Од првих потеза до државног првенства!

уторак 27. март 2018. 

Шах као изборни предмет у Србији постоји још од 2007. године, али је такмичење тек од јануара 2015. под покровитељством Министарства просвете, науке и технолошког развоја, што значи да је тад постао равноправан са осталим предметима у школи... Календаром такмичења за текућу школску годину, а на предлог Шаховског савеза Србије, државно првенство биће организовано 21. априла у Зрењанину.

Општина Велика Плана имаће на завршном турниру двоје представника - Ивану Савић, ученицу петог разреда Основне школе "Надежда Петровић" у Доњој Ливадици, и Илију Спиридоновића, ученика осмог разреда ОШ "Радица Ранковић" у Лозовику.

Ивана, скромна и повучена дванаестогодишњакиња, бистрог погледа и бритког ума, шах као изборни предмет почела је да похађа када је кренула у пети разред. Игра на 64 црно-бела поља привлачила је њену пажњу и раније, посматрала је тату Дејана, за кога каже да је супер шахиста, и његове пријатеље у међусобном одмеравању интелектуалне снаге.

- Допадале су ми се фигуре, лепе су, и желела сам да и ја научим како се игра. Понешто сам и од тате сазнала, а у школи нас је наставник учио да играмо, како се крећу фигуре, која је најбитнија - кратко одговара Ивана на питања, уз констатацију да је краљица најзначајнија, зато што она може да се креће у свим правцима, и она мора највише да се чува...

За кратко време савладала је основна правила, почела да добија прве партије. Турнир које је наставник овог изборног предмета организовао за ђаке који школу похађају у Ливадици био је прва јавна проба стеченог знања, потом је уследио и Светосавски, у матичној школи у Плани. Најбољи су се пласирали на окружно. Поред Иване још и Јелана Костић, Лазар Чекрлић, Ања Стиљковић...

- Био сам пријатно изненађен како су деца ушла у само такмичење, њиховим приступом и са каквом су концентрацијом прошли све ово. Били су данима јако узбуђени пред одлазак у Смедерево, разговарали међусобно о томе...Са свима сам причао, рекао им да нема потребе за било каквом тензијом, да је ово прилика за ново искуство, да нешто науче. И мени као наставнику је све ово било ново, био сам затечен и бројем учесника и организацијом која је била на завидном нивоу. Једина замерка што за такмичаре нису били обезбеђени бар сендвичи. Деца коју сам водио су изузетно скромна, лепо вапитана, и спреман сам да их водим без икаквог личног интереса и убудуће - каже наставник Борко Рибаћ.

На окружном, Ивана је добила прву партију, изгубила другу, па победила наредне три.

- Ту једну је, морам да признам, изгубила делом и мојом кривицом јер нисам био поред ње у моменту када је истицало регуларних 20 минута, и требало је да настави да игра са шаховским сатом. До тада она се никада није сусрела са тим, нико од "колега" није нашао за сходно да јој објасни сврху и принцип, и она је, иако је имала јачу позицију на табли, изгубила партију на време, што јој је одузело прво место. Код последње, одлучујуће партије за друго место снашла се сјајно, било је довољно да јој у пар речи објасним принцип игре на време и она је ван сваких мојих очекивања то одрадила сјајно и добила противницу.

Док игра, као да нема емоција, делује смирено, примети се на тренутак да је мало више "стиснута", али ништа више. Нема тактику унапред припреману, у игри доноси одлуке о наредном потезу сходно ономе који је уследио са друге стране табле. Циљ јој је, како каже, да прво неутралише противниковог топа јер има "широк" маневар, и што је после краљице најбитнији. Док игра, није јој лако, али ни превише тешко - нешто између. По који пут се мало уплаши да не остане без неке фигуре у невреме, задрхти срце кад је краљица у опасности и онда се све вијуге укључе не би ли се исчупала из опасне ситуације.

- И нападам и браним се... Кад нападам крећем ка некој фигури, приближавам јој се како бих је "појела". Супер ми је док играм. Шах ме тера да размишљам - признаје Ивана.

Још не познаје историју шаха, тек понешто је чула од свог наставника, имена познатих мајстора још се нису урезала у њено памћење, али има жељу да се, временом, и тиме позабави. За ових пар месеци колико на часовима се упознаје са основним правилима игре и сама види напредак. Пре свега у начину размишљања. Иако каже да нема изграђену тактику, признаје да већ сада размишља два-три потеза унапред.

Најлепша партија коју је одиграла била је она у Плани, на општинском, против једне Невене, присећа се. Била је и најтежа, каже, јер су биле на истом нивоу игре...

Њено занимање за шах пробудило је радозналост и код другара, траже да им покаже како се која фигура креће, све чешће одиграју партију, на редовном часу али и на одмору. Имају четири табле. Недовољно... 

Драго јој је што иде на такмичење, нема трему, спрема се са наставником и татом. Тата када игра са њом увек покушава да јој објасни зашто је баш тај потез повукао, упозната је и са термином "жртвовања" фигуре - препустиш неку мање битну како би се домогао јаче противникове.

- Одлазак на државно првенство за циљ пре свега има да нашу школу представимо у најбољем светлу. Лично увек стремим победи, појачаћемо мало рад Ивана и ја, базирам се искључиво на рад преко интернета, на отварања, на поједине ставке шта у ком тренутку у зависности од потеза противника треба да се одигра, али све то у границама које њу неће додатно оптерећивати. Идемо опуштено, и овај пласман је изнад свих очекивања. Жао ми је што не иду и Лазар, Јелена и Ања, жао ми је што ја у неком психолошком смислу можда нисам на најбољи начин њих припремио, али, и из грешака се учи. Мислим да је велики успех за целу школу Иванин пласман на републичко, али мало ми је жао што нису сви увидели значај овог резултата. Ипак верујем да ће њен успех подстаћи и другу децу да се баве нечим додатним, можда неким спортом, не мора то да буде шах. Огромну подршку у неким својим настојањима да анимирам децу имам од колеге Булајића и директорке Весне Илић, која је увек излазила у сусрет, подржавала све добре идеје и такмичења - каже овај свршени "дифовац"..

Шах је по форми игра, по садржају уметност, по тешкоћама да се овлада том игром наука - рекао је својевремено Тигран Петросјан, девети светски првак у шаху. Додали би - и образовно средство. Кроз шах деци се пружа могућност да овладају вештинама које ће их пратити кроз живот, као што су креативност, стрпљење и стратешко размишљање. 

- Рад са децом у школи, пре свега мислим на петаке, на жалост, није онакав какав би требало да буде. Они остају после петог, шестог часа, концентрација им већ пада због умора, али, с друге стране, много је лакше да се ради с њима јер су у тој почетној фази. Теже је радити из тог угла са ученицима седмог и осмог разреда, где, по плану и програму, мораш да радиш све шаховске велемајсторе, укључујући наше, а деца, њих 80 посто, чак и не знају како изгледа шаховска табла, па се неким основама ипак даје приоритет. У крајњем случају, није ми ни циљ да их превише замарам неком теоријом. Надам се да нећу да посустанем као неке колеге из других школа, који не нађу за сходно ни да доведу децу на општинска такмичења. Деца попут Иване ме гурају, дају ми снагу, иако сам овде привремено, док се не појави "неко са листе". Уживам у свом послу, деца ме смирују, помажу да заборавим све проблеме - каже наставник Рибаћ.

Борко се нада да ће у скорије време и великоплањански шаховски клуб наћи начин да у границама својих могућности помогне.

- Жао ми је што Шаховски клуб из Плане није нашао за сходно да се мало више активира, имала би деца шта од искусних шахиста да науче. Потребне су нам и шаховске гарнитуре, бар неки часовник, било је неких обећања из клубова у окружењу, али нажалост, за сада ништа од тога...