Милован Стојадиновић: Одважни Карађорђев устаник!

Плањанска фамилија Стојадиновић, која је дала четири борца чувеној Кочиној чети, изнедрила је и чувеног хајдука Милована, учесника многих битака Карађорђевог устанка. Милован је по казивању предака, а по записима из архива пожаревачког, смедеревског и паланачког, до којих је дошао историчар Дарко Ивановић, рођен у Великој Плани, од оца Стојадина и мајке Јевросиме. Он је још у раној младости хајдуковао у чети Станоја Стаматовића Главаша, заједно са Петром Краом из Горње Трешњевице, Милосавом Лаповцем, Јанком Рачанином, Ђорђицом Лукићем и другима.

НАЈБОЉЕ У МОМ КРАЈУ- ЗНАМЕНИТИ ЉУДИ И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ -
нови пројекат портала Планамедиа. 

После Кочине крајине отпор народа није престајао. Напротив, поново је оживела хајдучија, нарочито после 1799. године када је београдски пашалук подељен на четири дела. Дахије Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочић ага заводе зулум, појачавају глобе и дозвољавају отимачине, силовање, убиства и мучење српске раје. По селима су постављали субаше да би лакше спроводили контроле и убирали намете. Није познато да ли је чардак или сличан хан за ове послове имала Плана, али је познато да се народ није смиривао.

Милован Стојадиновић, жељан освете и весник мира, поново се прикључио Главашевој хајдучкој чети која је крстарила цариградским друмом. Због тога су хајдуци били мета паланачких и аџибегиовачких Турака. У том је периоду код Дреновчића, 1803. године, у близини манастира Копорин, погинуо Гаја Стојаков, друг из детињства Карађорђа Петровића, бранећи стоку од Турака. Хајдук Милован је оба пута, 1803. и 1804. по предањима и сачуваним писаним документима био у Карађорђевој дружини приликом покушаја убиства Сали аге из Рудника, брата Кучук Алије. 

На ова хајдучка времена указују и топоними Хајдучки бунар , извор недалеко од Карауле у Еадовању и још нека места у окружењу. Дарко Ивановић у књизи о Великој Плани, из 2001. године, наводи да су се по предању на овом месту окупљали хајдуци на конак. Ту су доносили плен и делили га сиромашном и измученом народу. Хајдуци су имали неколико колиба, дубоко скривених у шуми око Радовања, у Кошарњи код Баточине, Главашевим шумарицама у Крњеву, Видовачи у Водицама и многим другим местима недалеко од Цариградског друма. Они никада нису ноћили две ноћи за редом у истој колиби или истој кући. Плашећи се издаје и турске похаре, мењали су места. 

C:\Users\kov\Desktop\926px-Sanjak_of_Smederevo-sr.svg.png

Да би спречили припремање устанка и побуну раје, Турци су спровели по Србији сечу кнезова. Страдало је 150 најугледнијих српских глава – трговци, кнезови, свештеници, хајдуци. У Плани је данак дало више лица из фамилије хајдука Милована Стојадиновића, а у пожаревачкој нахији спаљено је село Ливадица. 

Како је сеча кнезова убрзала устанак на скупу у Орашцу Карађорђе је 1804. изабран за вођу. И тада је у његовој дружини био хајдук Милован из Плане. Податак је пронађен у списима Јанићија Ђурића „Повестница Карађорђевог времена“ и „Гласник друштва српске словесности“ из 1852. године. 

Народно предање је сачувало причу да је Милован отишао у Орашац са својих 30 другова, већином Плањана. После битке на Руднику борио се под Букуљом, касније у Баточини, Јагодини, Пожаревцу, код Параћина је ратовао 1805. године, на Камаљу више Жаркова, мачванском салашу, Власеници, на Мишару и Београду 1806, код Малајнице и Штубика 1807, Јасике, Варварина и Соко Бање 1810, а у делиградским бојевима је 1813. године пред одлазак Карађорђа у изгнанство, задобио је непреболне ране. Умро у свом селу последње устаничке године 1813. 

Милован је у хајдучким причама и предањима, која су се преносила стотинак година с генерације на генерацију, описиван као висок и смеђ човек, белог лица и лепог изгледа. Оставио је три кћери Живану, Станицу и Аницу. Податке за његову биографију и необјављену грађу о Карађорђевим устаницима овог краја његов унук Марко и свештеник Милош Поповић.