петак 19. октобар 2018.
Пројекат „Света речи“ „Пет до дванаест – док не буде касно зауставимо насиље“, подржан од стране Екуменске иницијативе жена Омиша, завршио се средином октобра, гостовањем у Македонији као међународни пројекат против породичног насиља. Првобитна идеја ауторке пројекта, Јелене Златкове, да активностима обухвати десет градова и општина четири региона Србије, позивом из Радовиша, попримила је шири регионални карактер и добила међународни значај. Председница НВО „Женска акција“ Радовиш, директорка Општинске народне библиотеке „Браћа Миладиновци“ Радовиш, Иванка Соколова, била је прави домаћин тиму „Света речи“ и традиционалним јужњачким гостопримством допринела да учесници пројекта „Пет до дванаесет – зауставимо насиље док не буде касно“ буду одушевљени Македонијом и Македонцима у пријатељском граду на југоистоку некадашње југословнеске републике, подно планине Плачковице.
У оквиру студијске посете Радовишу групу менторки вршњачке едукације чиниле су поред председнице удружења „Свет речи“ Јелене Златкове, представници пет школа учесника у пројекту: Живкица Ђорђевић из Пожаревачке гимназије, Александра Димитријевић и Велина Стојковић из Средње школе „Милоје Васић“ из Великог Градишта, Ксенија Јанковић из Средње школе Кучево, Ивана Лукић професорица Паланачке гимназије и Лазар Мирчић, професор Гимназије у Великој Плани. Представници вршњачких едукатора били су: Ема Тодоровић, Филип Филиповић и Андрија Пантић. Миљана Миловић, студенткиња ФОН-а, некадашња ученица Гимназије и вршњачка едукаторка, у оквиру студијског путовања представника „Света речи“ говорила је монодраму „Данас сам добила цвеће“ посвећену анонимној жртви насиља, са циљем да се широј публици скрене пажња на облике и последице насиља и покрене јавност на свеопшту борбу против насиља и заштиту жртава насиља у било коме делу земље и света.
Гости су посетили Гимназију „Коста Сусинов“ у Радовишу, одржали трибину на тему породичног насиља, разменили са домаћинима искуства и упознали се са програмом и начином рада у образовном систему Македоније. Миљана је и овог пута одушевила публику, добила аплаузе и похвале за потресан текст монодраме „Данас сам добила цвеће“, инспирисане писмом анонимне жртве насиља, који је написала као средњошколка желећи да на овај начин да допринос борби против насиља. Вршњачки едукатор Андрија Пантић говорио је о узроцима и последицама породичног насиља и добио аплаузе подршке изненађене публике и искрене честитке на одважности и потреби да преношењем сопственог искуства помаже вршњацима у борби против насиља.
Директор Гимназије у побратимској општини Радовиш, Гоце Лазаров, изразио је задовољство посетом, пожелео да се гости, посебно млађи део тима, осећају као код куће у домовима својих вршњака и изразио наду да ће након овог сусрета бити успостављена блиска срадња између домаћина и српских школа чији су представници први пут у њиховој средини.
На пријему код градоначелника измењани су поклони и срдачне речи добродошлице које су узвраћене изразима захвалности и очекивањима да ће сарадња постати плодотворна између представника невладиног сектора побратимских општина Радовиш и Велике Плане, истовремено проширена на образовне установе Пожаревца, Великог Градишта, Смедеревске Паланке и Кучева.
- Причињава ми велику част и велико задовољство срдачно да вас поздравим на вашој студијској посети Радовишу као госте библиотеке „Браћа Миладиновци“. Драго ми је што је ваша посета резултат рада у пројекту невладиног сектора, „Свет речи“ и наше „Женске акције“ Радовиш, које су повезане темом са којом се сусрећемо заједно - породичним насиљем. Педагози, психолози, саветници за образовање, библиотекари, професори су део тима који чини ову посету још значајнијом. У том смислу ми је изузетно драго што сте у оквиру планираних програмских активности посетили ученике у нашој гимназији. Желим вам пријатан боравак са жељом да понесете корисна искуства са вашег студијског путовања из нашег града која ће да вас мотивишу за сличне позитивне активности кад се вратите – рекао је председник општине Радовиш, Герасим Конзулов
Захваљујући се на речима добродошлице и срдачном пријему, Јелена Злакова, професорка Гимназије у Великој Плани, координаторка пројекта, изразила је очекивања да ова посета буде почетак нове успешне сарадње међу ученицима и школама, истовремено удружењима и невалдином сектору.
- Овај данашњи пријем и сва дешавања која имамо током ове посете сведоче да ћемо као „Свет речи“ и Гимназија у Великој Плани имати могућност да добијемо још једног партнера за пројекте, а то је Радовиш, ваша библиотека и гимназија. Драго ми је што смо овде упознали много људи који су пуни ентузијазма и жеље, вољни да се укључе у актовности, рад са младима који није везан само за наставу и часове. Ми који радимо у школи, имамо задатак и да васпитавамо младе људе, а не само да их обавезујемо да науче оно што је за тестове и писмене задатке потребно – рекла је Јелена Златкова и истакла да је „Свет речи“ реализовао за десет година постојања преко 50 пројеката, сарађивао са великим бројем општина у Србији и 15 европских земаља. Пре пет година „Женска акција“ из Радовиша је била један од партнера на пројекту против трговине људима и илегалних миграција и од тада постоји пријатељство међу овим удружењима.
- Надам се да ова посета неће бити крај, него почетак успешне сарадње – закључила је своје излагање Јелена Златкова.
Иванка Соколова је у име домаћина упутила позив гостима, посебно ђацима да за планирану посету идуће године поводом 1.000 година постојања општине Радовиш, буду део великог славља. У двојној улози, председнице удружења „Женска акција“ и директорке библиотеке „Браћа Миладиновци“, подсетила је да пријатељство постоји, да се развија на чврстим темељима и заједничким идејама и да ће бити ослонац новим предстојећим задацима са којима ће се у оквиру заједничких пројеката сусретати оба удружења – „Свет речи“ и „Женска акција“.
На трибини у библиотеци гости су поново извели монодраму „Данас сам добила цвеће“, о активностима удружења говорила је Јелена Златкова, Андрија је и пред старијом публиком поновио причу од које се не спава мирно и послао поруку родитељима да нађу време за своју децу. Домаћини су подсетили на статистичке податке који говоре колико је насиље присутно у јавности, колико га има у породицама, како се боре и колико недовољно, а на опасности које вребају младе на сваком кораку подсетиле су монодрамом „Знам која нисам – не знам која сам“ гимназијалке Стефанија Ефтимова и Моника Трајанова.
Студијска посета вршњачких едукатора и ментора имала је и другу, занимљивију страну – дружење, провод и посету знаменитостима краја. Заједничка вечера и ручак у организацији чланица удружења показала је да се и у Македонији као у Србији гости дочекују на традиционалан начин – пуним срцем, богатом трпезом, ведрим осмехом, широм раширених руку и музиком, на српском и македонском језику. Језичких баријера није било, сви су се добро разумели, испричали, евоцирали успомене и показали колико има носталгије у једном и другом народу када се врати точак историје на време када смо били једна држава у којој су се сви народи и народности волели.
Било је и суза на растанку када су они најмлађи, ђаци и њихови домаћини, пожелели да пријатељство траје, да се поново виде и буду срећни због новог сусрета. Било је уобичајених посета радњама, удовољавање потрошачком менталитету да се пријатељима понесе поклон на дар, или обнови гардероба, допуни пртљаг новом ташном, одећом проверених етикета. Нашао се међу стварима купљеним у Радовишу и по неки македонски специјалитет, тегла зеленог ајвара, а за понети од пријатеља прави послатак – баница, сомун, увијача и још доста тога што је било обавезни део трпезе током дводневне посете.
Хвала, видимо се у Србији на пролеће, да поново разменимо позитивну енергију и носталгично се запитамо где би нам био крај да краја није било.