Обазривије приступају друштвеним мрежама!!

уторак 06. јун 2018.

Порука ове трибине, као и свих осталих одржаних у основним и средњим школама четири округа обухваћених пројектом, била је да је насиље недопустиво и да на њега морамо да реагујемо на време, пре него што буде касно и не дође до трагичних последица.

Још једна у низу трибина у оквиру пројекта „Света речи“ – „Пет до дванаесет! Док не буде касно! Зауставимо насиље!“, са циљем да се млади оснаже да препознају породично и вршњачко насиље и подстакну своје вршњаке да се боре против насилника, пријаве насиље и не трпе, одржана је у Економско- трговачкој и машинској школи у Кучеву. У препуном холу средње школе Браничевског округа присутни су информисани како да препознају различите облике породичног насиља, сазнали су које последице оно може да има по децу и младе, истовремено им је предочено шта треба предузети да се насиље спречи и који допринос у заустављању насиља могу да дају породице, институције и вршњаци.

ВД директорка образовне установе са 218 ученика, Јелена Живковић, отварајући трибину истакла је значај укључености школе у пројектима Удружења "Свет речи" којима се млади подстичу на деловање и размишљање о насиљу, а потом и о резултатима који се постижу учешћем средњошколаца и наставничког колектива у едкуацијама у оквиру пројекта.

- Овај пројекат доприноси подизању свести младих о породичном насиљу и родно-засновамом насиљу које је у све  већој мери присутно у нашем друштву. Ми за сада немамо ни један податак о присутности вршњачког насиља у школи. Безбедност ученика је на веома високом нивоу, што потврђује да водимо рачуна и бригу о деци чиме смо насиље свели на најнижи могућ ниво. Никада није било ни једног случаја насиља у којима би морала да интервенише стручна служба, или да се позове полиција. Ми смо поносни на такво стање, али то не значи да насиља нема у породицама из којих нам долазе ученици - потврђује ВД директорка школе која управо из тих разлога истиче значај пројекта и рада Тима за безбедност на радионицама у оквиру пројекта.

- Деца су била активна и предузимљива, поносна сам на њих како су савесно и одговорно пренели стечена знања својим друговима на радионицама и родитељима у контакту са њима – упутила је похвалу вршњачким едукаторима директорка Живковић.

Вршњачке едукаторке Јована Лупшић, Милица Колунџија и Данијела Стопа, уз подршку својих менторки Ксеније Јанковић и Ане Армуш, одржале су 11 радионица са својим вршњацима.

- Тема је свима блиска и сви имају у окружењу по неки пример насиља о коме нису хтели јасно да се изјашњавају, говорили су уопштено изражавајући незадовољство што се насиље јавља у разним облицима, неретко са трагичним последицама. Након едукације коју су прошли са нама спремни су да се активније боре против насиља међу вршњацима, истовремено да скрену пажњу родитељима на последице породичног насиља по децу у развоју – рекла је Милица Колунџија.

Јована Лупшић је потврдила да је дигитално насиље код њених вршњака изазвало највеће интересовање зато што су млади у ери техничких достигнућа у највећој мери окренути друштвеним мрежама, али да нису свесни да овај вид комуникације пружа највећу могућност емотивног насиља.

- Рекли су нам након одржаних радионица да ће обазривије приступати склапању нових познанстава на друштвеним мрежама и да ће водити рачуна шта и на који начин коментаришу да неко не би био повређен или на тај начин трпео последице емотивног злостављања – пренела је своја искуства са радионица едукаторка Јована Лупшић. Њена другарица из тима и разреда Данијела Стопа рекла је да су и пре овог пројекта многи знали да породично насиље има за последицу вршњачко насиље и неприлагођено понашање жртве насиља али да нису о томе много размишљали нити покушавали да некоме помогну.

- На овим предавањима већина учесника радионица је признала да су се сретали са неким обликом насиља, али се нико није усудио да пренесе своја лична искуства. Стиче се утисак да насиља нема у нашем окружењу и да сви живе у идиличним породицама. Када смо говорили о дигиталном насиљу били су отворенији и знали су да неко од њихових другова прави лажне профиле и да их користе да би повредили друге, слабије од њих. До сада није било неких већих последица злостављања, зато нисмо у стању да коментаришемо у којој мери је пројекат дао позитивне резултате. Тек их очекујемо – потврдила је Милица.  

За све у овој школи овај пројекат има велики значај, рекле су едукаторке и истакле да је рад на овој теми помогао већем броју ученика који су имали страх да приучају о последицама неког облика породичног насиља да своја искуства, бол и патњу поделе са неким, ако већ нису спремни да говоре отворено о проблему са којим се суочавају.

- Знали су сви пре него што смо почели са едукацијом да постоје разни облици насиља -  психичко, физичко, емотивно, вршњачко, породично, дигитално. Јасно су разликовали облике насиља и понашање жртве што им омогућава да убудуће у већој мери обрате пажњу на понашање својих другова и другарица који се можда по нечему разликују од њих и прикривају као жртве насиља. Девојке спремније приступају теми, отвореније су за комуникацију и озбиљније прихватају проблем. Промене се још увек не запажају. Ништа ново се не дешава.  Више смо у стању да посматрамо понашање наших вршњака, него да о нечему судимо – сложне су у ставу све три едукаторке које углавном износе исте примедбе и сугестије.

Професорка Ксенија Јанковић, менторка на пројекту, потврдила је да је тема породичног и родно заснованог насиља веома интересантна ученицима. На 11 радионица је учествовало 166 ученика што је више од 60 одсто популације.

- Кроз њихово учешће на радионицама видели смо да су се традиционални ставови о неким родним улогама задржали посебно у овако малим срединама као што је Кучево и околина. Ученици су били ангажовани и активни у зависности од искуства и предзнања, како су радионице одмицале било је динамичније и успешније. Чињеница је да ово нису прироритетни проблеми младих, искуство имају било да је директно за њих везано у породици, школи, везама, или пак у окружењу – истакла је професорка Јанковић и најавила помаке који потврђују да се добро радило и с разлогом приступило проблему.

- Јесу се отворили и почели да опуштеније говоре о проблему, али нису се усудили да јавно иступе са личним искуствима. Све се сводило на индивидуалне разговоре, што је добро јер су и на тај начин схватили да постоји неко ко може да их охрабри и помогне им да пријаве насиље. Говорили су да постоји насиље, да су присуствовали или видели насилно понашање, али се нису усудили да признају да ли се то баш њима догодило. Лакше им је да кажу да се то дешава неком другиом или да су свесни опасности које са собом носи насилно понашање. И даље постоји потреба да се лоше ствари из породице и сопственог живота крију. Надамо се да се неће завршити наша борба против насиља само на овоме – рекла је професорка Ксенија и истакла чињеницу која се провлачи и даље, упркос едукацијама и напретку заједнице.

- Младићи се и даље држе традиционалне улоге да су још увек неки облици насиља нормална појава. Сматрају да је мушко по природи ствари та страна која може више себи да дозволи у односу, него жена.

Ауторка и координаторка пројекта, Јелена Златкова, говорила је о циљевима пројекта и потреби подизања капацитета Тимова за безбедност укључивањем у програме едукација које имају за циљ стварање Тимова за подршку деци и младима који живе у породицама у којима је присутно насиље. На самом крају, Ана Армуш, менторка на пројекту говорила је о начину рада вршњачког тима и успешно обављеним задацима, а новинарка веб - портала Планамедиа Јадранка Мићовић  изложила је анализу досадашњих трибина и разговора са учесницима у Великоја Плани, Пожаревцу, Великом Градишту, Београду, Лапову, Деспотовцу и Глоговцу/Јагодини. Порука ове трибине, као и осталих, била је да је насиље недопустиво и да на њега морамо да реагујемо, док не буде касно.

Учесници су и овог пута имали прилику да одгледају одабране снимке монодраме "Данас сам добила цвеће" и послушају аудио-снимак песме "Фрагменти" Ероса Алезија.

Осим ученика и професора средње школе у Кучеву, трибини су присуствовали и представници Школског одбора, Савета родитеља, локалне самоуправе, просветни радници из више образовних установа са територије општине, командир Полицијске станице у Кучеву Ненад Трајковић и школски полицајац Иван Подколзин.