Органска производња као храна и лек!

петак 15. јун 2018.

Здравствени, еколошки, економски и политички - четири су главне групе разлога за органску пољопривреду. Иако су законом детаљно прописана правила органске производње, код нас још увек и на жалост постоји ниска друштвена и политичка свест о значају органске пољопривреде за живот и здравље нације, као и о економским предностима овог вида пољопривреде, а проблем је и неадекватна едукација.

У оквиру саме завршнице међурегионалног пројекта “У сусрет развоју органске пољопривреде у Златиборском, Рашком и Подунавском округу”, чији је носилац краљевачко удружење Феномена, a плањански Slow Food партнер на пројекту - у Дому омладине у Великој Плани реализована је трибина која је за тему имала перспективу развоја овог вида производње на нашем подручју.

- Главни циљ јесте да утичемо на промену свести људи о храни, да схватимо значај хране. За мене лично најважније је да људи производе здраву храну, звала се она органска, интегрална или како год - нагласио је Иван Тупајић, дипломирани инжењер пољопривреде.

- Органска производња поврћа је могућа и на већим површинама, оним до једног хектара. Сертификат који добијате проласком кроз одређене етапе, гарант је до 80 посто да је та храна произведена на безбедан начин. Постоји списак хемијских супстанци које су дозвољене у органској производњи. Доза је или лек или отров. Ако се и са овим претера, производите небезбедну храну. Већина произвођача не поседује информацију о средствима која су дозвољена. Органска производња је велики изазов и за нас оплемењиваче. Ми морамо да створимо отпорније сорте. Показало се да наше старо и аутохтоно поврће, као што је воловско срце, неке старе сорте јабука, су много отпорније за наше услове од неких интензивних хибрида који се данас користе у производњи - рекао је овај млади стручњак за селекцију биљних сорти запослен у плањанском Супериору, апострофирајући да органска производња није баук.

- Органска производња је производња по одређеним правилима, није то баук како се у нашој јавности представља. Правилници постоје, ако правила поштујете добићете заузврат сертификат да производите одређену биљну културу по правилима, и имаћете право да ставите на производ за тржиште препознатљиви лого за органски производ. 

Уз све ово, присутни су могли да чују и низ практичних савета.

- Проблем заштите у башти решавају кадифица, невен и босиљак. Ове биљке морају бити обавезан састојак свих башта. Гајите цвеће које можете да једете, у жардињери, зелена салата, лук влашац, ротквице, љуте папричице. Размишљајте да једете воће и поврће онда када му је сезона. У органској производњи најбоља заштита је бели лук, домаћи српски пролетњак. Бордовску чорбу, којој је каренца 24 часа, најбоље је користити у почетним стадијумима, код садње. Плодоред је од изузетне важности - набраја Иван и закључује:

- Земљишта и атмосфера су нам загађени. Не будемо ли се хранили здравом храном која ће нам омогућити јак имунитет, неће имати ко да заводи ред у нашем телу. 

На питање како се Србија, у којој увећавање површина под органском производњом иде јако споро - али која има велики потенцијал - може позиционирати у будућности у свету и Европи, одговор је дао доктор економских наука Бранко Михаиловић, који се кроз бројне активности и пројекте бави и агроекономијом, и који је, уз Ивана, био део српског тима на недавно одржаном скупу балканских произвођача традиционалне хране у Бриселу, Тerra Madre Balkans.

- Оно што се намеће као закључак са овог скупа јесу две области. Прва је маркетинг пољопривредних производа са географским пореклом. То је оно што ће стимулисати ЕУ и оно око чега треба да се потруде и наши произвођачи с једне, локалне самоуправе и држава с друге стране. Кључно у овим процесима је да се брендирају производи са географским пореклом, да се израде посебни маркетиншки планови производа који имају посебне традиционалне рецепте у технологији производње. Наша држава је на неки начин то препознала кроз бројна стратешка документа, пре свега кроз Национални програм о руралном развоју, који је усвојен пре пар година, и у тим програмима, као и у Стратегији развоја домаће пољопривреде, имамо четири рурална региона на макро плану у Републици Србији. Оно што је потребно додатно урадити, а сходно закључцима из Брисела, јесте да треба извршити реонизацију, и кроз субвенције и друге финансијске и нефинансијске моделе подршке, стимулисати одређене производе који имају тржишну перспективу у ЕУ. Као други закључак намеће се умрежавање научно истраживачког рада. Ту је кључно следеће: у југоисточној Европи и овде на Балкану, као и самој Србији, људи који имају комплементарна знања у економији, пољопривреди, агроекономији, биологији и осталим струкама које су на неки начин синергетске, и где је два и два пет а на четири, да се удруже, и да то буде платформа за развој овог региона - Балкана, Србије, па и Велике Плане - казао је професор Михаиловић.

ЕУ је на глобалну финансијску кризу одговорила улагањима у иновације и патенте, који ефекте дају у неком средњем року.

- Полако се излази из глобалне кризе, а она је на неки начин повезана са концептом органске производње. Заједничко им је то што органска производња у својој суштини, бити, има везе са концептом одрживог развоја. Суштина одрживог развоја је да не треба само да радимо и стимулишемо максимизирање профита. Савремена економска наука још није одговорила шта је коначан циљ компаније. Сматрало се да је то - што је нарочита одлика овог предаторског капитализма, и што желе да нам наметну овде, како кажу на периферији светског капитализма, у Србији и земљама у окружењу - управо максимизирање интереса свих Stakeholder-а: локалне самоуправе, потрошача, становништва, невладиног сектора... Концепт одрживог развоја повезан је са концептом органске производње. У Србији постоје разнолики пољопривредни и остали географски предуслови за развој органске производње, међутим, Европска комисија сматра, и то је дала у свом извештају, да је компаративна предност Србије, на жалост, јефтина радна снага и обиље природних ресурса - пренео је др Михаиловић.

Пољопривредне субвенције од стране државе у Србији су десет пута ниже у односу на ЕУ. Код транзиционог периода од шест година, склоне ли се царинска ограничења, ми нисмо конкурентни - ни финансијски, нити у маркетиншким елементима. Шта је решење?

- Према истраживањима које смо радили, оно што је карактеристично за предузећа у агробизнису и за пољопривредне произвођаче, јесу два фактора. Први, макроекономска стабилност на нивоу целокупне земље, (због планирања произвођачу су неопходни стабилни услови, стабилне цене инпута, реални паритети између инпута и пољопривредно-прехрамбених производа). Други фактор је управо то са чим је ЕУ пребродила кризу, а то су иновације. У Србији не постоји "копча" између науке, као носиоца привредног развоја, и реалног привредног сектора. Многа предузећа, што је пракса у развијеним економијама, не улажу у истраживање и развој. То је делом и разумљиво, јер, како да улажу у ову област кад је пре глобалне кризе профитна стопа била на нивоу од два процента, а просечне каматне стопе биле су 15 посто, (већина пословних подухвата, па и у агробизнису, заснива се на позајмљивању средстава), и последица је да се реална вредност одлива из нашег аграра и из укупне националне економије. Европска унија повећава инвестиције у иновације и патенте. Надам се да Платформа за ЈИ Европу неће бити само "слово на папиру" већ да ће омогућити конкурисање за бројне међународне пројекте из органске производње, из агробизниса... Порука је да се изврши умрежавање људских ресурса. Нама недостају људи са одређеним специјалистичким знањима, и кроз то регионално умрежавање људског капитала ми можемо да извршимо оптималну локацију људских ресурса. У Србији се неких 70 посто научних пројекта финансира из државних средстава, кроз приватни сектор се анимира око тридесет. У развијеним економијама је контра, јер је приватни сектор нашао свој интерес и везује свој профит за науку и истраживање.

Када се врши анализа спољнотрговинске размене и у целој економији и у агробизнису, имамо инвертну ситуацију у односу на то каква треба да буде.

- Имамо извоз природних сировина и пољопривредно-прехрамбених производа који су сирови, а увозимо робу широке потрошње, за коју се најчешће узимају кредити од страних банака. Значи, ми имамо двоструки минус, двоструко губимо: ем профит иде страним компанијама које увозе овде, ем камате иду страним банкама. Стално се прича и да се кроз курс стимулишу извозници, али показало се да извоз не зависи толико од ценовних елемената и курса, него управо од неценовних елемената, односно конкурентности. Зато пољопривреднике треба стимулисати баш конкурентношћу, са маркетингом пољопривредно-рехрамбених производа са географским пореклом, јер се сад ствара велика шанса и велико тржиште у ЕУ. Наше решење је предвидива аграрна политика, удруживање и улагање у иновације и патенте у технологији пољопривредне производње - нагласио је професор Михаиловић.

На нашем подручју тек један произвођач је на прагу стицања сертификата о органској производњи. Дејан Ђокић би у децембру требало да испуни све законске основе о успешно завршеној конверзији земљишта на којој су засади ароније, на око два и по хектара.

- Папирологија је захтевна, али мислим да ће на крају све да се исплати. На кратке стазе баш и не, али на период од пет до 10 година очекујем да хоће. У воћарству је лакше прећи са конвенционалне на органску производњу и одржати је. У повртарству, користили дозвољена или недозвољена средства, тешко је биљке одржати у доброј кондицији, да дају добар принос, квалитет. Аронија не тражи неку велику заштиту. Највећи проблем су бубе у фази цвета, против које се боримо млазом воде, и коров, који се ручно одстрањује, и нешто што никако нисам очекивао, радна снага, па гледамо да све механизујемо - каже Дејан.

- Људи мисле да је органска производња неки баук. Наравно да није све једноставно у почетку, све потребно поскупљује производњу у односу на конвенционалну, али ипак је ово здрава, органска храна, и ово је један изазов са којим не може баш свако да се ухвати у коштац. Треба храбрости, одлучности, али понајвише, знања. Мало је познато да на нашем подручју и у конвенционалној производњи имамо много заштитара, али стручњака који у прихрани треба да воде рачуна, немамо ни једног - наводи он, уз опаску да су наши људи склонији томе да провоцирају, да "преко ноћи прска ко зна чиме", уместо да се потруде да нешто сазнају, да питају како се то ради...

Сам пројекат “У сусрет развоју органске пољопривреде у Златиборском, Рашком и Подунавском округу” је подржан од стране Европске уније кроз програм “Одржива пољопривреда за одрживи Балкан: јачање капацитета организација цивилног друштва за јавно заступање и развијање политика на западном Балкану”, којим управља ORCA из Београда. Општи циљ пројекта је да помогне развоју одрживе пољопривреде кроз промоцију органске производње, те да се утиче на доносиоце одлука да у будућности планирају мере подршке које ће бити засноване на стварним потребама у локалним срединама.

Удружење Феномена је током маја месеца смислено и сврсисходно реализовало у оквиру пројекта и бесплатну обуку на пољопривредном газдинству Орловић у Бапском Пољу код Краљева, са одличним предавачима, а за тридесетак полазника ово је била корисна обука о органској а пре свега здравој производњи хране. Уз све остало, сазнања су проширена и неким практичним саветима како узгајати поврће у “баштенској” варијанти, како проширити производњу и на који начин потражити помоћ од надлежних институција и субјеката.

Током три једнодневне радионице за одрживу и органску пољопривреду полазници су били у прилици да се кроз излагање правнице Драгане Вељовић из Slow Food-a Гледић упознају са законским и производним стандардима конверзије, али и да чују, кроз лично искуство власника органског пољопривредног газдинства, Марка Орловића, како се кроз конверзију стиже до органске сертификације у пракси.

Доступношћу ИПАРД и других фондова за органску производњу у Србији бавила се Јулијана Мијајловић, агроекономиста, а, одговарајући на питање "Зашто органска производња?" - занимљиво предавање на тему припреме, обогаћивања органског земљишта, сузбијања корова и још којечега, одржао је професор Никола Бајић из Центра органске пољопривреде у Ужицу.

Предавање о аутохтоним сортама семена у Србији, и на тржишту доступним сортама органског семена, које је било у много чему обухватније од најављене теме, одржао је Иван Тупајић, дипломирани инжењер пољопривреде, активни члан плањанског Slow Food-a.

Уз констатацију да је потребно да се направи велики преокрет у производњи, да перспективе нема у екстензивној пољопривреди већ искључиво у органској, професор Ратко Аксентијевић, иначе носилац групног сертификата у сточарству - указао је на законске могућности и изазове у пракси при заснивању органске сточарске производње на индивидуалним газдинствима кроз своја искуства на подручју Голије.

Излагање Милана Петровића из Невладине организације Арда потврдило је оно што и сами знамо - да не поседујемо довољно развијену свест о значају органске производње и могућностима, да нема изграђене комуникације између произвођача, потрошача и локалне самоуправе, као значајног чиниоца. Податак да ни Општина Велика Плана нема, рецимо, подстицаје за сертификацију, говори сам по себи, али потписивањем Меморандума о подршци развоју органске пољопривреде, крајем априла, начињен је први корак, а симболичних “три посто” аграрног буџета опредељено је за ове намене, што је негде око 240 хиљада за ову годину.

На завршној конференцији, одржаној под окриљем радне групе седам за пољопривреду Националног конвента за Европске интеграције окупиле су се организације чланице ове радне групе Националног конвента из целе земље, пројектни партнери, као и организације и пољопривредни произвођачи из централне и западне Србије.

Циљ скупа је био скретање пажње учесницима да органску пољопривреду ставе међу приоритетне теме у наставку рада, као и да актери из Златиборског, Рашког и Подунавског округа узму веће учешће у раду ове групе у будућности. На скупу је представљен и потписан Меморандум о сарадњи на развоју органске пољопривреде, а међу потписницима је био и великоплањански Slow Food.