Извештавање о Савамали – парадигма медијске сцене

среда 28. март 2018.

Колико медији служе јавном интересу, како се урушава правна држава, али и шта може бити повод за исказивање грађанског незадовољства, сва та питања преламају се кроз „случај Савамала“ и зато он не представља само локалну причу, сматра Сњежана Миливојевић, професорка на Факултету политичких наука.

Она је са групом студената истраживала начин извештавања 6 дневних новина (Данаса, Политике, Блица, Вечерњих новости, Курира и Информара) о рушењу у Херцеговачкој улици и тај извештај је током претходне недеље представљен у Београду, Нишу и Крагујевцу.

Случај Савамала свој корен има у ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, када је дан након парламентарних избора у Србији, двадесетак људи са фантомкама под ни дан данас неразјашњеним околностима, без дозволе и најаве срушили блок зграда у Херцеговачкој улици у Београду. Уплашени грађани звали су полицију, која је одбијала да изађе на увиђај.

У међувремену, град Београд је дозволио да на месту срушених објеката почне градња паркинга у оквиру пројекта „Београд на води“. Више хиљада грађана је након рушења изашло на улице захевајући да се утврди ко је, зашто и по чијем налогу срушио објекте у Савамали.

– Медији су током читаве године извештавали о „случају Савамала“ прилично неуједначено и са очигледно опадајућим интересовањем, иако починиоци рушења објеката у Херцеговачкој улици нису откривени, а одговорност није утврђена, наводи се у кључним налазима истраживања.

Овај случај био је тема укупно 706 прилога у шест дневних новина, а у још 527 текстова је узгред споменут.

Начин извештавања био је у директној вези са тиражом, врстом и уређивачком политиком. Већину текстова су, објавиле две референтне дневне новине Данас и Политика – 70 одсто укупног броја текстова. Полутаблоиди Блиц и Вечерње новости извештавали су знатно мање (20 процената), док су Курир и Информер најмање писали о овом случају (10 одсто текстова).

Илустрације ради Данас је објавио укупно 343 текста, што је готово једнако колико и све остале дневне новине заједно. Данас је при том укључивши у полемику велики број јавних личности и грађанских активиста највише допринео да се чују ставови цивилног друштва о овом случају.

Са друге стране Информер честом употребом сензационалистичких наслова и карикирањем симбола као што су „жута патка“ и „фантом“ тривијализује значај овог случаја.

Занимљиво је такође и то да је половина текстова имала актуелан повод, док је нешто више од 10 одсто настало поводом псеудо догађаја, а више од трећине иницијативом самих новинара.

Данас се у извештају наводи и како добар пример покушавања да се интерес јавности за читав догађај одржи чак и када је власт тему покушавала да потисне у заборав.

Заступљеност актера указује и на видљиву поларизацију „власти“ и „друштва“ у случају Свамала – око 40 одсто актера свих прилога су Александар Вучић, Синиша Мали и Небојша Стефановић и органи задужени за истрагу. У подједнакој мери су заступљени и активисти групе Не давимо Београд, независне институције, грађани и јавне личности.

Иако се на први поглед може донети закључак да је извештавање уједначено, ситуација није таква, јер се „општи тон о главним актерима веома разликује“. Док представници власти имају прилику да објасне своју улогу, одбране се од критике и сами критикују, активисти цивилног друштва, посебно у таблоидима, често су мета критике, а да при том немају никакву могућност да одговоре.

„Случај Савамала“ постао је парадигматичан за стање правне државе и слободе медија у Србији. Он је показао да је сцена дневних новина изразито асиметрична, те да је њеним прекомпоновањем дошло до формирања огромног блока провладиних медија, а самим тим и до темељне промене улоге медија у Србији.

Једногодишње извештавање о догађајима у Свамали показало је и колико су дневне новине постале „случај“.

– Медијски плурализам је у њима веома редукован, угрожена је и њихова улога јавног форума, а пошто сцена у целини није отворена, фер и слободна, угрожена је и њихова улога „чувара“ демократије, јер су се дневне новине већински концентрисале око подршке властима, закључује се у истраживању чије је спровођење помогла организација Цивил ригхтс дефендерс.