среда 29. новембар 2017.
Према богатим искуствима у земљама у којима су вршена опсежна истраживања пре него што је код нас уочен и истицан проблем гојазности, потом и прихваћена потреба за лечењем овог облика деформитета тела, предузете терапијске мере нису дале очекиване резултате. Из тих разлога значајна пажња наше јавности и у земљама широм планете усмерена је на превентивно деловање. Измена понашања и начин исхране уз повећану физичку активност основна су начела на којима се инсистира у превенцији гојазности и спречавању њених компликација.
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министарства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Оправдано се од најранијег детињства препоручује исхрана прилагођена оптималним енергетским потребама и указује на навике које су од кључног значаја не само за здрав, квалитетан и дуг живот, него и за одржавање пожељне телесне тежине, све у циљу спречавања гојазности која може да буде узрочник бројних обољења.
Не без разлога подсећамо на изјаве др Снежане Милојевић, педијатра Дома здравља „Др Милан Бане Ђорђевић“ која је истакла да се од периода одојчади код деце стварају добре навике у исхрани. Предност исхране одојчета мајчиним млеком у односу на вештачку исхрану која започиње адаптираним млечним формулама, оправдана је резултатима истраживања и упоређења напретка и здравља беба храњених на један или други начин. Прерано увођење немлечне хране, посебно намирница са претереаним садржајем полисахрида и шећера, предуслови су за појаву многобројних болести у каснијој фази одрастања.
Уколико се у најранијем периоду стекну добре навике у исхрани код деце, такав, здрав однос према храни се наставља и у детињству, адолесцентком периоду, касније током целог живота. Као превенцију гојазности нутриционисти и лекари поред спречавања прекомерног уноса калорија у облику масти и угљених хидрата инсистирају на уносу протеина, као и конзумирању намирница у којима се у већем проценту налазе влакна биљног порекла.
Овај део излагања везан за превенцију гојазности представља на известан начин резиме свега што смо до сада радећи пројекат „Утицај гојазности на психо – физички развој деце“ научили, истражили, добили као информацију везану за појаву и спречавање гојазноси која се с разлогом третира као болест модерног доба.
Није искључиво правилна исхрана која подразумева конзумирање хране богате протеинима, витаминима и обиљем влакана, са мањом количином масти и угљених хидрата, пресудна за спречавање гојазности. Део превентивних мера свакако припада и фаворизовању физичких активности у којима се троши значајна количина енергије унета свакодневно са храном коју одабирамо за исхрану детета. Из тих разлога се кроз савете педијатара, физиотерапеута и стручњака који се знањем и искуством боре против све веће појаве гојазне деце препоручује физичка активност чак и беба у трајању од по 30 минута, ако је могуће дневно, у супротном три пута недељно.
У том правцу крећу се и савети који се односе на избегавање радњи са минималним утрошком енегрије тако што се боравак уз телевизор, компјутер и паметне телефоне ограничава на највише два сата дневно.
Свакако да за подстицање физичких активности, поред родитеља и чланова породице ангажованих око неге и васпитања деце, имају и васпитачи у предшколским установама. На том узрасту почињу да се стварају добре навике које се развијају поласком у школу и опредељивањем за спорт. Водећи рачуна о тој улози и значају физичких активности за развој деце, васпитачи у ПУ „Дечје царство“ су нам у више наврата предочавали на који начин подстичу љубав деце према телесним вежбама, игри, шетњи у природи и свим облицима физичких активности. У том узрасту се строго води рачуна да малишани време проводе свакодневно на свежем ваздуху, у фискултурној сали, на стазама за трчање, справама за вежбе и игру.
По речима др Снежане Милојевић, уколико је присутна појава гојазности код деце било ког узраста, пожељно је да се на време крене са лечењем, дакле у што ранијем стадијуму развоја гојазности. На самом почетку појаве гојазности вишак калорија доводи углавном до пораста димензија адипоцита („хипертрофична гојазност"), а када масне ћелије достигну своју максималну запремину, њихов број почиње да се повећава („хиперпластична гојазност") када је знатно теже лечење. Као и код других болести изгледи за успешно лечење већи су у случају гојазности која није дуготрајна, или није екстремно изражена.
Без обзира на то колико је узнапредовала гојазност, да ли је повећана телесна тежина узроковала неку од болести које се последично јављају дебљањем и поремећајем ендокриних жлезда, важно је да се проблем не занемарује, или очекује да се сам од себе реши смањењем уноса калорија. Помоћ лекара је неопходна због чега не одлажите да дете одведете на преглед који је једини сигуран корак да се нешто може променити и у старту зауставити узнапредовање болести. То је оно што смо морали да научимо пратећи овај серијал, бавећи се овом темом, размишљајући о појави гојазности и њеним последицама.
Суштина лечења гојазности је смањење телесне масе што се постиже губитком нагомиланог масног ткива најчешће у пределу струка, бутина па и мишица. Повећање телесне тежине уочљиво је на основу видљивих телесних промена, а на основу лабораторијских анализа лекар утврђује узроке, могуће последице и начин лечења. Када се приступи лечењу циљ није достизање идеалне телесне тежине, тежња је да се организам прилагоди новим навикама у исхрани и повећаним физичким активностима, заустави напредовање болести и спрече последице. Терапијски програм уз помоћ стручњака има за циљ да едукује родитеље и децу о могућим компликацијама и дугорочним ризицима гојазности. Када се открију постојеће неправилности у исхрани и начину живота, родитељи науче које су намирнице непожељене, пут ка успешном решавању проблема гојазности је трасиран.
Не треба занемарити ни појаву која је врло честа код дечака уласком у пубертет када повећану телесну тежину губе растом и развојем мишићног ткива, док неке девојчице постају умерено гојазне појавом менструалног циклуса и првим знацима пубертета. Вишак масти у већини случајева губе у касним адолесцентским годинама.
Неодложно лечење гојазности, истиче др Милојевић, је потребно код деце и адолесцената са компликацијама гојазности, а то наравно утврђује лекар, педијатар или ендокринолог, који ће одредити начин лечења. Деца млађа од две године, као и деца са масивном гојазношћу, чак и када су без компликација, требало би да се упуте у педијатријски центар где је обезбеђен мултидисциплинарни приступ у лечењу. У одсуству секундарних компликација, први корак у третману гојазности код све деце узраста изнад две године је заустављање даљег убрзаног напредовања, односно одржавање достигнуте телесне масе.
Основни принцип исхране за гојазну децу и њихове породице је узимање уравнотежених оброка, који обезбеђују нутритивне потребе организма у периоду развоја и раста. Целокупни унос масти треба да буде ограничен на највише 30%, протеини треба да износе 15%, а сложени угљени хидрати 55% од укупног калоријског уноса.
Како физичка активност повећава утрошак енергије саставни део терапије мршављења, истовремено и превентиве гојазности је што више кретања, што подразумева шетњу, вожњу бицикле, пливање, трчање, бављење спортом. Неопходно је да свака млада особа најмање пет дана недељно проводи 30 до 60 минута у вежбању које интензивно ангажује веће групе скелетних мишића.
Све поменуте препоруке, јасно истакнути савети стручњака везани за исхрану и физичку активности, део су појединачног деловања у циљу заустављања и спречавања гојазности, шта пак друштво мора да уради да би се епидемија гојазности зауставила своди се на низ тачака које би морале да се узму у разматрање уколико не желимо да нам средином века улицом шетају дебељуце, гојазне и троме особе поремећеног самопоуздања и ограничених способности за живот.
Да би се зауставила епидемија гојазности потребан је нови приступ здрављу детета у 21. веку како би се позитивно деловало на већ започету промену фенотипа просечног детета. То обухвата пре свега друштвене промене, које промовишу хумане вредности као и стимулацију јавних дискусија и едукација на тему гојазности. И наравно, инсистирати на повећању броја часова физичког васпитања у школама.
Шта још могу родитељи да учине за безбеднији раст и развој своје деце сажто је у неколико ставки које указују на то шта се пропустило и занемарило у одгоју и васпитању: ограничити коришчење електронских медија, вратити традиционално окупљање око стола, подстакнути ритуал заједничких оброка, зауставити уништење сеоског начина живота, инсистирати на трошењу енергије радом и физичким активностима.
ГЕНЕТСКИ ФАКТОРИ
- Експресија одговорних гена (полигенско наслеђивање)
- Негојазни родитељи: преваленција код деце 14%
- Један родитељ гојазан: преваленција 40%
- Оба родитеља гојазна: преваленција 80%
ПОСЛЕДИЦЕ ГОЈАЗНОСТИ
- Ортопедски проблеми
- Апнеја у спавању
- Псеудотумор церебри
- Масна јетра, стеатохепатитис
- Полицистични јајници
- Психолошке: осећај невољености, одбачености, губитак самопоуздања, повлачење у себе, изолованост
ПРЕПОРУКЕ
- Не фокусирати се само на борбу са килограмима код сваког појединачног случаја, већ радити на променама навика како у друштву тако и у породици
- Фокусирати се на узроке гојазности и психолошки профил сваког детета
- Не бити сувише строг и амбициозан што се тиче редукције килограма
- Мерити децу само на контролама у одређеним временским интервалима
- Стимулисати радионице са децом и родитељима уз учешће што већег броја пацијената
- Отварати дискусије у педијатријским саветовалиштима и на округлим столовима у којима поред педијатара учествују нутрициониста, психолог и социјални радник
- Утицати на људе да се боље осећају
- Неговати оптимизам