Насиље претња породици и деци!

четвртак 17. мај 2018.

У препуној сали ОШ "Филип Филиповић" у Београду, у оквиру планираних активности пројекта „Света речи“ организована је трибина "ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ! ДОК НЕ БУДЕ КАСНО! ЗАУСТАВИМО НАСИЉЕ!". Испред домаћина, трибину је отворила педагог, Невенка Крагуљац, која је говорила о дугогодишњем искуству колектива у борби против насиља, али и у другим пројектима који ову школу сврставају у једну од најактивнијих образовних установа на територији Београда. Јелена Златкова - ауторка и координаторка пројекта, говорила је о десетогодишњим активностима Удружења "Свет речи" у реализацији великог броја пројеката чији је циљ борба против различитих видова насиља, сарадњи са школама и удружењима у земљи. Радећи на међународним пројектима стечено је искуство на успостављању мреже вршњачких едукатора и наставника који имају улогу ментора вршњачке едукације у свих 10 општина обухваћених пројектом борбе против породичног насиља.

Биљана Лајовић, специјалиста школске психологије, саветница за борбу против насиља у Министарству просвете говорила је на тему "Породично насиље и поступање школе у ситуацијама породичног насиља", важним СОС телефонима и обавези да пријавимо свако насиље.

- Важно је да се о овој теми размишља и расправља из било које перспективе свуда и у свакој прилици. У Србији је забрањен сваки облик насиља, било који однос да је у питању. У породици је насиље забрањено и регулисано Породичним законом и Кривичним закоником као највећим могућим законом који постоји. Породично насиље је кривично дело. Забрањено је зато што га много има, а унето је у све законе да би се заштитили они који трпе и о томе не говоре, а има их много. Ми некад не знамо шта је насиље, зато је неопходно када се приступа овој теми на самом почетку рећи да је прва и основна ствар знати да је то злоупотреба моћи. У основи ствари увек стоји то да је неко јачи, а неко слабији. То се зове однос моћи, а када то неко злоупотребљава, без дилеме реч је о насиљу. Злоупотреба моћи може да буде јако опасна нарочито када су у питању деца и њихов развој. Веома је тешко да се трпи и то је веома озбиљна животна ситуација – рекла је на почетку предавања Биљана Лајевић и истакла да је породично насиље појава која негативне последице оставља на све чланове породице, не само на жртву која је у највећој мери угњетавана и злостављана.

- Породично насиље има за циљ да контролише другог тако што насилник користи силу, застрашује или манипулише, и на крају то је понашање једног или више чланова породице у односу на друге, али у принципу кад год је породично насиље присутно пати цела породица. Тешко је да се живи у средини где има насиља, а да нико не пати, што је готово немогуће, тако каже наука, а показује и искуство. Тад се угрожава телесни интегритет може да буде физичко насиље, али је угрожено и душевно здравље и спокојство члана породице – рекла је говорећи о овој теми Биљана Лајевић и нагласила да је по дефиницији породица место где се осећамо сигурно и заштићено, али кад је насиље присутно таквих осећања нема.

- Породични закон служи да регулише све важне односе у породици. Каже се у одељу у коме се говори о породичном насиљу да је насиље наношење, или чак покушај наношења телесне повреде, изаивање страха претњом убиством или претњом за наношење повреде, присиљавање на сексуални однос, навођење на сексуални одноис или сексуални однос са лицем које није навршило 14 година или је немоћно, кад се ограничава слобода кретања или комуницирања са другима, вређање и било које друго безобзиорно и злонамерно понашање – образложила је публици дефиницију насиља и појаснила да је насиље присутно у разним облицима и да врло често један вид насиља за собом повлачи други.

- Насиље се дели на више врста, не зато што се суштински дели, него да би се знало колико је то један сложен феномен. Имамо физичко, психичко и сексуално, то је присутно и када говоримо о вршњачком насиљу и скоро никад једно не иде без другог. У породичном има нечега што нема у другим, а зове се економско насиље. Свако насиље има последицу и доводи до нечег што може да буде фатално. Свако насиље руши интегритет и идентитет, снагу једне особе – рекла је госпођа Лајевић и на крају свог излагања истакла да сви запослени у образовању имају обавезу да пријаве ако имају сазнање да дете трпи насиље и свако од нас у држави је обавезан да то уради.

- Важно је да приступимо опрезно, да не прихватимо с неверицом оно што дете говори ако се одважило да открије породичну тајну. Важно је и да водимо рачуна о поверљивости података и о томе да не изазовемо додатно насиље. Зато постоје тимови у школи, договор и консултације са центрима за социјални рад да би се добро урадило. И још нешто је важјно знати када се ради о доброј и лошој тајни. Ако знамо нешто што се односи на насиље и злоставање, а ћутимо о томе, то је лоша тајна. Важно је да у таквој ситуацији заједно са жртвом насиља и тимом за борбу против насиља нађемо најбоље решење и да не ћутимо о томе. Оно што не треба да радимо је да реагујемо исхитрено и преузимамо ситуацију у своје руке, исказујемо прејаке емоције -  рекла је Биљана Лајевић и нагласила да није наше да осуђујемо и критикујемо - наше је да нешто урадимо.

Директор школе, Милан Луковић, рекао је овом приликом, да су деца у школама на разне начине изложена насиљу и да је обавеза образовних установа да буду на висини задатка када је безбедност деце у питању.

- Константно се боримо, учествујемо на свим трибиунама на којима можемо нешто да сазнамо, одељенске старешине стално апелују на то. Насиље не можемо искоренити, али га сталним ангажовањем можемо довести до минимума. Порука ове трибине је да све школе улазе у коштац са свим проблемима да би деца била безбедна и сигурна. Једна смо од школа у којима је насиље сведено на минимални оквир – истакао је директор Луковић и нагласио де је скоро немогуће искоренити насиље али је могуће зауставити га и свести на степен могуће толеранције.

- Насиље у нашој школи се своди на вербално, ретко се дешава да буде физичко. Не можемо увек те ствари да предухитримо, десе се спонтано. Деци се стално кроз радионице говори колико то није добро, какве последице има и колико је важне да се све несугласице са друговима решавају на миран, достојанствен начин, договором и у сарадњи са наставницима. Учимо их да је важно да се пре исказивања незадовољства одброји до десет, да се не реагује одмах. Када се сачека може да се добро размисли. Из тих исхитрених реакција долази до насиља. Битно је да имају толеранцију, а то се учи овде у школи и у кући. Са родитељима имамо добар однос, учесатвују на радионицама, имамо њихову велику подршку. Делујемо заједнички, када се погледамо у очи у свакој ситуацији онда се насиље зауставља. Не можемо бити спокојни, превентивно делујемо да се нешто нежељенио не догоди – закључује директор Луковић.

- Породица је због наше културе често зачаурена и нерадо се говори о томе да се насиље дешава. Научени смо да проблем породице чувамо дубоко у себи, унутар зидина наших кућа и да о томе никада нико не сазна. Због таквог начина размишљања и поступања ове године смо имали више од двадесет убистава, чак је и једно дете страдало. Идеја нашег пројекта је да окупимо школе из четири региона и да се заједно боримо против насиља. Да подигнемо капацитете тимова за безбедност. Као члан Тима за безбедност у мојој школи знам да је свима нама неопходна обука и ново сазнање, недостаје нам едукација у овој области како би се постизали бољи резултати и насиље спречило док не ескалира са трагичним последицама.  Циљ нам је да заједнички пронађемо решење и помогнемо деци која трпе насиље у породици, да и они сутра не буду нови насилници. Ако зажмуримо и правимо се да проблем не постоји, учинићемо да проблем постане још већи – рекла је Јелена Златкова, координаторка пројекта, наводећи циљеве и задатке који очекују учеснике пројекта, запослене у образовању и институцијама чија је надлежност брига о деци и породици.

У другом делу трибине, студенткиња Миљана Миловић, некадашњи ђак Гимназије у Великој Плани, извела је монодраму "Данас сам добила цвеће" која је кроз животну причу жене - жртве насиља, показала све фазе у животу жртава насиља са трагичним крајем. На самом крају, након аудио- снимка песме Ероса Алезија "Фрагменти", Андрија Пантић, волонтер "Света речи", говорио је о утицају ситуације породичног насиља на живот детета и формирање његовог идентитета.

Трибини су присуствовали: директор, професори и ученици ове школе, чланови Родитељског клуба, Ђачког парламента, представници релевантних институција (Центра за социјални рад, полиције, Градског одбора за образовање). Новинари јавних гласила (ТВ "Храм", листа "Просветни преглед" и веб-портала "Планамедиа") извештајима са догађаја пренели су јавности поруке са овог скупа чиме дају допринос борби против свих облика насиља у својој средини.

Тема је изазвала велику укљученост публике, посебно вршњачких едукатора. Како се борити против насиља, како сузбити насилно понашање и шта је неопходно урадити да се жртва заштити занимало је основце. Ученике млађих разреда највише је интересовало како се санкционише насилно дело, како функционишу сигурне куће и како се препознаје насилник док су старији питали како друштво и институције доприносе смањењу насиља у породици када последњих месеци расте број жртава насиља међу којима су и деца.

Публика је са посебном пажњом пратила монодрему Миљане Миловић „Данас сам добила цверће“ која је покренула дискусију у другом делу трибине и добила похвале од старијих посетилаца, а са одобравањем и изразима емпатије прихваћен је наступ едукатора из Велике Плане, Андрије Пантића, чија је прича оставила дубоке трагове и покренула низ питања међу родитељима и представницима институција чија је надлежност заштита деце.