Проблеми избеглица, расељених и повратника

среда 31. јануар 2018.

Деведесетих година, након распада Југославије, а као последица ратних дешавања у Хрватској, Босни, касније и на Косову, велики број избеглица и расељених лица уточиште је нашао на подручју општине Велика Плана. Бригу о њима, као и о повратницима по Споразуму о реадмисији, води надлежна служба Општинске управе која у сарадњи са Комесаријатом за избеглице и миграције Републике Србије реализује програме стамбеног и економског збрињавања ове категорије маргинализованог становништва.

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства

Значајно место са програмима помоћи и развоја посвећено је избеглим, расељеним и повратницима у недавно усвојеној Стратегији развоја социјалне заштите оптштине Велика Плана за период 2018 – 2022. године.

На подручју општине Велика Плана регистровано је 189 избеглих лица, 2024 расељена и 26 повратника по Споразуму о реадмисији. У односу на период деведесетих када је број избеглих био двоструко већи, велики број избеглица је у међувремену добио држављанство РС и трајно остао да живи на подручју општине. Програмима стамбеног и економског збрињавања преко донатора, хуманитарних организација и Комесаријата за избеглице многи од њих су трајно решили своје стамбене и егзистенцијалне проблеме.

Данас су најчешћи проблеми избеглих, расељених лица и повретника исти као и домицилног становништва -  незапосленост и недостатак стамбеног простора, али и остваривање права на здравствену заштиту. Расељена лица и повратници по Споразуму о реадмисији остварују сва права у месту становања обзиром на то да су држављани Републике Србије, док избегла лица која нису држављани Републике Србије не могу да остваре многа права. Прибављањем личне документације, која још увек недостаје многима од њих, стекли би се услови да се и остали проблеми решавају брже и ефикасније.  

- Пројектима који су реализовани на територији општине Велика Плана од 2009. до данас стамнбено је збринуто 154 избегличке и расељене породице. Грађевинске грантове су добиле 103 породице, подељено је 35 кућа, три монтажна објекта и 13 стамбених јединица за становање у заштићеним условима. Програмима затварања колективних смештаја за избеглице 2003. године у стамбеној згради у Крњеву збринуто је још осам избегличких породица. Програми стамбеног збрињавања реализовани су посредством Данског савета, немачке хуманитарне организације АСБ и Комесаријата за избеглице и мигранте Републике Србије – сазнајемо од Светлане Митић, референта за хуманитарне послове у Општинској управи, од почетка егзодуса избеглих и расељених лица ангажована на њиховом збрињавању и обезбеђивању основних услова за нормалан живот.

У Стратегији се у одељку за избеглице као препорука за решавање основних проблема ове категорије становника и њихове лакше интеграције у локалну друштвену средину наводи запошљавње и оснаживање економског потенцијала и економске одрживости породица избеглих, расељених и повратника по Споразуму о реадмисији у Великој Плани, укључивање у друштво угрожених група избеглица, расељених и повратника, с посебним нагласком на старе, децу, жене, и децу са једним родитељем. Као један од циљева се наводи оснаживање улоге младих као носиоца друштвених и културних  промена у контексту локалне интеграције избеглица, расељених и повратника.

Закључено је и да се настави стамбено збрињавање и оснаживање економских потенцијала средствима страних и домаћих донатора, посредством Комесаријата за избеглице и миграције Републике Србије, уз учешће локлане самоуправе. Неопходно је и да се програмима новог запошљавања, самозапошљавања, дошколовавања и преквалификације стекну услови за запошљавање већег броја избеглих и расељених лица.

Оваквим и сличним програмима постепено ће се решавати основни проблеми ове категорије рањивог становништва и њихова даља интегрисаност у локлану заједницу – речено је у документу који ће бити смерница деловања у оквиру социјалне заштите наредне четири године.

ПРОЦЕНА СТАЊА И ПОТРЕБА РАСЕЉЕНИХ

Према истраживањима УНХЦР у Србији живи око 22.886 домаћинстава или  97.286 ИРЛ у стању потребе. Већина се населила у градским подручјима, у региону западне Србије и Шумадије; већина посебно угрожених ИРЛ ромске националности налази се у Војводини где чине готово половину свих расељених.  

Незапосленост код интерно расељених лица у стању потребе износи 39%; незапосленост међу становништвом уопште је 19,2%. Већина интерно расељених домаћинстава у стању потребе (74,3%) преживљава од прихода који су мајњи од РСД 20.000 (око ЕУР 200) месечно. Просечно интерно расељено домаћинство у стању потребе има 4.42 члана.

- Становање је главни проблем ИРЛ. 94% свих интерно расељених лица у стању потребе нагласило је овај проблем.

- 49% интерно расељених лица у стању потребе поседује стан/кућу на Косову; већина њихове имовине је уништена или узурпирана.

-  24,1% интерно расељених лица у стању потребе пате од неке хроничне болести, док је 8,5% могуће категорисати као инвалиде.

-  8% интерно расељених лица не поседује један од основних личних докумената (личну карту и крштеницу). Овај проценат је знатно виши мешу Ромима (17,6) него међу не-Ромима (5,5%).

-  У поређењу са претходним истраживањем, знатно мањи проценат (20%) ИРЛ изразио је жељу да се врати на Косово. Током претходних истраживања, број ИРЛ који су изразили жељу да се врате на Косово био је већи од 50% оф. Веома мали број Рома изразио је интересовање за повратак на Косово (8,8%).

ПОВРАТНИЦИ

Према Споразуму о реадмисији који је потписан између Републике Србије и Европске уније 2007. године, повратник је лице које не испуњава или више не испуњава важеће услове за улазак, боравак или настањење на територији државе чланице ЕУ, уколико је доказано или је могуће на основу поднетих prima facie доказа веродостојно претпоставити да је то лице држављанин Србије.