Унапређење услова школовања

понедељак 29. јануар 2018.

Општинска организација слепих и слабовидих Велика Плана има 68 чланова, 19 слепих и 49 слабовидих лица. У односу на прошлу годину природним одливом број је незнатно смањен.  И њих, као и све остале чланове великог удружења Савеза слепих Србије муче исти проблеми и бриге. Највећи су већа права особа са инвалидитетом, побољшање услова у образовању, незапосленост, недостатак књига и уџбеника на Брајевом писму.

 

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства

Делегацију Савеза слепих Србије 19. јануара 2018. године примио је министар просвете, науке и технилошког развоја Младен Шарчевић са својим сарадницима. Тема састанка је била прилагођавање и штампање уџбеника за слепе ученике и студенте.

Представници Савеза и Министарства су договорили још ближу сарадњу у наредном период ради унапређивања квалитета услова за школовање слепих ученика који се налазе у инклузивном систему образовања.У сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања биће настављена процедура око доношења Закона о организацијама особа са инвалидитетом, истовремено ће се тражити помоћ и подршка председника Републике коју је обећао на састанку са представницима ове организације у октобру прошле године.

Председник Вучић је тада рекао да ће се доношењем неколико системских закона додатно унапредити положај слепих, нарочито у области запошљавања и образовања. Договорено је да Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања набави штампаче за Брајеву азбуку за штампање књига, часописа и осталих публикација.

Током сусрета, саговорници су се договорили да реше статус библиотеке Савеза слепих као јавне установе, као и статус слабовидих спортиста како би постали део Параолимпијског комитета Србије. Покренута је иницијатива за интензивније запошљавање слепих и слабовидих особа.

Председник Вучић нагласио је да ће се заједничким радом ресорних министарстава рада, здравља, културе, просвете, омладине и спорта и свим осталим министарствима доћи до унапређења положаја, не само слепих и слабовидих особа, већ свих лица са инвалидитетом, стоји  у саопштењу објављеном тим поводом.

Неких значајнијих помака није било, осим што су отпочели учестали сусрети надлежних министарстава и државних институција са представницима националних савеза и удружења особа са инвалидитетом.

Савез слепих Србије крајем прошле године организовао је традиционално Саветовање са локалним организацијама. Дводневном скупу у Крагујевцу присуствовали су представници 41 локалне организације Савеза из целе Србије.

Један од закључака овог скупа био је да се у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања ради на бољој имплементацији закона који су донети у корист особа са инвалидитетом, па самим тим и у корист слепих, као што је Закон о играма на срећу.

Истакнута је потреба да се више у јавности говори о Конвенцији Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, као обавезујућој за све државе-потписнице и као снажном средству за борбу за права особа са инвалидитетом, па самим тим и за права слепих.

Постигнут је договор да се, у сарадњи са Министарством просвете, ради на побољшању услова образовања слепе деце, посебно оне у инклузивном образовању, будући да у инклузији има највише проблема.

Скренута је пажња запосленим лицима у локалним организацијама да поштују рокове за одговор на упите или расписе који стижу из Савеза слепих Србије.

Предложено је и да се ради на већој промоцији белих штапова које производи параћинска организација, као и на набавци ширег спектра помагала.

Како је један од највећих проблема у Србији запошљаљвање, особе са инвалидитетом су у још већој мери суочене са недостатком посла и јавних објава са слободним радним местима које могу да попуне слепи и слабовиди.

По систематизованим подацима удружења у Србији око 12.000 је слепих и слабовидих људи у нашој земљи. Само 500 има радну књижицу, док се на евиденцији Националне службе за запошљавање налази 170 особа са оштећењем вида. Највећи број на посао чека дуже од десет година, а секретар Савеза слепих Србије Драгиша Дробњак каже да велики број послодаваца има предрасуде према знањима и способностима људи са инвалидитетом и оцењује да мере подршке које је донела НСЗ нису довољно подстицајне када је у питању запошљавање особа са тешким инвалидитетом.

Међу члановима Удружењаљ слепих и слабовидих у Великој Плани само једно лице је на евиденцији незапослених, остали користе принадлежности које им по закону припадају – пратиоце и туђу негу и помоћ.

„Слепе и слабовиде особе се школују за релативно мали број занимања, а велики број тих професија је отишао у „историју”, као што је посао телефониста. Друга најчешћа професија јесте занимање масера, али све већи број послодаваца тражи физиотерапеуте са вишом школом, а слабовиди углавном имају средњошколско образовање. Додатни проблем представља чињеница да само седам одсто слепих особа има факултетско образовање, а велики број послодаваца осим универзитетске дипломе тражи и савршено познавање компјутерских вештина и знање бар једног страног језика” – наводи се у изјави  Драгише Дробњака, секретара Савеза слепих Србије.

Он додаје да Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом не садржи довољно стимулативних мера за послодавце када је у питању запошљавање особа са тешким инвалидитетом, па они углавном запошљавају особе са лакшим хендикепом. У неким европским законима се запошљавање особа са тешким инвалидитетом „третира” као запошљавање две особе, што код нас није случај.

Секретар савеза слепих констатује да се ствари нису побољшале ни са увођењем инклузивног образовања и додаје да слепа и слабовида деца све чешће иду у редовне школе, али немају стручну подршку ни уџбенике на Брајевом писму, као ни уџбенике који су штампани са увећаним словима за слабовиде. Иако деца у редовним школама добијају бесплатно уџбенике, за слепе нису обезбеђени бесплатни уџбеници на Брајевом писму.  

„На тај проблем смо указивали Министарству просвете, заштитнику грађана и повереници за заштиту равноправности, јер сматрамо да се без савременог образовања не може поправити наш положај на тржишту рада” – рекао је Дробњак.

Стручњаци Националне службе за запошљавање истичу да се на евиденцији ове службе налазе 82 слепа и 88 слабовидих лица, а највећи број њих на посао чека дуже од десет година. Слабовиде особе могу да обављају различите послове самостално, или уз потребу за прилагођавањем радног места или послова, а за такву врсту улагања из националног буџета се издвајају средства на основу програма за смањење незапослености.

Програмом се послодавцима који запошљавају особе са инвалидитетом обезбеђују средства за прилагођавање радног места, као и средства за рефундирање трошкова за радног асистента, који се ангажује на пружању стручне подршке особама са инвалидитетом.

Слепе и слабовиде особе које се налазе на евиденцији НСЗ укључују у информатичке обуке уз обезбеђен говорни софтвер, обуке за оператере у кол-центрима, као и у јавне радове на пројектима који су намењени запошљавању особа са инвалидитетом.