Основци едуковани за борбу против насиља!

петак 18. мај 2018.

Тим „Света речи“ радећи на пројекту „Пет до дванаест! Док не буде касно зауставимо насиље!“ реализовао је у оквиру планираних активности још једну трибину са основнцима. Након београдске школе „Филип Филиповић“ тема је представљена ученицима млађих и старијих разреда ОШ "Светозар Марковић" у Лапову. Са пажњом и разумевањем основци су слушали о облицима насиља, последицама и начину борбе против породичног и вршњачког насиља и показали велико интересовање за појаву која заокупља све већу пажњу јавности због учесталих насилних појава са трагичним исходима у свету и Србији. Пројекат "Пет до дванаест! Док не буде касно" реализује се уз подрску Екуменске иницијативе жена.

У препуној сали за приредбе и свечаности пред ученицима, родитељима и представницима институција координаторка пројекта, Јелена Златкова, говорила је о значају пројекта, последицама насиља у породици на развој дечије психе; своја искуства о породичном насиљу основцима је пренео волонтер „Света речи“, Андрија Пантић, а о успешности реализованих радионица и интересовању колектива, деце и родитеља за борбу против насиља говорили су чланови  школског Тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања који су били на обукама у Великој Плани: Александра Шолевић, Јелена Милошевић, Данило Иличић и Драган Стаменковић (педагог). Вршњачка едукаторка Елена Којић говорила је о активностима организованим у циљу превенције насиља.

У име домаћина директорка школе, Славица Томић, окупљеним родитељима, професорима и ученицима рекла је да су захваљујући пројекту који се реализује у њиховој школи ученици почели озбиљније да схватају значај насилног понашања и дубље да размишљају о последицама које формирају психу детета у развоју уколико трпи насиље или присуствује насилном понашању једног од родитеља.

- Учинићемо све што је у нашој моћи да спречимо насилно понашање међу вршњацима, да наше ученике планираним и реализованим активностима што боље припремимо за живот, научимо их да препознају насиље и оснажимо да не трпе било који облик злоставања. Превентивним деловањем скренућемо пажњу родитељима и јавности да се у борби против насиља не устручавају да говоре о проблему, без оклевањаљ пријављују насиље и боре се против насилног понашања у свом окружењу. Заједно едуковани, оснажени и освешћени можемо да утичемо да се насиље протера из школа, деца заштите и науче да је прикривање насилника исто толико штетно колико и вршење насиља – рекла је директорка Славица Томић уз констатацију да је њихова школа једна од ретких у којој нема насиља.

Јелена Златкова - ауторка и координаторка пројекта је и овом приликом указала на повезаност породичног и вршњачког насиља као и на обавезу свих запослених у школи да насиље пријаве надлежним институцијама како би се спречиле трагичне последице.

Како је Миљана Миловић, ауторка монодраме „Данас сам добила цвеће“ била спречена због студентских обавеза да изведе у Лапову перформанс који указује на трагичне последице породичног насиља, публика је имала прилику да погледа најупечатљивије снимке животне драме једне од жртава насиља са трагичним крајем.  Андрија Пантић, волонтер "Света реци" говорио је пред основцима старијих разреда о утицају ситуације породичног насиља на понашање детета и формирање његове личности.

Тема је изазвала велико интересовање присутних, публика се активно укључивала у дискусију што говори да је у овој школи овакав вид активности постао дугогодишња пракса и да озбиљност теме увиђају деца тек крочила у живот пун изненађења и непријатности са којима могу да се сусретну на сваком месту, чак и у кругу породице.

- Тема је изузетно важна, свима нам је јасно, али да нам је притом свима потребна додатна подршка сличних пројеката и примера који нас још више оснажују да се заједно боримо против оваквих ствари. У оквиру наше школе ради се на превенцији вршњачког насиља, али покушавамо наравно и да скренемо пажњу ученика на појаве унутар породице које се прикривају и о којима се ређе говори да се не би пореметио привидан склад и равнотежа у кући иако могу да настану трагичне последице – рекла је о значају теме чланица тима, Александра Шолевић, и навела резултате реализованих активности током пројекта.

- Радили смо десет радионица, обишли ученике од првог до осмог разреда, програм модификовали и прилагодили узрасту млађих основаца.  Деца су нас саслушала и отворила се да без ограничења говоре о насиљу. Од њих нисмо чули о конкретном насиљу, зато што није присутно у њиховом узрасту, али смо чули да имају јасну свест о томе шта доводи до насиља у перспективи. Млађи су знали да праве биолошке разлику између дечака и девојчица, знали су значај тврдње „сви смо једнаки“ јер се управо од тих предрасуда које се стварају у најранијем узрасту рађају сви могући проблеми који се тичу насиља у каснијем животу – рекла је Александра и упутила похвале едукаторима који су стечена знања на обукама знали да пренесу својим друговима и другарицама.

- Радили смо анкету међу вршњацима и држали трибину за родитељима о присуству насиља у школи. Нисмо се баш изјаснили у којој мери је присутно. Има га, али нису драстични примери. Са децом треба разговарати, давати позитивне примере, па чак навести ситуације које могу да буду кризне. Оне су за овај узраст показатељ доброг и лошег понашања, пожељног и непожељног односа међу друговима и другарицама  - закључила је Александра.

Десет година у овој школи постоји Тим за заштиту деце од занемаривања, злостављања и насиља. Имали су различита предавања, трибине, семинаре, радили на превенцији насиља, укључили у рад родитеље и веома успешно заједно са њима решавали проблеме који су се појављивали.

- Трудимо се да у решавање сукоба и проблема међу децом идемо устаљеном хијерархијом, покушамо са медијацијом па тек онда ако је потребно настојимо да укључимо психолога и педагога, а најчешће се то заврши тако што се они међу собом помире и на крају ситуација буде решена. Насиља немамо, верујем зато што пуно радимо са децом, са родитељима, део превентивних активности је овај пројекат јер  сматрамо да свака локална заједница мора да буде део оваквих активности које доприносе побољшању међуљудских односа. Насиља сигурно има свуда, вероватно је прикривено, деца и људи нерадо говоре о својим проблемима и патњама, на нама је да помогнемо и откријемо такву ситуацију уколико је има – истакла је свој став Јелена Милошевић и показала спремност да настави са активностима како би се помогло жртвама насиља да се  отворе, оснаже и проговоре о поремећеним породичним односима које им угрожавају мир и стабилност.

Радећи на овом пројекту чланови тима су приметили значајне помаке, што доводи до закључка да се последице превентивног деловања у борби против насиља примећују и дају резултате.

- Имали смо после једне радионице код педагога три - четири пријаве дигиталног насиља. До тада они нису схватали да је оно што су они окарактерисали као увреде уствари насиље. Едуковани и оснажени да препознају поруке увредљивог садржаја дошли су да се пожале и ми смо то решили позивајући их да се измире, извине и уклоне увредљиве објаве.  Раније су олако прелазили преко тога, сада више схватају да се овакво понашање даље преноси из школе на улицу, чак и доводи до физичког насиља – навео је као пример позитивног деловања Данило Иличић.

- Кључна реч код нас у школи је превенција. Ради се на томе на часу одељенског старешине, одељенске заједнице, стручна служба је такође веома активна. Родитељи помажу ангажовањем у оквиру Тима за безбедност. Познато је да последњих година нисмо имали већих проблема, све решавамо договором и компромисом. На тај начин учимо и децу како да комуницирају међусобно и да између себе решавају проблеме. Реагујемо на време и успено решавамо све сличне ситуације. Наша деца су изузетно добра, васпитана и марљива, нема ни графита на нашим зидовима ни по ходницима што говори о томе колико су дисциплинована и одговорна  – истакао је педагог Драган Стаменковић.

У име едукатора обратила се Елена Којић која је потврдила да је тема била занимљива и подстицајна за вршњачке едукаторе који су након предавања стечено знање поделили са друговима и другарицама преносећи им искуство као поклон пакет пун изненађења и корисних упутстава.

- Реализовали смо десет радионица са ученицима од првог до осмог разреда. Најактивнији су били прваци и другаци, што је било изненађење за нас. Озбиљно су схватили тему и својим примедбама и запажањима дали допринос да је сви што боље схвате и буду спремни да препознају насиље, или да укажу другима на грешке које чине увредама и лошим опхођењем. За њих је сада јасно да се убудуће и ненамерно насилно понашање мора контролисати и да штипкање, гурање и сличне непримерене радње могу да се окарактеришу као насилно понашање.

У име родитеља једна мајка је изразила задовољство што су деца ове школе укључена у програм који доприноси сузбијању вршњачког насиља и побољшању другарских односа међу вршњацима. - Битно је да деца схвате шта је насиље, како настаје и како се сузбија. На нама, родитељима и наставницима је да их усмеравамо ка правим вредностима, поштовању различитности и спремности да договором решавају све несугласице које настану међу њима.

Један отац је наговестио да проблем може да поприми шире размере зато што информација касно стиже до Тима за безбедност и указао на потребу да се брже и ефикасније делује како би се насиље сузбило у корену. Чињеница да током ове године није било ванредног заседања Тима за безбедност говори у прилог тврдњи да насиља нема међу основцима у Лапову.  а