среда 30. мај 2018.
Пројекат „Пет до дванаест! Док не буде касно зауставимо насиље“ који реализује „Свет речи“ уз подршку Екуменске иницијативе жена Омиша у 12 основних и средњих школа 10 градова и општина четири региона уже Србије захуктава се организацијом трибина у школама партнера. У мају су скупови организовани у Пожаревачкој гимназији, Средњој школи у Великом Градишту, основним школама „Филип Филиповић“ у Београду и „Светозар Марковић“ у Лапову и Техничкој школи у Деспотовцу. За прву недељу јуна најављени су скупови у ОШ „Вук Караџић“ у Глоговцу, општина Јагодина (05.06), Средњој економско- трговинској школи у Кучеву (06.06) и Гимназији у Смедеревској Паланци (08.06).
Тим за вршњачку подршку ангажован на пројекту "ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ! ДОК НЕ БУДЕ КАСНО! ЗАУСТАВИМО НАСИЉЕ" организовао је трибину за средњошколце Деспотовца у препуној фискултурној сали. Поред ђака, професора и родитеља присуствовали су скупу и представници релевантних институција које имају значајну улогу у сузбијању и заустављању насиља. Трибину је отворио директор Техничке школе, Добрица Стојановић, поздравио све присутне констатацијом да је борба против свих облика насиља једна од најзначајнијих обавеза друштва и нагласио да је ово већ четврти пројекат који њихова школа спроводи у партнерству са УГ "Свет речи".
- У право време смо се суочили са темом која последњих година у све већој мери потреса друштво и заједницу. Насиље је присутно у већој или мањој мери у свим срединама, на нама је да се боримо и спречимо да се прошири. Радићемо са више сазнања како треба супротставити се овој појави и наставити у том правцу – рекао је директор Стојановић.
Педагог Маријана Миладиновић – Јовановић истакла је значај теме, улогу родитеља и просветних радника у борби против породичног и вршњачког насиља и подсетила да сарадња деспотовачке средње школе и Удружења “Свет речи“ датира још од 2004.године када је њихова образовна установа била једна од 10 средњих школа које су биле укључене у пројекат „Света речи“ против трговине људима. Низале су се потом заједничке активности на пројекту "Млади против корупције", а у овој години на заједничком су задатку у сродним пројектима против породичног и дигиталног насиља".
Јелена Златкова, ауторка и координаторка пројекта "ПЕТ ДО ДВАНАЕСТ! ДОК НЕ БУДЕ КАСНО! ЗАУСТАВИМО НАСИЉЕ" представљајући пројекат који је покренуо на активност 12 српских школа истакла је значај теме и нагласила да је циљ превентивно деловање у борби против насиља и потреба да сви учесници пројекта који су прошли едукацију науче своје вршњаке да препознају децу и младе који живе у породицама у којима је присутно насиље и пронађу одговарајуће начине који могу да им помогну да се оснаже и пруже подршку у борби против насилника.
Волонтер "Света речи", Андрија Пантић, је и на овом скупу говорио о личном животном искуству и утицају породичног насиља на формирање личности адолесцента. Истакао је овом приликом колико је значајна подршка вршњака у борби против насиља и пресудна за доношења одлуке да отворено говори о догађајима који су били доскора забрањена тема због стида и претрпљених стресова током одрастања. И на овој трибини његово обраћање изазвало је велико интересовање и истовремено било охрабрење за друге да отоврено говоре о стварима о којима су до сада ћутали или су сматрали да је забрањено говорити о нечему што изазива подозрење других.
Иван Милетић - наставник ментор у оквиру пројекта говорећи о активностима Тима за вршњачку подршку истакао је важност радионица које су организовали едукатори и њихову посвећености да помогну својим вршњацима да препознају проблем и охрабре се да пријаве насилника, било да су жртве или имају сазнања да се негде дешава насиље. Похвалио је вршњачке едукаторе и рекао да су лавовски део посла поднели својим ангажовањем и показали озбиљност и решеност да се суочавају са проблемом за који су пре овог ангажовања једва знали да постоји.
Присутни су имали прилике да погледају одабране снимке перформанса "Данас сам добила цвеће" и песму "Фрагменти" Ероса Алезија којом се завршава монодрама у извођењу Миљане Миловић.
Трибини су, осим ученика и наставника ове школе, присуствовали педагози основних школа, представници Школског одбора, Савета родитеља, као и релевантних институција Центра за социјални рад, МУП –а и Општинске управе.
- Техничка школа у Деспотовцу је једна од најактивнијих и на добром путу је да освоји награду за активности у пројекту. Има шансу да буде једна од школа која добија на поклон лап топ као колектив у току је и конкурс за филмић који пропагира безбедно понашање на интернету, рок је 21. август. Ова школа је освајала награде за филмиће против корупције, овог пута су награде које донира Теленор изутетно добре и вредне – лап топ, мобилни телефон и таблет. Овом приликом подсећам средњошколце да учествују и освоје једну од награда – рекла је у свом обраћању Јелена Златкова, ауторка пројекта.
- Стекли смо потребна знања на предавањима у Великој Плани, а вршњачки едукатори су заједно са нама обавили део који се тиче презентације савладаног градива. Допринели су подизању нивао свести пре свега у школи, а онда све то ланчано, преко породице и дружења, попримиће шири значај и дати очекиване резултате у борби против насиља – истакао је Иван Милетић, док је педагог, Маријана Миладиновић – Јовановић нагласила да су ствари везане за насиље сада свима много јасније.
- На радионицама су успели вршњачки едукатори да појасне недоумице и дају одговоре на питања као што су: да ли толерисати љубомору у вези, куда воде забране, како не мешати љубомору са љубављу, зашто не правдати насилника, докле трпети, шта све трпети, а шта никако не. Добили су бројне правне савете које је колега Иван у свом делу презентације преносио. Шта закон каже и нашта нас обавезује, шта се и како санкционише. Трудили смо се да наше средњошколце обавестимо са више аспеката како могу безбедно да функционишу у будућим везама и заснивају своје породице на здрав и исправан начин – рекла је Маријана и потврдила да се након спроведених активност ситуација по питању насиља значајно разбистрила.
- Реализовали смо предвиђен број радионица – укупно 10. Планирамо да не станемо већ да прођемо сва одељења, а то је још пет радионица и тако покријемо целу школу. Разлика није велика, време нам то дозвољава. Намеравамо да одржимо и једну радионицу у Канцеларији за младе која активно ради и то би била радионица за Парламент ученика основне школе Деспотовац, а сада смо на трибини договорили гостовања у основним школама општине. Тема је јако значајна и то видим по бројним утисцима које ученици имају обавезу да упишу после одржаних радионица. Њихове белешке казују колико им је потребно да се о овој теми прича. Ми смо у средини где се насиље, не би било у реду да кажем толерише, јер се не толерише, али је евидентно да се појављује у разним облицима. Чак и када неко уочи да неко трпи насиље, сматра се да треба да буде по страни и да ћути о томе. Обично се каже немојте се мешати. Ко зна шта је жена урадила па је заслужила то што трпи. И ту се прича зауставља. Учимо децу да не треба тако и учимо их шта могу да ураде да спрече насиље. Мислим да је важно развијање критичког става према стварима које се дешавају око њих – каже Маријана и додаје да су утисци колега позитивни, да родитељи показују интересовање за тему која заокупља пажњу њихове деце и да их подржавају у томе.
- Сигурно је помак направљен што се види по реакцији на самој радионици, коментарима када наводимо неке примере насиља. Указују без стида на нешто што су доживели или видели. По неко од њих се охрабри и каже да су доживели шамар у вези и да нису знали да то може да буде страшно, да су радили на сопственој поправци уместо на остављању насилника, тако да је заиста тема јако важна за средњошколце – тврди школски педагог и наглашава да борба против насиља подједнако интересује младиће и девојке, а да међу колегама изненађујуће добро пролази.
- У почетку су пустили да пројекат иде и да их задовољава сазнање да ми то нешто радимо изван наставнмог програма са децом, али како је време пролазило и како постају актери неких даљих догађања поводом пројкекта, увиђа се већа озбиљност и важност теме јер је суштина у томе да се иза великог броја неоправданих часова, или неког неприлагођеног начина понашања крију бројни узроци, а један од њих може да буде насиље које ученик трпи. Насиље које испољава ученик у школи, или његово непримерено понашање је реакција, није акција, на нешто што је дете доживело или доживљава – закључује педагог у Техничкој школи у Деспотовцу.
Бојан Богдановић као вршњачки едукатор сматра да је његов тим добро урадио свој део посла.
- Сама идеја да се говори о насиљу потребна је нашем друштву јер је чињеница да насиље постоји а да се о томе не говори. Последице су погубне по жртву и неко би томе морао да стане на пут. Сретао сам се са насиљем. Био сам присутан када су покренуте туче у школи, да у таквим околностима сви ваде камере да снимају, а нико не жели да помогне да се спречи. Сви дижу прашину, нико да стане између њих, да их раздвоји. Ако се не променимо као друштво, ако се деца не васпитавају на темељима правде и поштења неће ни доћи до великих системских промена и побољшања живота у нашој земљи – каже пун самопоуздања и младалачког елена Бојан Богдановић. Његова другарица Миранда Дервишај каже да је пројекат допринео промени поимања стварности и начина размишљања средњошколаца.
- Скроз другачије размишљам о насиљу. Више се трудим да другим људима дам до знања да не ћуте о насиљу, да подржавају жртве насиља и имају жељу да им помогну. Не бих могла да поднсем сличне ситуације у којима се налазе људи који трпе насиље. Кад сам чула Андријину причу о насиљу нисам могла да зауставим сузе. Било ми је жао што он, кога сам упознала на едукацији, доживљава тако нешто. Сада желим да се насиље бар смањи ако не може да се у потпуности заустави. Не знам колико је присутно насиље, нисам у ситуацији да говорим искуствено о томе, али из прича и коментара других чујем да га има, да жене и деца углавном трпе насиље и да су чешће жртве него мушкарци који су у већој мери насилници.