Мање незапослених?!

среда 24. јануар 2018.

Директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић рекао је недавно у интервју за Политику  да су шансе да се у Србији дође до запослења данас много веће него претходних година. Он је додао да је број незапослених данас најмањи за последњих 25 година. Регистровани на евиденцији НСЗ тешко могу да поверују у ову изјаву, тим преа ако на посао чекају више од деценије.

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства

И на порталима друштвених мрежа слични су коментари, негодовање и неверица да је ситуација са запошљавањем значајно промењена. Ствар је у томе, кажу незапослени грађани, што се са листе бришу „прекобројни“ који не испоштују динамику јављања, или из других разлога грубе право да буду на евиденцији.

У запослене се кроз статистику воде радно ангажовани на привременим пословима, преко јавних радова или на замени радника на боловању, што није права слика стања незапослености у Србији.

"Према резултатима Анкете о радној снази, у последњем тромесечју 2017. стопа незапослености је сведена на 12,9 одсто, са 15,3 у 2016. години, док је у 2015. износила 17,7 одсто", рекао је Мартиновић новинару Политике.

Према његовим речима, смањивао се број незапослених у евиденцији НСЗ од 2011. Пре седам година посао је тражило 745.187, док је  31. децембра 2017. на списку ове државне службе било  618.827 лица који траже запослење.

По подацима из овог текста из године у годину повећавала се и потреба послодаваца за радном снагом. У 2011. послодавци су имали потребе за 61.962 радника, а у 2017. су нудили 80.444 радна места.

Од 268.450 људи колико их је запослено 2017, више од трећине је до посла дошло уз посредовање или финансијску или неку другу врсту помоћи НЗС, рекао је Мартиновић, што би требало да значи да су користили програме самозапошљавања, новог запослења, јавних радова...

Када се говори о квалитету рада, статистички подаци не потврђују да је број отворених радних места априори значио сигурност на послу, добро примање и обезбеђено место на неодређено време. Још увек велики број послодаваца минималну зараду нудо као максимум без ваљаног уговора о раду и плаћања доприноса социјалног осигурања, док кроз програме НСЗ није дозвољен рад на црно нити постоји могућност избегавања законских пореских обавеза.

Од понуђених послова, доминантно је запошљавање на одређено време, око 60 одсто. На неодређено време запошљава се око 20 одсто а у истом проценту и ван радног односа, по уговору о делу и на привременим и повременим пословима. По закону о раду, рад на одређено после највише две године претвара се у рад на неодређено или се раскида радни однос, па се и на основу ове ставке поставља питање колико је реално говорити о томе да је значајно побољшана ситуација са запошљавањем у Србији и да се смањује вброј незапослених на евиденцији.

Међу подацима којима располаже статистика и којом се користи директор НСЗ, нигде није ни приближно наведен број грађана који привремено, на црно или преко неких овлашћених и неовлашћених агенција раде у иностранству. Разумљиво је да се и због гастарбајтера у великом броју смањио број незапослених. Ако се дода рад на црно, улична продаја, трговање преко интернета и слично, статистика није поуздана.

На питање да ли су реална предвиђања да ће се Србија за две до три године суочити са недостатком радне снаге, а од 2027 и озбиљном кризом, он каже да би волео да нису у праву они који тврде да ће Србији недостајати кадрови за нова радна места, што је реално очекивати с обзиром на чињеницу да стручна радна снага, високообразовани кадрови и обучени полуквалификовани и квалификовани мајстори раде ван граница Србије.

"Али ето већ нам се даогађа да у неким деловима Србије, као што је Војводина страни инвеститори теже долазе до стручњака одређених специјалности али и до радника за обављање неких једноставнијих послова."

По Мартиновићевом казивању издвојена средства у буџету за ову годину омогућиће решавање вишкова запослених у преостала 144 неприватизована предузећа. Директор НСЗ истиче да је велико интересовање за покретање личног посла од 2016. године, прве "године предузетништва", настављено и да ће се и у овој години покретањем сопственог бизниса збринути више хиљада незапослених у Србији пројектима преко филијала у својим региконима.

На евиденцији у Смедереву укупан број незапослених из све три експозитуре подунавског округа  (Смедерево, Велика Плана, Смедеревска Паланка) је 13.231. Од овог броја 7.306 је незапослених жена. У Великој Плани према подацима с краја прошле године посао тражи 3.757 луца; 1.655 жена и 2.102 мушкарца. Највише их је, 919 са IV степеном, а када се ради о старосној категорији 377 је у групацији лица између 40 и 44, као и 854 старосне доби преко 50 година. Младих и средњих година од 15 до 39 година на евиденцији НСЗ је 1.428.