Рани дечји бракови у ромској популацији

среда 17. јануар 2018.

Крајем прошле године објављени су резултати истраживања Етнографског  института Сану и Ромског женског центра „Бибија“ у оквиру УНИЦЕФОВОГ пројекта „Дечији бракови у ромској популацији у Србији“. Појава ране удаје девојчица пре навршене 18 године није карактеристична за наше крајаве, али је и даље и те како присутна у ромској популацији. Више од половине деце Рома склапају бракове пре пунолетства. Уз сагласност родитеља није ретка појава да се удоми девојчица са тек навршених 12, 13 и 14 година, док су петнаестогодишњакиње и девојке са 16 и 17 година увелико мета младожења по сопственом избору или у договору са породицом обе заинтересоване стране.

 

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства.

„Удаја пре 18. године представља озбиљно кршење људских права и утиче на право девојчица и жена на здравље, образовање, једнакост и право на живот без насиља. Осим што погађају девојчице, дечији бракови остављају озбиљне последице на друштво у целини, што се манифестује кроз смањену зараду и продуктивност, повећана издвајања за здравствену заштиту услед лошег здравственог стања мајке и детета, као и повећана социјална давања због међугенерацијског циклуса сиромаштва“, рекао је Мишел Сент Лот, директор УНИЦЕФ-а у Србији саопштавајући резултате истраживања.

На распрострањеност дечијих бракова у најавећој мери утиче сиромаштво, необразованост, општеприхваћени културни стереотипи и традиција у етничкој заједници, као и религијски и друштвени обичаји везани за улогу и положај жене у друштву. Неефикасност постојећих закона и недовољна заштита деце, разлог су што у 21. веку девојчице, без своје воље, по налогу родитеља, ступају у превремене бракове. Рано рађају, економски зависне буду злостављане, израбљиване, неретко жртве насиља у породици и трговине људима.

„Проблем дечијих бракова и последица које они изазивају представља изузетно важно друштвено и државно питање које захтева ангажман свих друштвених актера. Резултати презентовани у овом извештају указују да се једино таквим приступом може допринети смањењу ове праксе. Исто тако, овај извештај представља пример на који начин партнерство између међународних организација, невладиног сектора и научних институција може допринети решавању друштвених проблема, и представља модел за даљи рад у будућности, уз ангажман и других актера, а пре свега државних институција. Овај извештај је први, али веома важан корак у том правцу“ - рекла је проф. др Љиљана Гавриловић, научни саветник Етнографског института САНУ.

Материјал сакупљен прилико реализације УНИЦЕФОВОГ пројекта у неколико већих ромских средина у Србији, прикупљен је темељном анализом ставова, појава и мишљења припадника ромске националности када се ради о дечијим браковима. Намера је стручног тима да систематизоване добијене податке, предочене широј заједници и институцијама употребу за даљу анализу проблема са стручног и научног аспекта како би се систематски са више нивоа  приступило темељном искорењивању ове појаве.

Занимљива је чињеница да добар део испитаника млађих генерација ромске заједнице не сматра да је препоручљиво рано склапање бракова, док се старији, углавном из сиромашних средина, залажу да девојчице рано одлазе из куће и постану брига неког другог ко ће наставити да обезбеђује егзистенцију за њу и њену будућу породицу. Чак и по цену да брак не успе, што се у највећем броју случајева догађа, значајан број ромске популације не одустаје од уговарања бракова пре пунолетства девојке.  

„Питање дечијих бракова и раног рађања не наилази на посебан интерес институција, било здравствених, социјалних или образовних. Података о распрострањености ове појаве нема довољно, што отежава креирање јавних политика у овој области. Искуства ромских женских организација сведоче о великом отпору ромске заједнице у вези са овом темом и затварања ромске заједнице. Рад на терену са Ромкињама, по методологији женских радионица, показује најбоље резултате у постизању унапређивања нивоа свести о штетности дечијих бракова за репродуктивно и ментално здравље жена, као и увиђање штетних последица дечијих бракова, као што су рано напуштање образовања, слаба могућност запошљавања и економска зависност“ - истакла је Славица Васић, директорка Ромског женског центра БИБИЈА.

„Ако до 2030. године желимо да остваримо Циљеве одрживог развоја, и обезбедимо поштовање људских права девојчица и жена, мора да се делује сада и да се прекине пракса дечијих бракова“ – рекла је овим поводом директорка Ромског женског центра шаљући поруку друштву, институцијама, ромском народу да се у наредном периоду са свих аспеката обрати већа пажња на појаву која је погубна по децу и друштво и која са собом вуче велики број негативних последица са далекосежним тешко решивим проблемима.

Недавно усвојена Стратегије развоја социјалне заштите општине Велика Плана за период  2018 – 2022 у којој је посебан одељак посвећен проблемима и положају Рома као најосетљивијој и најрањивијој друштвеној категорији, не третира посебно ову област, али су предвиђене едукације које могу имати, између осталог, тему репродуктивног здравља и раних дечијих бракова.

У овом документу је истакнуто да су највеће препреке у социјализацији и интеграцији ромске популације предрасуде, општеприхваћени стил живота у којем нису заступљени стандарди живота (обавезно поседовање основних личних докумената, обавезно основно образовање), висок степен заступљености нелегалног рада, културни обрасци понашања.

Како више од 70% Рома прима новчану социјалну помоћ предложени су начини решавања проблема и тражења најбољих и најоптималнијих услова за збрињавање ове категорије станивништва, док се тема раних бракова девојчица може наметнути као потреба уколико неко од будућих предавача на едукацијама буде смтарао да је од општег интереса говорити о појави која може да има далекосежне штетне последице.