Међу специјализантима ни један Плањанин!

субота 20. јануар 2018.

Ни један Плањанин се не налази на списку више од 4.000 лекара специјализаната у Србији којима држава у овом циклусу специјализација обезбеђује стручно оспобљавање, а здравственим установама обезбеђује кадрове за рад. Проблем би био лако решен када би за ову неоправдану чињеницу била кривац држава уз чијег буџета се финансира целокупно здравство, самим тим и специјализација лекара. Пропуст је очито руководства Дома здравља „Милан Бане Ђорђевић“ које се не интересује за специјализације млађих колега нити шаље пријаве на јавне позиве и конкурсе Министарства здравља.

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства

До недавно садашњи, раније и бивши директори примарне установе, жалили су се на то да не добијају позитивне одговоре на захтеве за специјализацију лекара и недостатак кадрова уз образложење да је на снази забрана запошљавања због опште штедње. Последње три године стање се значајно променило, али не и за наше докторе. Министарство здравља је 2015. одобрило 5.591 специјализацију, највише из педијатрије (498) где је старосна структура лекара била најлошија, следе стручњаци из радиологије (473) , анестезиологије, реaинаматологије и интензивне терапије (311). Правилником о специјализацијама у Србији је предвиђена могућност стручног усавршавања у 50 грана медицине. У тако великом избору за стручно оспособљавање лекара бар десет специјалиста недостаје Дому здравља у Великој Плани чије услуге пацијенти добијају у болницама околних већих градова, или приватнио, под условом да могу да плате специјалистичке прегледе.

Млади лекари су огорчени због чињенице да им је ускраћено стручнио усававршавање, пацијенти због тога што нису у могућности да за плаћено здравствено осигурање добију третман који им је неопходан, остали грађани због тога што установу води незаинтересовано руководство за напредак квалитета рада и стручно оспособљавање кадрова.

Није непознаница нити добро чувана тајна да због овакве ситуације у земљи посао у иностранству тражи и лако добије медицинско особље било ког степена образовања. Из Дома здравља „Др Милан Бане Ђорђевић“ отишло је пет младих, перспективних лекара: Даница Станимировић, Милета Анђелковић, Дарко Чолаковић, Анета Јеремић, Александар Живић.

Др. Чолаковић је најпре прешао у Болницу „Стефан Високи“ одакле су га послали на специјализацију. Поред њега за бољим условима рада отишло је још неколико стручњака у области гинекологије, док су се за приватну праксу определили дугогодишњи специјалисти неопходни овој средини. Њихове колеге сматрају да је највећи кривац за то што њихов Дом здравља неће у наредном периоду имати ни једног новог стручњака и што одлазе специјалисти са искуством др Слободан Рајић, који функцију вд директора обавља последње три године.

Одлазак из Велике Плане најавио је и др Ненад Степановић, лекар у хитној служби, зато што му истиче законски рок у којем може да почне специјализацију за област у којој жели да се усавршава. За одлазак се припрема још неколико лекара ове устнаове који ће све оно што им не омогућава средина у којој раде и живе, добити у Немачкој где их примају раширених руку.

Др Слободан Рајић је за вршиоца дужности директора Дома здравља у Великој Плани постављен одлуком Скупштине општине 9.10.2015. уз објашњење да ће на челу установе остати док не испуни услов за одлазак у пензију. Старосни услов за пензионисање др Рајић је испунио 6.4.2016. када је навршио 65 година живота. Скупштина општине је 14.4.2016. донела решење да Рајић остане на месту в.д. директора још шест месеци. Шест месеци је истекло 13.10.2016, а др. Рајић још увек обавља ову функцију, начелник је службе опште медицине, члан је управног одбора болнице у Смедеревској Паланци и члан лекарске комисије за возаче.

Има ли још способних у овој установи да руководе или је др Рајић једина опција у овом тренутку, питају се колеге и грађани који овакво стање у здравственој установи повезују са политичком ситуацијом и кадровским решењима која одговарају групи локланих моћника, а на штету народа и стручњака у плањанском  Дому здравља. Логично се намеће питање да ли се у Дому здравља чији је оснивач општина крши закон зато што по истеку мандата директора Скупштина није расправљала о том питању, нити донела одлуку да др Рајић због својих менаџерских способности и стручних квалификација и даље остане на челу здравствене установе.

Не желе о томе да говоре запослени у здравственој установи, имају преча посла или не желе да се конфронтирају руководству. До посла у друштвеном сектору се тешко долази, свако чува своју позицију, ма колико несигурна била. Чује се незванично по неки коментар и на томе остаје.

Није довољно што општинско руководство у изјавама медијима истиче да је у значајној мери локална самоуправа допринела побољшању услова рада здравствених радника адаптацијом Дома здравља и амбуланти по селима, набавком апарата и возила за потребе дијализованих болесника и хитних интервенција. То се подразумева, као што би требало да се подразумева да се користи сваки конкурс, јавна набавка и тендер да се унапреди и усаврши знање и способности стручњака. Управо то недостаје да би услуге у окреченом и сређеном објекту у граду и амбулантама по селимја било на задовољавајућем нивоу, макар у рангу са установама истог степена здравствених услуга у Србији, ако је немогуће поредити их са Европом и светом.

Додатно питање у оквиру приче о здравству и квалитету здравствених услуга поставља се када се говори о акредитацији установе. Где смо и на којој позицији када се ради о сертификату који је уручен бившој директорки др Мирјани Барјактаревић 2011. на три године, да ли је било вредно изборити се да акредитација остане, или ће се запослени у овој установи поново борити за њу. Можда је у међувремену овај вид сертификовања здравствених установа девалвирао, а да пацијетни нису ни знали јер их нико није обавестио о томе, као што су обавештавани о сваком кораку напред у вези са инвестиционим активностима које су обавеза сваког доброг домаћина, ма ко био у тој улози.