Плањани у Великом рату

понедељак 31. децембар 2018.

Цела 2018. била је посвећена Првом светском рату. Снимани су филмови,писане књиге и чланци у новинама, презентован документарни материјал, одржавани симпозијуми и академије у славу српских ратника, краља Петра, генерала и војвода. Чини се довољно да сваком бар по нешто остане урезано у памћење. Нико ништа,  или тек по нешто у траговима о нашим успесима и жртвама.

Најбоље у мом крају - Знаменити људи и културно наслеђе Велике Плане - пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2018. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства.

Листајући књиге и старе записе тражећи податке о знаменитим људима нашег краја у хроници „Моравска свитања“  Боривоја Перића наилазмо на белешку о Првом светском рату са списком 22 војника који су из рата изашли са највишим одликовањем – Карађорђевом звездом.

Заслужили су, каже аутор, да њихова имена буду забележена:

Из Велике Плане                                    

1. Деспотовић Драгољуб                   celi  

2. Здравковић Радосав                        

3. Маринковић Душан

4. Стојковић Јован

5. Томовић Грујица

6. Петковић Д. Божидар

1. Живановић ТанасијеИз Лозовика:

2. Јаковљевић Ђ. Живота

Из Крњева:

1. Шулејић Милосав

2. Лекић Велимир

Из Старог Села                                        

1. Русалић Живан                     

3. Јаковљевић Д. Владимир  2. Јовановић Милета              

Из Новог Села                                          

1. Мартиновић Лука 

 Из Марковца:

1. Крсмановић Милутин 

4564556

2. Миленковић М. Милан           

Из Мале Плане                                   

Пауновић Т. Петар

Из Радовања:

1. Максимовић Михаило

2. Милентијевић Живота – носилац две звезде

Из Милошевца                                          

1. Рајковић Светозар              

2. Ђорић Стеван                        

3. Араповић Милутин

„Још се није сасушила крв на Куманову, Битољу и Брегалници, нити су избледели црни барјаци на капијама изгинулих ратника , а селима су у цик зоре, 29. јула 1914. поново одјекнула злокобна црквена звона. Аустроугарска је објавила рат Србији. Домовина је опет звала своје синове. Опет су села цвећем, песмом и сузама испраћала своје најмилије. Овог пута отишли су сви мушкарци који су могли пушку да носе. Око 10.000 моравских ратника. Остале су само жене, деца и старци“ – пише Перић и хронолошки бележи след догађаја. Славна Церска битка, тешке борбе на Мачковом камену и Црном врху. Следе пад Београда, Шапца и Ваљева, па још једна историјска победа наше војске на Сувобору и Колубари.

„А онда је дошла кобна 1915. Са севера и запада навалили Немци и Аустро – Угри, са истока Бугари. Помоћи ниодкуда. Обећана помоћ Енглеске и Француске долином Вардара не стиже, шаљу се очајничке депеше амбасадору у Петровград али ни Руси нису могли да помогну. Спрема се Октобарска револуција.

Србија напреже последње атоме снаге, брани се свака стопа земље. Одступа се према  југу. Са војском креће и велики део народа. Друмови су закрчени воловским запрегама. Србија преживљава тешке дане“ – бележи хроничар и документује учешће бораца са наших простора.

У Великоорашким селима су  били положаји српске војске на којима је пружан краткотрајни отпор.  У Милошевцу, Крњеву на Савановцу, Радовању на Караули, у Марковцу.

У Милошевцу су погинула четири коњаника Моравске дивизије, сахрањени су у црквеном дворишту. На Савановцу су погинула 24 српска војника, почивају на гробљу у Каменици. На Радовањском гробљу упокојена су 26 војиника, у Марковцу 41. У збегу према Јадранском мору нашло се 7.000 људи из Великоорашког среза. Било је међу њима и старих људи, деце, ђака, младих регрута, ратника и добровољаца. Није се вратило 3.679.

Многи су у рату добили официрске чинове и разна одликовања, неки су рањени и прошли као инвалиди у Лазаревићевој приповетци „Све ће то народ позлатити“.

И тако неколико пута из почетка: нови сукоби, нови ратови, нове жртве. На Балкану никад се не зна кад ће лонац прокључати.