У сусрет развоју органске пољопривреде

четвртак 10. мај 2018.

Са циљем да допринесе јачању капацитета организација цивилног друштва и других кључних актера у Централној и Западној Србији да јавно заступају унапређење јавних политика на локалном и националном нивоу у области органске пољопривредне производње, Удружење Феномена из Краљева од јуна прошле године реализује пројекат "У сусрет развоју органске пољопривреде у Златиборском, Рашком и Подунавском округу". Пројекат је директно усмерен на недостатак мера јавне подршке органској пољопривреди у овом делу Србије, док методолошки укључује све кључне заинтересоване стране: доносиоце одлука, фармере и потрошаче. Генерално, пројекат заступа увођење и доследну примену јавних политика заснованих на истраживању, као и увођење мера подршке и субвенција. 

Општи циљ пројекта је да помогне развоју одрживе пољопривреде, кроз промоцију органске пољопривреде. Идеја је да до краја пројекта се утиче на доносиоце одлука да у будућности планирају мере подршке које ће бити засноване на стварним потребама у локалним срединама.

Партнери на пројекту су Асоцијација за развој Ибарске долине из Краљева, Црвена ранка у име неформалног удружења пољопривредних произвођача Slow Food Гледић, Органски плодови Ариље, Центар органске пољопривреде Ужице, Удружење Slow Food мрежа младих у Србији из Велике Плане и Центар за истраживање јавних политика из Београда. 

Пројекат је финансиран из средстава Европске Уније кроз шири програм под називом “Одржива пољопривреда за одрживи Балкан: јачање капацитета организација цивилног друштва за јавно заступање и развијање политика на западном Балкану” којим руководи Организација за заштиту и бригу о животињама - ORCA из Београда уз подршку регионалних партнера (ИЕП (Албанија), ФЛОРОЗОН (Бивша југословенска република Македонија), АКТИВ (Косово*), ЦЗИП (Црна Гора).

Реализација пројекта улази у завршну фазу, а током маја месеца биће спроведене бесплатне  DAFF обуке о одрживој и органској пољопривреди.

Теме које ће обука покривати тичу се важности органске пољопривреде за Србију, биће речи о неопходним корацима за започињање органске производње, биће примера из праксе о започињању и сертификовању органске производње (газдинство у процесу конверзије - органско газдинство Агрикултура Орловић из Краљева, које се бави органским повртарством, прерадом и започиње сеоски туризам), биће презентације рада под групним сертификатом (нпр. Монди Ламеx хладњача из Краљева и кооперанти), полазници ће бити упознати са основама о органском земљишту, органском семену и органским плодовима (гостовање предузећа Супериор д.о.о из Велике Плане, који се бави производњом семена), са могућностима продаје органских производа, а биће представљени и примери добре праксе органске производње и продаје (на пример органско газдинство Луковић из Ариља које производи и извози органску малину).

Недавно је и наша локална самоуправа потписала Меморандум о подршци развоју органске пољопривреде.

- Општина Велика Плана препознала је потребу за оваквим видом производње. Потписивањем меморандума и званично смо се обавезали на одређена издвајања и за те намене опредељено је на годишњем нивоу три одсто из буџета за пољопривреду, који износи 8,5 милиона динара у овој години -  рекао је Жељко Рајић, заменик председника општине, изразивши наду да ће интересовање за овај вид пољопривреде временом да расте.

- Добро је да постоји добра воља и иницијатива да се оживи органска пољопривреда, односно да са тиме кренемо и у овом делу Србије где је ова грана још увек неразвијена. Потписивање овог меморандума је мали, али значајан корак у томе -  рекла је Јулијана Раденковић испред удружења Феномена.

Трећи потписник овог меморандума је великоплањанско удружење Slow Food, које је партнер на пројекту.

Органска призводња као систем одрживе пољопривреде базира се на високом поштовању еколошких принципа путем рационалног коришћења природних ресурса, употребе обновљивих извора енергије, очувања природне разноликости и заштите животне средине. Производња хране на еколошки одржив начин, без употребе хормона, тешких метала, синтетичких пестицида и хербицида све је популарнија. Ипак, упркос бројним добрим странама на људско здравље, потенцијал органске производње и даље је недовољно искоришћен у нашој земљи, о чему сведочи податак да се овакав начин пољопривредне производње у Србији спроводи на површини од тек петнаестак хиљада хектара, што је мање од једног процента укупне површине земљишта која се обрађује на територији Републике Србије.

Основни екоклиматски фактори указују на велики потенцијал за развој органске производње у нашој земљи, али, према студији Националног удружења за развој органске производње, главне препреке су ограничење капитала на свим нивоима вредносног ланца, лоша организација учесника дуж тог ланца и недовољна ефикасност производње, прераде и маркетинга.

Евидентно је да се последњих година бележи раст површина за органску производњу, као и број пољопривредника који су заинтересовани да се њоме баве. Примат у овоме држе Војвођани, у остатку Србије све још увек иде знатно спорије. Према подацима из 2014. године, у Подунавском, Рашком и Златиборском округу (централна и западна Србија) био је регистрован значајно мали број органских пољопривредних произвођача (укупно десет).