понедељак 12. фебруар 2018.
АСТРА је у Београду организовала трибину на тему трговине људима у циљу радне експлоатације у контексту свеукупног стања на тржишту рада у Србији и „дозвољених“ и „недозвољених“ облика експлоатације, под називом „Од дозвољеног до некажњаваног – радна експлоатација у Србији“.
Говорници/це на трибину су били: Марио Рељановић, професор Правног факултета Универзитета Унион, Милица Лупшор, РОЗА – Удружење за радна права жена Зрењанин, Исидора Петровић, сарадница АСТРЕ, Ивана Радовић, АСТРА и модератор Саша Драгојло, новинар.
Говорници/е су уз помоћ конкретних случајева радне експлоатације и објашњења овог облика трговине људима, представили шири друштвено-економски контекст који је довео до нормализације рада на црно и снизио критеријуме за процену прихватљивог, безбедног и достојанственог рада, а самим тим и сузио изборе наших грађана и грађанки који све чешће прихватају ризичне и непроверене пословне понуде.
Представница АСТРЕ Ивана Радовић је говорила о случајевима радне експлоатације са којима се организација годинама уназад суочава, радницима и радницама којима смо пружали помоћ и подршку, а затим је представила могућа решења у овој области која би требало државне институције да предузму у наредном периоду, а која би подразумевала схватање радне ескплоатације у ширем контексту нарушавања радних права.
Милица Лупшор из удружења РОЗА је изнела конкретне примере прекарних радница и радника на сезонским пословима широм Србије, који поред тога што имају мале зараде и скоро никаква права, немају ни могућност удруживања у синдикате. Такође, Милица је најавила да би у наредном периоду требало да се оснује заједница прекарних радница и радника како би могли ефективније да утичу на заговарање својих права.
Професор Марио Рељановић се највише фокусирао у свом говору на законске оквире, нарочито узимајући у обзир чињеницу да је, након ступања претходног Закона о раду дошло да флексибилизација рада која води само лакшем отпуштању, не и запошљавању радника/ца, док су остали прописи који се односе на рад и запошљавање непримењиви у пракси у светлу потребе грађана за радним миграцијама.
Повод за организовање трибине на ову тему је објављивање публикација „Трговина људима у циљу радне експлоатације-социолошка перспектива“, коју су написале сараднице АСТРЕ Милица Батричевић и Исидора Петровић. На трибини Исидора је говорила о последицама глобализације која је омогућила брзо пресељење и бег капитала, што је праћено и опадањем цене капитала, нагласивши да је у Србији све то праћено преласком из самоуправног социјализма на капиталистички начин производње, који није донео погодности радницима и радницима.
Целокупна трибина је била обојена питањем да ли постоји политичка воља за унапређивање права радника и радница или је ово питање интересантно само у малим феминистичким и левичарским нишама нашег друштва.
Трибина је одржана у склопу пројекта АТ мреже “Women’s CSOs in Serbia against human trafficking/ Мрежа женских организација у Србији против трговине људима”, који подржавају ОАК и Траг фондације.