среда 13. децембар 2017.
Нутрициониста Снежана Јањић, једна је од два стручњака за правилну исхрану у општини Велика Плана, за чијим ангажовањем изгледа да нема потребе иако би вртићу, Дому здравља, некој школи и сличним установама, њихови савети били изузетно значајни и потребени. Да би ствар била потпуно јасна, у општини са око 45.000 становника нема ни једног запосленог дијететичара који би био ангажован за потребе лечења гојазности у порасту и спречавања ширења гојазности међу децом и омадином!
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министарства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
"Нутрициониста-дијететичар проучава хранљиву вредност хране, начин на који се храњиве материје користе у организму и везу између исхране и здравственог стања. Они састављају планове исхране и надгледају начин припреме и сервирања хране. Спречавају и лече болести промовишући здраву исхрану и предлажу измене у начинима исхране, на пример, особе са повишеним крвним притиском ће учити како да користе мање соли у својој исхрани, или ће састављати планове исхране за особе са вишком килограма. Они, такође, управљају системима за припремање хране у разним институцијама, на пример, у болницама и школама. Спроводе истраживања у циљу откривања навика у исхрани и, кроз образовање, промовишу здраве навике у исхрани."
Јањићева каже на основу стеченог, а неискоришћеног знања, да је исхрана један од најважнијих чинилаца који условљава добро или лоше здравље и утиче на радну способност и дужину људског живота.
- Правилна исхрана је само она која обезбеђује довољне количине енергетских, градивних и заштитних састојака. Неколико здравих и укусних намирница које задовољавају енергетске и витаминске потребе можемо конзумирати током јесени и зиме уместо брзе хране и преобимних слаткиша - каже Снежана и подсећа на десет правила у исхрани која чине живот здравим са којима се слажу нутриционисти и предлажу их као правило понашања у исхрани.
- НЕ ПРЕСКАЧИТЕ ДОРУЧАК
Доручак активира ваш метаболизам и даје вам енергије да започнете дан. Колико год журили ујутру, не прескачите га.
- ИЗБЕГАВАЈТЕ БРЗУ ХРАНУ
Брза храна у већини случајева није здрава, порције су често превелике, истовремено конзумирање ових намирница утиче на повећање телесне тежине. Дозволите себи једном недељно нешто из овог програма у мањим количинама и нека вам здраве намирнице постану рутина.
- ЈЕДИТЕ ПРАВУ ХРАНУ
Избаците укусну, али модификовану храну пуну штетних емулгатора и вештачких конзерванаса. Када купујете у маркету, обратите пажњу на састојке.
- СЛУШАЈТЕ СВОЈ СТОМАК
Једите све док осећате глад. Када осетите ситост, престаните да говорите “само још један залогај”.
- ЈЕДИТЕ ВИШЕ ПОВРЋА
Убаците шарено поврће у ваш доручак, ручак и вечеру. Што шареније, то је здравије.
- НЕ ПРЕСКАЧИТЕ ОБРОКЕ
Прескакањем оброка само ћете успорити ваш метаболизам. Изгубићете осећај ситости и добити нагон за храном у касним сатима.
- ПИЈТЕ ДОСТА ВОДЕ
Човек може дуже без хране него без воде. То је чињеница. Воду би требало да пијете често и преко целог дана. Када осетите жеђ, то значи да је ваш организам дехидрирао.
- ПОЈЕДИТЕ СЛАТКИШ
Можете појести слаткиш уместо ужине, и то 5 сати између оброка. Шећер ће вам пружити енергију и смањити потребу да поједете велику количину оброка који следи.
- ИЗБЕГАВАЈТЕ ГАЗИРАНО
Заборавите на газирана пића и замените их обичном водом.
- НЕ ПОСТОЈИ ОСОБА КОЈА СЕ САВРШЕНО ХРАНИ
Не смете дозволити да конзумирање нездраве хране постане ваша животна навика. Ипак, одредите дан у недељи у коме ћете почастити себе нечим укусним, али мање здравим намирницама и то у мањим количинама.
У исхрани деце, младих и свих осталих генерација које би требало да воде рачуна о здравој исхрани због здравља и физичке кондиције требало би да се нађу намирнице које се везују за сезону и поднебље у којем живимо.
Мед - еликсир младости садржи до 80 одсто воћног и грожђаног шећера између 16-20 процентата воде, од 3-7 посто су биолошки активне материје којима се приписује лековито својство. Има и важне минералне супстанце: калцијум, натријум, калијум, гвожђе, фосфор и бакар и витамине Б комплекса. Садржи ензиме, етерично уље и амино киселине, неке супстанце које снижавају крвни притисак и регулишу варење. Користи се код назеба, за повећање апетита, повећање процента хемоглобина у крви, за снижење крвног притиска, код склерозе крвних судова мозга, обољења јетре и жучи, у лечењу чирева, за јачање целог организма.
Најбоље је узимати сат-два пре јела или три сата после јела. Дневна доза за одрасле је 60 до 100 грама, а за децу око 30 грама.
Коштуњави плодови - ораси, лешници, бадеми садрже у већој количини магнезијум који је неопходан за правилан рад срца, мишића и нерава. Ако се човек погрешно храни појављује се мањак овог важног минерала у организму, а последице су нервоза, раздражљивост и стрес.
Грожђе - доказано је да ова врста воћа побољшава проток крви и капацитет срца и смањује опсег уништеног ткива након срчаног удара. Семенке треба пажљиво сажвакати јер се у њима налази активна материја која деелује на смањење холестерола. Као један од најбогатијих природних извора антиоксиданаса грожђе је богато лако пробављивим шећером, витаминима А, Ц и Б комплекса, а садржи и значајне количине калијума, фосфора, магнезијума и селена. У 100 грма грожђа има око 70 ккал.
Першун, целер, лук - три намирнице које ће ваше артерије обожавати су: лук, целер (корен и лист) и першун. Оне обилују флавоноидима који смањују ризик од стврдњавања зидова артерије. Целер има само 7 ккал, магнезијума 320 мг, а фолата 16 мг. Научници су доказали да делује релаксирајуће на артерије и омогућавају им да се шире, смањује количину хормона стреса, а потврђено је и да делује на смањење концентрације лошег холестерола. Лук поспешује апетит, подстиче организам на одбрану и штити га од малигних обољења, пре свега простате. Истраживања су показала да мушкарци који су јели мале количине црног и белог лука и празилука смањили су ризик од појаве рака простате за око 30 одсто, док у Кини има мали број оболелих јер једу енормне количине белог лука и празилука. Ово поврће не садржи натријум, масноће, холестерол, а осигурава организму влакна, витамин Ц и Б - комплекса и природне хемикалије познате као органосулфати које помажу у регулацији крвног притиска и шећера у крви, па и снижавању вредности холестерола. Уједно, те материје имају снажно антибактеријско дејство.
Патлиџан - одмара тело, јача организам. У 100 грама плода највише има раствореног пектина који спречава апсорбовање масти. Плод је богат калијумом који регулише ниво воде у ћелијама, магнезијумом који је неопходан за психичку равнотежу и гвожђем које ублажава осећање умора. Бољи су мањи плодови јер се лакше варе зато што садрже мање семенки.
Ананас - сматра се да има антиканцерогено дејство. Ензим бромелаин који осим што лечи ране, помаже у разградњи протеина. Поседује киселине које могу да спрече појаву рака желудца. Најбоље је јести свеж, док кувани и конзериврани нема лековитих својстава.
Лимун - као извор здравља и лепоте освежава, јача имунолошки систем, подстиче сагоревање масти, дезинфикује. Садржи ензиме и флованоиде који успоравају старење и чине кожу нежном.
Бундева - њено семе садржи фитостероле који опонаша тестостерон и делује благотворно на ткиво простате и умањује симптоме хиперплазије.
Цвекла - рудник витамина Б спада у лековито поврће које чини крвне судове здравијим, регулише крвни притисак, смањује холестерол, подстиче размену материје и стимулише функцију јетре. Она у комбинацији са реном оснажује крвне судове, смањује холестерол. У цвекли има највише витамина Ц, каротина, витамина Б1 и Б2 и читав спекттар минерала који су неопходни човеку за живот и оптимално функционисање.
Купус и кељ - обавезно уведите у јеловник ове намирнице, као и спанаћ, блитву и друго зелено лиснато поврће. Има антибактеријска својства, помаже код излечења чирева. Најздраији је кад се једе сиров или куван.
Интегрална храна - извор дијететских влакана. Највише биљних влакана има у пшеници, пшеничним мекињама, у белом пасуљу, сувим шљивама. Њима су богати овас, бадем, грашак, кукурузне пахуљице, мушмуле, боб... Дијетна влакна успоравају варење хране и апсорбцију шећера и масноћа из црева, поспешују рад дебелог црева.
Кромпир - спречава скорбут, одстрањује вишак желудачне киселине, делује као диуретик, одстрањује главобољу и високу температуру. Важан је начин припреме јер раскувана намирница губи хранљиве састојке, зато га треба кувати на пари, а најбоље с кором. Не треба јести са клицама и зелено обојен јер садржи салонин који може довести до тровања.
Шаргарепа - каротин благотворно делује на кожу и ломљиве нокте и косу. Благотворно делује на рад јетре. Каша од куване мркве изврсно је средство против затвора. Сок од мркве отклања вишак киселине у желудцу. Драгоцен је еликсир за читав организа, чува нерве од исцрпљености. Међутим, није здраво ни претеривати у конзумирању ове намирннице.
Празилук - захваљујући посебним шећерима и калијуму празилук је снажан диуретик, садржи 86 процената воде и олакшава излучивање отпадних материја путем бубрега. Помаже против зимског умора, повећава имунитет, подстиче излучивање отпадних материја из тела.
Ово су неке од основних карактеритика намирница које би требало да се нађу у јеловнику деце и одаслих, не примењују се често и не води се рачуна о њиховим корисним састојцима због чега нутрициониста Снежана Јањић, скреће пажњу на њихову употребу.
- Исхрана би морала да буде разноврсна, што обухвата два појма: групу намирница и врсту јела. У току дневног јеловника требало би узети намирнице из свих седам група, односно бар пет група намирница. Јела би требало да буду разноврсна и без учесталог понављања. Треба напоменути и да је благотворно у току дана узимати више обеда са мањим количинама хране. Неправилно је целокупну количину хране узети у облику једног обеда при чему се оптерећују органи за варење, самим тим и цео организам - закључује Снежана Јањић, по образовању нутрициониста, дуги низ година на пословима који нису везани за састављање јеловника за правилну исхрану, али и даље опредељена за здрав начин живота због чега користи сваку прилику да се подсети на оно нашта је утрошила време, новац и енергију током студија.