Друштвено насиље према мањинама

уторак 23. јануар 2018.

Ромска заједница као највећа етничка мањина у Европи и даље се, након значајног унапређења њиховог положаја у земљама света, суочава са вошеструким дискриминацијама и маргинализацијом у Србји. Да би се стање променило неопходна је њихова већа укљученост у друштво, закључци су на бројним форумима и трибинама посовећеним овој теми.

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства.

Према извештају америчког Стејт департмента о људским правима на који је позива ТИМ за социјално укључивање и смањење сиромаштва највећи проблем са људским правима у 2015. била је дискриминација и друштвено насиље према мањинама, пре свега Ромима, док су држава и њене институције један од главних извора дискриминације при запошљавању ових категорија. Поред запошљавања у највеће проблеме Рома се сврставају живот у неформалним насељима, у трошним кућама без основних услова, воде и канализације, следе тешка економска ситуација и рано прекидање школовања, посебно међу ромским девојчицама што је последица друштвених норми и културних предрасуда.

У недавно усвојеној Стратегији развоја социјалне заштите општине Велика Плана за период 2018 – 2022.  сегмент посвећен заштити маргинализованих група односи се на планове и програме заштите ромске популације.

Истакнуто је у овом документу да су Роми изложени сиромаштву из ког је врло тешко изаћи индивидуалним напорима због чега је потребно да држава кроз локалну самоуправу уложи више средстава за програме унапређења животних услова ове популације. Роми се и у Великој Плани суочавају са лошим образовним профилом; мали проценат је младих са завршеном основном и средњом школом, још мање је високообразованих лица међу Ромима свих генерација.

Према нашим сазнањима радећи на терену сличне новинарске теме, десетак је Рома завршило вишу или високу школу. Иако образовани, тешко долазе до посла, па су приморани да се баве неким  другим занимањем, или да потраже запослење у другим градовима, неретко земљама. На листи високообразованих Рома из Велике Плане су и два адвоката, један ветеринар, кореограф, васпитачица и професор, а међу стипендистима општине Велика Плана била је пре две године студенткиња ромске националности. Млађа генерација једне ромске породице успешна је у Прагу и захваљујући њима велики број Плањана живи и ради у Чешкој.

У првој групи полазника школе за одрасле која је реализована у оквиру пројекта ЕУ „Друга шанса“ 2011 – 2013. године основну школу је завршило пет радника ЈКП „Милош Митровић“ ромског порекла.  Европска унија донирала је 4 милиона евра бесповратне помоћи да се у Србији спроведе пројекат „Друга шанса“ Министарства просвете и науке Републике Србије. У оквиру пројекта од 2011. до 2013. године реализовано је Функционално основно образовање одраслих (ФООО) за 4.000 одраслих учесника преко 15 година старости, без завршеног основног образовања и стручне оспособљености. Настава се одвијала у ОШ „Радица Ранковић“ у Лозовику и умала је 48 полазника. Од октобра прошле године нови полазници одраслих су кренули у школу.

„ Око 20% Рома са територије општине Велика Плана налази се на привременом раду у иностранству, а више од 75% се налази у тешкој материјалној ситуацији, „раде на црно“, најтеже послове по најнижој цени (на одржавању чистоће, носачи, грађевински радници). Највеће препреке у социјализацији и интеграцији ромске популације су: предрасуде, општеприхваћени стил живота у којем нису заступљени стандарди живота (обавезно поседовање основних личних докумената, обавезно основно образовање), висок степен заступљености нелегалног рада, културни обрасци понашања. Више од 70% Рома прима новчану социјалну помоћ“ – подаци су који су наведени у Стратегији и од којих  се полази када се говори о унапређењу њиховог положаја.

Како је тачан број Рома тешко утврдити због некомплетних документација, непријављеног места боравка, честог мењања боравка и миграција целе породице као и непоседовања личних докумената, у свим статистикама везаним за ромску популацију говори се провизорно. Велики број  Рома, иако су у могућности да користе разне бенефите због положаја у коме се налазе, због жеље да прикрију свој идентитет приликом пописа и давања других званичних изјава не изјашњавају се као Роми. Насупрот овој ситуацији, значајан је број грађана Србије који се због погодности остваривања одређених права школовања, становања у домовима, стипендија и слично изјашњавају као Роми.  

На територији општине Велика Плана према попису из 2011. године живи 380 лица који су се изјаснили као Роми (189 мушког пола и 191 женског пола). У Великој Плани живи 157 Рома, а 223 Рома у насељеним местима.

Подаци показују да је на територији општине Велика Плана између 50% и 60% деце ромске националности са незавршеном школом, што је у границама Републичког просека. Тек око 30% Рома има завршену основну школу, а мање од 7% завршава средњу школу.

Мања укљученост ромске деце у образовни систем са нагласком на предшколско образовање и васпитање (већина ромске деце не полази на време у школу из разлога што не похађају предшколске установе, недовољно познају српски језик).

Ситуација се последњих година значајно мења у предшколским установама, сазнајемо из разговора са надлежним службама у вртићу, где је све више ромске деце на целодневном боравку или у припремној настави. Један од разлога су бесплатне услуге и повољни услови за боравак и бригу о деци у складу са законским  одредбама.

У закључку одељка о ромској популацији Стратегијом развоја социјалне заштите општине Велика Плана за период 2018 – 2022. циљеви који се приоритетно истичу усмерени су на смањење сиромаштва кроз сагледавање могућности за побољшање услова  становања, образовања, здравствене заштиеу и запошљавања.

Препоруке локланој самоуправи и институцијама усмерене су на укључивање ромске деце у предшколску установу, оснаживање ромских породица, промену ставова и мишљења о ромској популацији, запошљавање Рома  и успостављање стабилног тренда раста запослености. Међу циљевима су истакнути и интеграција и инклузија Рома у њихово непосредно окружење као и израда акционих планова са финансијском конструкцијом који ће бити усвојени од стране Скупштине општине.

Стратегијом је предвиђено поред побољшања услова становања ромских продица и побољшање здравственог стања и услова школовања и дошколовавања. Због непотпуне документације и непоседовања личних исправа мали број  Рома има здравствену књижицу. И даље је велик број  деце непријављен, нема их у регистру за вакцине и по том основу не могу без сталне адресе да остваре права која им  по закону  припадају.

Бојазан да ће се планирани циљеви решавати отежано у предвиђеном року узражена је због ниског степен мотивисаности Рома да промерне начин живота, недостатак личне документације као и нетолераљнтност грађана према маргинализованим групама уопште.

НАЈИЗРАЖЕНИЈИ ПРОБЛЕМИ РОМА

  • Један број одраслих Рома је неписмен
  • Незапосленост
  • Неадекватни услови становања
  • Неадекватна здравствена заштита
  • Недостатак материјалних средстава за обезбеђивање егзистенцијалних потреба
  • Дисфункционалност породице, поремећени породични односи, непотпуне породице
  • Непоседовање личних докумената