да је то увек тешко и болно, да им ствара непријатан осећај и да су осећање среће, задовољства дружења, као што је овде случај, много лепша него било који облик насилног приступа остваривању циља. Ако успемо бар део тога да остваримо као резултат овог пројекта, остварили смо циљ. 

Јелена Златкова као ауторка пројекта задовољна је резултатима рада свих учесника на едукацији, посебно ученика који су били пажљиви, вредни и озбиљни на тренинзима, маштовити и креативни на радионицама, дружељубиви и комуникативни у свим ситуацијама када су били у прилици да покажу колико им је стало до неговања добрих међуљудских односа са вршњацима из различитих средина. Бенефит оваквих окупљања уз стечено знање и вештине је свакако упознавање нових другова и пријатеља са којима ће многи од њих наставити комуникацију у будућности.

- Спознали су жеље и потребе као могући извор фрустрације, упознали су се са конфликтом кроз појам и врсте ове нежељене појаве, говорило се о стиловима поступања у конфликтима и какви могу да буду исходи конфликта. Посебно интересовање изазвала је тема бес као осећање које доминира у конфликтним ситуацијама. Научили су шта значи асертивна ненасилна комуникација, сазнали више о патњи као услову за асертивну комуникацију и остварење својих потреба. Едукацију су завршили вежбом „кажи шта желиш, а шта не желиш“ која ће им служити као пример за језик позитивне акције – рекла је у свом коментару на крају завршене обуке професорка Златкова, која је са гимназијском секцијом „Свет речи“ реализовала читав низ сличних и разноврсних активности у којима су ђаци ове школе стицали нова знања и показивали своју креативност, способности и склоности ка науци, уметности, хуманости и другим вредностима које доприносе лепшем и бољем одрастању. 

 - Учесници су изразили задовољством што учествују на оваквом скупу што се видело по њиховом понашању и тврдњама да су им дани брзо протекли. Стекли су нове пријатеље и са пуно знања отишли спремни да у својим школама примене стечене вештине и способности. Радили су по групама, није било сувопарних презентација, није било онога што се обично очекује на већини таквих едукација. Више смо ишли на то да они освесте шта је медијација и да ли су некада имали конфликтне ситуације, где нису ни могли да препознају могућност мирног решавања сукоба. Млади углавно и не знају шта је медијација и ми желимо да овим пројектом подигнемо свест о томе – пренела је овим коментаром професорка Златкова истовремено и утиске целокупног тима који је на овој обуци радио као екипа, здружени, јединствени, оснажени да се знањем и вештинама, медијацијом и ненасиљем боре против свих облика насилног понашања у шкоалама из средина из којих долазе.