Школа без насиља!

субота 12. мај 2018.

На срећу запослених у Средњој школи у Великом Градишту насиља нема. Већ годинама није потребна интервенција полиције нити Центра за социјални рад. Ради се о сукобима међу вршњацима који се могу свести на први ниво прекршаја где могу да интервенишу медијатори, тим за превенцију насиља или разредни старешина. Трибина „Света речи“ симболичног наслова „Пет до дванаест! Док не буде касно! Зауставимо насиље!“ део је превентивног деловања у борби против насиља. Након трибине публика је имала прилику да види монодраму Миљане Миловић „Данас сам добила цвеће“ која упечатљиво и драматично сведочи о патњама жртава насиља.

- Радимо на превенцији још од 2011. године што је уродило плодом. Реагујемо на сваку ситницу;  заједно са медијаторима мирно смо решавали сукобе тако да нису ескалирали у веће конфликте. Захваљујући пројекту „Света речи“ могу да кажем да смо учинили корак напред у борби против насиља. У оквиру пројекта ЕУ „Подстицање демократске културе у школама“ који се упоредо одвијао са пројектом „Пет до дванаесет! Док не буде касно зауставимо насиље!“  формирали смо тим за медијацију, видели и истражили како раде друге школе, представили родитељима шта могу и колико су научили наши ђаци, тако да с разлогом очекујемо да ће у будућности умети стечено знање да примене, а насиље сведу на минимум – рекла је овим поводом школски педагог Александра Димитријевић.

- За сада су они обучени да реагују кад уоче чарке на ходнику, у учионици, или у дворишту на одмору. Научени су да свако насиље, ма колико сукоб личио на шалу, пријаве и то они раде. Имамо кутију за анонимне пријаве након чега се састаје Тим, реагује у складу са установљеним правилима и утиче на поштовање прописа у циљу успостављања реда и дисциплине у школи. Сматрам да је школа оснажена после оваквих пројеката и едукације које су оспособиле велики број ученика да препознају, зауставе и спрече насиље, и утицаће на повољно безбедносно стање у школи. Од свих тимова који постоје у нашој школи Тим за безбедност најбоље и најуспешније ради. Најчешће сазива састанке зато што је насиље свуда присутно, а да не би ескалирало боље је спречити – каже Александра и наводи остале мере предустрожности које се примењују у овој школи.

Родитељи сарађују, спремно прихватају одговорност уколико је насиље присутно. Нису по сваку цену на страни детета, осуђују насиље и показују жељу да искорене негативне појаве које њихова деца демонстрирају у школи. Да су девојчице последњих година знатно агресивније и етикетиране као дигитални насилници чешће него младићи потврдила је педагог Александра и нагласила да се у школи због ширења насиља свих облика свуда у свету инсистира на превентивном деловању. О конфликтним ситуацијама се прича и препричава, деца из таквих сукоба извалче поуке и усмеравају пажњу околини на нежељене последице.

Директор Зоран Ташић задовољан радом својих ђака и Тима за безбедност истиче да је Средња школа у Великом Герадишту укључена у велики број пројеката на националном нивоу који доприносе побољшању услова рада у образовној установи. У овој средини препознат је проблем насиља свеприсутан у свету због чега су предузете активне мере да се заустави.

- Обазриво и с великом пажњом приступамо безбедности и заштити ученика. Тим за безбедност против насиља и занемаривања одговорно и спремно приступа свим активностима које доприносе стварању повољније радне атмосфере у школи. Од недавно имамо и Тим за медијацију који се активно укључује у борбу против насиља. Насиље оштро санкционишемо, а пре свега превентивно делујемо чиме смо насиље свели на изузетно низак ниво. Нећу речи да смо успели да га искоренимо, тежимо ка нули и сузбијамо га у свакој прилици и конфликтној ситуацији показујући на примеру како треба деловати. Нема физичког насиља, присутно је емоционално и дигатално зато што нам деца нису довољно упућена и упозната шта заправо представља дигитално насиље. На часовима одељенског старешине и многобројним радионицама радимо на едукацији. Указујемо на грешке и последице, учимо их да не трпе и не пристају да буду жртве – истако је овим поводом директор Ташић.   

- Овај пројекат са „Светом речи“ вишеструко је користан за све нас: професоре, чланове Тима за безбедност, родитеље и ученике. Негде оснажује и нас да препознамо насиље, а такође је веома битно што су укључени ученици који могу да помогну вршњацима. На жалост, живимо у времену када насиље узима маха. Деца се осећају небезбедно, а некада нису ни свесни одакле им прети опасност. Суштина је овде да су ученици то врло лепо прихватили и да су кроз радионице које су радили са нама, својим менторима и вршњацима, на неки начин приближили појам насиља и објаснили да насиље прво треба препознати и да, ако имамо неко сазнање о насиљу будемо спремни да кажемо, чак и када нисмо директни учесници или жртве – коментарише знаћај теме професорка Вера Стокић и наглашава кључне појмове: не трпи, не ћути, пријави.

- Оно што се код нас осећа јесте безбедна средина, али то заправо може да превари јер нисмо свемогући и не видимо све, зато су ту ученици који ће можда боље осетити, ослушнути и препознати свог друга који је повучен зато што можда трпи насиље. Породица, вртић и школа треба да буду средине где дете осећа мир и спокојно одраста срећно и безбедно, никако да трпи нешто, поготову насиље. Родитељи су и овде одговорни, као у свакој средини, ако их позовемо углавном се одазивају, али има и оних који реално немају довољно времена за своју децу због многобројних обавеза, па су она препуштена школи или улици. То су последице савременог начина живота -  каже, професор економске групе предмета у Средој школи у Великом Градишту, Вера Стокић и подсећа да би у том случају друштво и институције морале да преузму улогу веће бриге о њима .

- Задовољство нам је што смо укључени у пројекте који се боре против насиља. Истовремено се ради на превенцији насиља у породици и дигиталног насиља у пројектима које реализујемо са „Светом речи“. Оба имају за циљ да се насиље заустави, скрене пажња јавности на опасности које насиље носи са собом, деца обуче да међу својим вршњацима препознају жртве породичног насиља и примене технике оснаживања за борбу против насиља – рекла је чланица тима за борбу против дигиталног насиља Велина Стојковић.

Професорка у име својих колега истиче да им је посебно занимљиво што су укључени у пројекте вршњачки едукатори који врше едукацију својих другова и другараица и на тај начин помажу да се ради са свих аспеката на превенцији.

- Као школа се трудимо да сваке године адекватно информишемо све ученике првих разреда о постојању Тима за безбедност. Зато што годинама радимо на томе већ годинама смањујемо интезитет насиља и насиља готово да нема – каже професорка Стојковић.

Медијатор Вук Стефановић, ученик треће године Гимназије у Великом Градишту, потврђује да нема много посла за његов тим. Мирно је, дани пролазе без инцидената и сукоба међу ученицима.

- Ако буде проблема потрудићемо се да посредујемо на најбољи и најефикаснији начин. Покушаћемо да стечено знање на едукацијама пренесемо вршњацима, обучимо их да препознају насилно понашање и открију жртве којима је нечија помоћ неопходна. Мислим да смо довољно спремни да реагујемо, свакако више од оних који нису похађали курс за медијаторе и мање знају о овој теми од нас. Имамо више знања и способности да уочимо проблем и уложимо напор да га решимо успешније него друга деца. Мислим да имају поверења у нас, знају да могу да нам се обрате – каже у име свог тима Вук и додаје да је физичко насиље најчешћи облик насиља међу вршњацима, али учесници туча окршаје организују на неком неутралном месту где не могу да буду виђени и кажњени. Притом не размишљају да је ризично одмеравање снага због могућих последица и тежине повреда.

Младићи се туку, потврђује Вук, најчешће због девојака или потребе да се зна ко је најачи. Неретко насилни момци потичу из породица у којима трпе насиља па из тих разлога не виде да то није пожељан модел понашања.

И Дана Крсмановић сматра да се физичким насиљем не решава ништа и да насилници у школи и на улици реагују онако како су навикнути на реакције у својим породицама.

- Углавном младићи агресивност показују тучама, потребом да се доказују пред девојкама, док се девојчице служе новијим облицима насилног понашања које се манифестује кроз вербално и емотивно насиље, непримереним постовима и коментарима на друштвеним мрежама. Свађе се завршавају разговором са медијаторима, док се професори ангажују када је случај измакао контроли и када је неопходно да се позову родитељи или полиција, а тога до сада није било у нашој школи.

Медијатори су обучени да разговором разреше проблем, покушавају да убеде сукобљене стране да се договоре, сами дођу до решења које спречава сукоб ширих размера.

- Не намећемо им никакав избор, али их наведемо да се помире. Радили смо доста радионица и сви су на евалуацији давали одговоре да можемо да им помогнемо и да верују у наше методе решавања конфликта. Пре одласка код професора у стању смо да решимо сукобе мањих размера. Научени смо да препознамо насиље, многи нису ни били свесни да је и увреда, или оштрија реакција облик насиља – додаје у прилог способностима свог тима Катарина Милошевић.

Девојке потврђују да су њихове вршњакиње лукавије и перфидније у вербалним нападима на противника који често може да буде неко њима близак, неретко најбољи друг или другарица. Користе дигиталне уређаје за обрачуне, док дечаци то не примењују.

- Родитељи углавном нису укључени од стране деце у сукобе, не желе да им се поверавају чак и када трпе насиље, нарочито не када је у питању дигитално насиље које може да поприми знатно веће размере него што се чини. Сматрају да ће проблем решити сами не схватајући да је понекд немогуће без помоћи одраслих или стручних служби да се заустави насиље – преноси своје ставове и запажања чланица Тима за безбедност Тијана Живковић.