Негујмо српски језик и књижевност!

Министар културе и информисања у влади Републике Србије, Владан Вукосављевић, био је гост библиотеке „Радоје Домановић“ за време одржавања традиционалне манифестације „У СЛАВУ ВЕЛИКОГ ВОЖДА“. Тим поводом одржао је предавање  у препуној сали једног од најлепшиг храмова књиге у Србији, на тему „Негујмо српски језик" које је  имало за циљ очување и развијање српског језика као дела српског културног наслеђа и неговање језичке културе. У оквиру излагања министар је упозорио да се ћирилица све мање користи, због чега су предузете мере да се и законски боље регулише статус националног писма.

 У свом обраћању министар је скренуо пажњу на појаву која је у језику одавно приметна, а која доводи до тога да се све мање обраћа пажња на културу изражавања, додавши да је честа употреба сленга и колоквијалних израза, некњижевног говора и туђица утицала на осиромашење језика.

Култура говора посустаје у односу на стандардни језик, нормирану граматику и правопис због чега се наилазимо на стилске грешке чак и у институцијама где ова појава није оправдана. Притом је  велики број страних речи у употреби што не обогаћује језик него утиче на његово одумирање.

Према његовим речима, основна идеја акције „Негујмо српски језик“ јесте покренута из тих разлога да би се скренула пажња на значај језика, његово очување и заштиту од спољних утицаја, самим тим и спречиле језичке недоумице које се могу кориговати већом пажњом и указивањем на грешке које се у све већој мери појављују не само у говору него и у писаном облику, чак и у књижевности, уметности, информисању и образовању.

Вукосављевић је истакао да је последњих година начињен значајан корак напред кампањама и акцијама усмереним на очување језика.  Тако је акција „Негујмо српски језик", започета 2015. Године, у коју се са еланом  укључио велики број познатих личности, за кратко време  успела да се прошири по целој Србији. Временом је добила интернационални карактер, окупљајући Србе у дијаспори  бодрећи их да негују правилан говор.

Да би се и законски предупредило даље занемаривање и запостављање значаја српског писма Министарство културе и информисања поднело је Влади Србије иницијативу за усвајање Предлога закона о изменама и допунама Закона о службеној употреби језика и писама, чији је циљ боље регулисање статуса ћирилице. Предвиђено је, између осталог, да овај закон заштити ћирилицу, да промовише њену употребу у натписима на рекламама, називима компанија и у медијима.123123123

- У свим земљама службена и јавна употреба језика су синоними, само код нас је направљена хибридна подела да је службена употреба једно, а јавна друго - рекао је министар Вукосављевић  и истакао да ћирилица и јесте и није угрожена. Није утолико што је сви уче од првог разреда, а јесте јер се у јавној употреби латиница гура у први план.

Вукосављевић је и овом приликом, скрећући пажњу на изузетан значај језика и ћириличког писма, оценио да постојање српског народа најбоље дефинише управо језик, који се преноси наслеђем, дугим историјским трајањем и заједничким сећањима. Ћирилица је особено писмо српског народа и српске културе, основно идентитетско обележје нашег народа због чега је неопходно очувати је и изборити се за њено даље трајање.

Министар је скренуо пажњу и на одавно примећену појаву у језику која узима маха, а која доводи до тога да се све мање обраћа пажња на културу изражавања честом употребом сленга и колоквијалних израза, некњижевног говора и туђица, као и на изостанак пажње на употребу граматике и правописа у писменом обраћању.

Култура говора посустаје у односу на стандардни језик, нормирану граматику и правопис. Наилазимо на стилске грешке и велики број страних речи”, казао је Вукосављевић, те додао да је основна идеја акције “Негујмо српски језик”  намера да се скрене пажња на језичке недоумице и да се помогне грађанима, најпре Београда, а затим и других градова, да те недоумице реше.

- Опште схваћена култура говора на неки начин посустаје, праве се велике омашке у односу на стандардни граматички правописни оквир, користи се велики број туђица, мада употреба страних речи није само феномен у српском језику. Ради се о глобалној појави, нечему што је последица савременог духа времена, нешто што је стандард низа околности које доминирају у једној временској епохи. Језик се мења у време интернета, ексползије такозваних приказивачких уметности и поплаве популарне културе. Енглеске речи улазе у све савремене језике – рекао је министар наводећи пример Француске у којој се на свим нивоима, па и у Академији наука где се место добија искључиво природним одливом, здушно боре са овом појавом.

- Језик се у свакодневној употреби све више мења, користе се колоквијални изрази, простачки термини, нестандарни речник. Постоје и грешке, стилске, које се примеђују у нашем језику, велики број недоумица и из тих разлога циљ је кампање да се јавности разним средствима и на јавним местима скрене пажња на недоумице о које се многи саплићу – рекао је министар Вукосављевић и подсетио да је у овиру акције „Негујмо српски језик“ уз помоћ стручњака са катедре на Филолошком факултету Београд био преплављен билбордима, огласним таблама, постерима, паноима, натписима у превозу на којима су се могле видети поуке о језику.

Акција је уз подршку јавних личности, познатих лица из света уметности и спорта наишла на позитивну пажњу грађана због чега су језичке недоумице постале у све већој мери често коментарисана језичка тема. Из тих разлога је добила шири значај и изашла из локалних оквира и уз бројне активности Министарства културе преселила се у друге средине Србије.

Плакате и билборде заменила су стручна предавања и семинари за просветне раднике и друге заинтересоване субјекте, да би се коначно акција прешла границе Србије и проширила се на дијаспору, нарочито у градовима где имамо свој представништва и центре културе. Посебан квалитет представља чињеница да су предузете мере наишле на одјек код млађих генерација.

 - Језик и писмо, дуго историјско трајање, заједничке успомене јесу оно што једно друштво сврставају на историјску сцену – нагласио је Вукосављевић наглашавајући значај акције и добре резултате до којих се дошло великим залагаерм и ангажовањем шире заједнице.

На тај начин успешно је реализована мисија посленика у култури кроз акцију која као приоритет поставља очување и развијање српског језика као дела српског културног наслеђа и неговање језичке културе.  Значајан део кампање представља јачање статуса ћириличког писма, нашта се годинама у назад указује када се ради о очувању овог вида националног идентитета. Ћирилица је све мање у употреби, уступа место латиничном писмо првенствено због утицаја модерних технологија и савремених друштвених токова. Примена латиице и ћирилеце истовремено у Србији, је како је сликовито поредио ситуацију министар, слична појави мале магле, за коју се министарство залеже да буде отклоњена.  aaaa

- Двофонетски систем, односно народ који има два писма је ретко забележена појава  у свету. Због природе школсог система, историјских околности, историјског развоја и других савремених околности, наш човек, без да му се скрене пажња на то, не налази разлику између ћирилице и латинице. Добра особеност наше културе је да се оба писма уче у школи захваљујући глобализму са свим позитивним и негативним аспектима. Наравно, боље је знати оба писма, него ни једно. Дух времена и модерне техологије доводи до тога да је латиница свеприсутна. Ћирилица није.  Стога, подстицање употребе нашег националног писма од стране Министарства културе не иде у правцу дезавуисања латинице, гурања овог писма у други план, него у правцу веће употребе ћирилице него што је до сада – нагласио је министар и истакао да се морамо изборити да нам национално писмо буде ћирилица упркос дуализму који се односи на јавну и службену употребу писма што практично представља културну заоставштину из периода заједничке државе Југославије.

- Једно писмо, у овом случају наше српско писмо, ћирилица, наш особени идентитетски знак, знак нашег изузетног блага и културне драгоцености коју смо ми остварили историјским развојем мора да буде у већој употреби – закључио је министар.

Неспорно је, коментарисао је министар могућа спорења око заштите српског језика и националног писма, да сви ми имамо право на свој језик, ма ком народу или мањини припадали, што траженим променама неће бити оспоравано уколико се и законски ојача статус ћирилице.

 Министар Вукосављевић  је пред бројном публиком упутио похвале библиотеци и локланој самоуправи на бризи за неговање  културе и традиције и истакао да је установа која плени својим богатим књижним фондом и уређеним простором једна од ретких у Србији која је наменски грађена за ове потребе. По значају и архитектонским решењем библиотека представља једну од најрепрезентативнијих библиотека пред којом су нови успеси и још значајнији развој. Министарство је помогло да се зграда уз финансијску потпору општине реновира и комплетно уреди. Вољно је да и убудуће, даје подршку пројектима у области културе у оној мери у којој је то потребно локланој заједници сразмерно могућностима локлане самоуправе да подстиче ову делатност, посебно у оним срединама где је та помоћ најнеопходнија.

ВД директора, Мирјана Бојковић, у свом уводном излагању истакла је да установа која постоји више од пола века велику пажњу посвећује промоцији књижевног стваралаштва организовањем књижевних вечери актуелних писаца и локланих аутора, промоцијама нових издања и пригодних изложби којима се даје допринос очувању културног наслеђа и популаризацији књиге међу грађанима.  Сарадњом са школама и културно - образовним установама подстиче се на непосредан начин активно учешће деце и младих у јачању капацитета културе локалне средине.