Против породичног насиља свим расположивим средствима!

петак 19. октобар 2018.

Иванка Соколова, председница удружења жена општине Радовиш „Женска акција“ и директорка Општинске библиотеке Радовиш „Браћа Миладиновци“ реализује у свом граду пројекте од којих има бенефите шира заједница. Средствима европских донатора и америчке амбасаде обновљена је у целости установа која располаже са 60.000 књига. Пројектом македонског Теленора компјутерску технику савладало је скоро 400 жена. Ради на економском оснаживању нежнијег пола, подстиче родну равноправност, бори се проитив породичног насиља. Преостаје да нове идеје већ идуће године преточи у стварност и да град добије нову зграду библиотеке, а удружење нове просторије.

На позив ове свестране, вредне и одважне жене великоплањанско удружење „Свет речи“ је посетило Македонију. Посета је уприличена на крају пројекта „Света речи“ „Пет до дванаест – док не буде касно зауставимо насиље“ који је подржала Екуменска иницијатива жена Омиша. 

Студијско путовање је обухватало посету институцијама, локалној самоуправи и културно историсјким споменицима, али и размену искустава и подстицању нових идеја у оквиру заједничких пројеката.

- Са Јеленом Златковом сам се упознала 2006. године, на једном семинару у Солуну и од тада наша сарадња на пројектима породичног насиља траје. Родило се једно пријатељство које је прерасло у сарадњу. Радили смо неке заједничке пројкте, учествовала на едукацијама. Била сам у Србији на обукама у организацији „Света речи“. У Врњачкој Бањи је из Радовиша било неколико ученика који су били присутни на обуци у оквиру пројекта против трговине људима – каже за сам почетак приче о узроцима и поводу посете Радовишу у име домаћина, Иванка Соколова, жена којој пристаје све што каже и уради, чије чак и презиме сведочи о енергији коју поседује и карактеру који се крије у не тако снажном женском телу.

- Библиотека у великој мери помаже и подстиче активности удружења женске мреже „Женска акција“. Организујемо трибине, семинаре, многобројна окупљања, предавања... Анимирамо заједнички људе у локланој заједини тако да једна мала, па ипак значајна средина ни у чему не заостаје за градовима у окружењу. Имамо око 200 жена које су укључене у рад удружења, од тога десетак волонтерки које су најактивније. Остале се укључују у зависности од могућности, знања, квалитета које поседују, вештина којима располажу. Радовиш је мала средина, нема много удружења, таквог карактера, ако их и има нису активна. Радимо све сегменте који се тичу свакодневног живота рањивих група, покривамо више програма, најчешће у области породичног насиља и то нам је приоритет. Дајемо допринос економском јачању жена, укључивању жена у све свере живота, желимо да буду оснажене и едуковане. Последњи пројекат у који смо били укључени односио се на пројектно буџетирање и питања колико локална заједница одваја из свог буџета за препознавање проблема жена – прича Иванка разложно, без подсећања, као да листа документацију. Углавном на македоноском, понекад се заборави па крене течно, на српском, да је цео свет разуме.

- Из спроведених анализа се види - каже у прилог родном буџетирању -  да не одвајају у општини премного и то је показатељ за 2019. да би требало значајније да се промени такав став. Мислим  да има разумевања у том правцу, а за то морамо саме да се наметнемо како би нас укључили у значајнију расподелу и програмске активности.

„Женска акција“, појашњава Иванка, ради на пројектима којима се од донатора обезбеђују средства за бројне активности, посебно када се ради о горућим проблемима какво је породично насиље које је до недавно било табу тема и у овом делу Балкана.

- Међу тим пројектима један је био подржан од стране Америчке амбасаде, укључена је била и општина, трајао је 18 месеци и био усмерен ка едукацији и успостављању међусекторске сарадње. Обухваћене су биле институције, Центар за социјални рад, полиција, суд, јавни правобранитељ и јавни тужитељ. Намера је била да се подигне свест јавности о различитим формама породичног насиља. У Радовишу се зна за насиље, међутим, на основу направљених анализа предност се даје физичком насиљу, док се мало препознаје емотивно и сексуално, а економско уопште не препознаје. „Женска акција“ из тих разлога наставља да ради на пројектима који се наслањају на породично насиље – преноси запажања из своје средине председница удружења невладиног сектора и позива се на спроведене анализе и податке са којима располажу активисткиње.

- На основу направљених аналаза схватили смо да жене могу да буду жртве дигиталног насиља и да постоји јаз у тој области. Због тога смо са Македномским Телекомом организовали обуку која омогућава женама да савладају компјутерске вештине. Пројекат је обухватио велики број жена које су биле заинтересоване да овладају савременим технологијама. Пројекат је требало да траје годину дана, али је донатор због великог интересовања продужио на четири године. Наше удружење је захваљујући овој активности опремњено компјутерима и интернетом и посебним софтверским решењима за обуку корисника. Имамо компјутерски центар који користи око 390 жена.

Када се ради о плановима за будућност Иванка каже да им предстоји ширење простора и стварање бољих услова за рад.

- Опремљена нам је једна мала канцеларија, намера нам је да се проширимо. У преговорима смо са градоначелником да решимо тај проблем. Намера нам је и да продужимо да радимо на свим пољима и свим сверама за побољшање квалитета живота и рада не само наших чланица, него свих жена у Радовишу и околини.

Анализирајући начин рада жена невладиног сектора у бившим југословенским републикама и суседним земљама у региону, Иванка сматра да су нам остале исте муке са којима се тешко носимо без обзира на то где и како живимо.

- Не разликујемо се много, ни по врсти проблема, законских процедура и решавању тих проблема. Иако имамо често прилику да се чујемо, да направимо размену искуства, ипак мислим да су овакве посете веома значајне за све нас. Окупе се људи различитих профила, разменимо знања и искуства. Значе нам много овакви сусрети и за препознавање проблема на нивоу локлане заједнице, на утицај институција које су повезане са решавањем тих проблема. Гимназија и библиотека често сарађују, између осталог и на решавању проблема породичног насиља. Заједно су на скуповима деца и родитељи. Различите генерације – каже Иванка и додаје да је  „Женска акција“ укључена у националну мрежу против породичног насиља која се зове „Глас против породичног насиља“, укључена је у израду родне платформа и платворме на смањењу сиромаштва.

А када се ради о библиотеци, причи никад краја. Захваљујући предузимљивости жене која никада не посустаје пред проблемом, од старог је постало ново, од урушеног сређено, од руинираног удобно за рад и свакодневне активности.

- Библиотека има око 60.000 књига. Било је и више. Ревизијом смо отписали велики број оштећених и изгубљених наслова. Неке књиге нису враћене, губи им се траг. Од 2009. године библиотека је у континутету добијала књиге преко пројекта Владе Македоније, а библиотека је позната и по томе што је освојила награде на евроспком нивоу. Осим тога што смо добили средства за пројект реконструкције који се звао „Пријатељске библиотеке за све грађане“, ми смо радили пројекат који је подржала једна међународна организација која се бави развојем библиотека, тачније АЈФАЛ – електроснке информације за библиотеке. Успоставила смо програм за иновативне библиотеке, ушли са једним пројктом „Креативни умови креирају могућности за посао“ и били награђени на међународном нивоу. Ушли смо у десет награђених библиотека и са њим смо конкурисали код ЕРСТЕ фондације. Пошто су им биле НВО циљна група ми смо тада били јединствена јавна институција која је добила награду од 16.000 еура као подршку да продужимо са радовима.

- Књига се прилично чита. Имамо око 1.000 чланова, чак и више. Кад се учлани један члан породице, остали користе књиге, а кад то дуплирамо има их много више. Задовољни смо посетом, не ради се само о читању. Користимо базе података, компјутерски центар, простор за књижевне сусрете, могу да кажем да се сваки дан у библиотеци нешто дешава. Компјутерске обуке, учење страног језика, предавања, трибине – прича директорка са задовољством о резултатима рада и одговара са смешком на питања шта се тражи и открива ко шта воли.

- Жене воле белетристику, вероватно зато што имају пуно посла па хоће да се мало одморе, растерете. Жене су у већем броју присутне, око 700 чланива и у већем броју су присутне на манифестацијама. Траже се од ваших аутора Јелена Алимпић, Гордана Кујић, Љиљана Хабјановић, Владимир Пиштало, Александар Гаталица... Воле наше жене поезију Десанке Максимовић, лектира су Андрић и Киш, некада Црњански. С обзиром на то да библиотека и наше удружење сарађују са сродним организацијама у Србији, из Јагодине, Љига, Пожаревца, Ниша ... то показује да имамо јако сличних, сродних потреба, да се разумемо, да говоримо сличним језиком. Баријере нема, носталгија постоји. Постоји и увек  кад се нађемо са пријатељима из Србије кажемо од срца „Где сте браћо Срби“ – закључује Иваника и сетно додаје да се све заврши песмом „Од Вардара па до Триглава“, ми додајемо и Бајагином „Моји су другови ... „

ЛЕГАТ

Библиотека је по много чему јединствена, плени топлином и складом, амбијентом, атмосфером, догађајима, али и експонатима који привлаче пажњу посетилаца ненавикнутих на сличан призор. На самом улазу у установу, најпре се очи посетилаца сусрећу са витринама и луткама на којима су аутентични костими познате македонске оперске певачице Милке Ефтимове, дар уметнице, првакиње Македонске опере у Скопљу, рођене у овом месту. Костими Кармен, Коштане и осталих ликова у чијим улогама се Милка појављивала на оперским сценама широм света, заузеће неко прикладније место чим се одлучи локална самоуправа где ће легат бити смештен.