недеља 12. новембар 2017.
На нашем порталу у наредна три месеца бавићемо се проблемима социјално угрожених категорија становника и припадника рањивих друштвених група на подручју општине Велика Плана. Серијал текстова понудиће нека од могућих решања за решавање проблема на које могу да утичу институције, друштвена заједница, локална самоуправа и окружење.
ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Ризику од сиромаштва у Србији изложена је четвртина становништва, док трећина грађана сматра да тешко живи, упозорила је Канцеларија Европске мреже против сиромаштва у Србији. Најновији подаци указују на перманентан раст стопе сиромаштва по којима 8,9% становништва није било у стању да задовољи основне животне потребе у протекле две године, док две трећине наводи да тешко живи. Подаци до којих се дошло истраживањима и анкетирањем грађана показују да је најугроженије становништво изван урбаних подручја, посебно у Централној Србији.
Групацију најугроженијих чине деца до 14 година и млади до 24 године, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства. Са стопом ризика од сиромаштва од 25,4 одсто Србија је међу водећим земљама у Европи, по неким статистикама и анкетама припада јој незавидна прва позиција на лествици сиромашних. Европска мрежа против сиромаштва позвала је због тога Владу да као приоритет деловања постави борбу против сиромаштва на прво место и хитно унапреди политику запошљавања и социјалне заштите.
Ризик од сиромаштва, по подацима Републичког завода за статистику, највећи је међу домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више деце (35,8 одсто), као и међу самохраним родитељима са једним или више издржаване деце где стопа ризика достиже 35,4 одсто.
За четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце узраста до 14 година праг ризика од сиромаштва износи око 31.000 динара, док је за једночлано домаћинство тај праг око 15.000. Судећи по овим параметрима у категорију сиромашних може се уврстити више од 45 одсто житеља градова јужно од Саве и Дунава, где је просек примања око поменуих граничних вредности. Управо је сиромаштво узрочник већине проблема осетљивих и друштвено рањивих група. Оваква слика социјалних прилика у држави пресликава се и на територију општине Велика Плана. Слични подаци евидентирају положај социјално угрожене категорије становништва, док су неки параметри још драстичнији.
Сходно таквим приликама издвајања из буџета општине Велика Плана за програме социјалне заштите увећавају се последњих година сразмерно растућем проценту угрожености. У текућој години ставка у разделку за ове потребе је 22 милиона, прошле је била 6 милиона мање, а две године раније 5 милиона мање у односу на претходну годину. По подацима Центра за социјални рад у општини Велика Плана током прошле године материјалну помоћ примало је 826 породица, док је по разним основама право на дотацију или једнократну помоћ остварило 1.500 лица. Стање се није у првој половини ове године драстично променило у односу на исти период прошле, уз значајно повећање броја угрожених у зимском периоду када дотацију државе на основу тачно утврђених параметара за остваривање права на принадлежност потраже радно способне незапослене особе које могу да привређују једино у време сезонских послова. Носиоци права у породици остварују 7.946,00 динара, за сваку одраслу особу исплаћује се 3.973,00, а за дете до 18 година 2.384,00 динара.
Породице које остварјују дечји додатак у складу са прописаним цензусом примају редован износ по детету 2.749,95 динара, док је увећан износ 3.574,94 динара и ову принадлежност остварује релативно мали број породица у Великој Плани – око 700.
Сиромаштво је евидентно и по броју корисника услуга народне кухиње. На листи је 206 лица и у односу на прошлу годину мањи је за 24. Очекује се да из истих, сезонских разлога, број у наредним месецима буде повећан. Општина за топли оброк најугорженије категорије становништва на годишњем нивоу издваја 2.600.000 динара, Влада Србије обезбеди 10 основних намирница сваког месеца у истим количинама. За угрожене по селима годишње се из националних ресурса обезбеди 450 пакета хране и хигијене и 10 килограма брашна. Ранијих година ова помоћ је била календаром расподеле средстава за најугроженије сеоске породице предвиђана два пута годишње.
За категорију најсиромашнијег становништва буџетом општине предвиђен је фонд за једнократну помоћ од око 400.000 динара на годишњем нивоу, али због несинхроног деловања запослених у месним заједницама и месним канцеларијама са хуманитарном организацијом и Центром за социјални рад, ова средства се не искористе у потпуности. Запослени у ЦК кажу да би већим ангажовањем радника у овим службама новац благовремено отишао у праве руке. Иако им упућују захтеве, не аплицирају за помоћ сиромашнима, а чињеница је да би у сваком селу ову врсту помоћи могло да оствари на десетине домаћинстава. По том основу најугроженији су житељи Трновча, где је по сазнањима ЦК највећи број сиромашних породица, старачких домаћинстава, неспособних одраслих чланова породице за рад.
Локална самоуправа обезбеђује новчана средства и за функционисање сервиса помоћи старим лицима, истовремено има разумевања и за потребе особа са инвалидитетом обезбеђивањем средстава за рад дневног боравка „Лане“ и ангажовање стручних лица у овој „установи“. Издвајају се значајна средства и за рођење детета - 25.000 динара једнократне помоћи по породици. И поред значајних издвајања из општинске касе увек се поставља питање може ли више, праведније и на који начин боље по најугроженију категорију становника.
Центар за социјални рад у Великој Плани, служба за одобравање једнократне помоћи, током године прими више од хиљаду захтева грађана којима је потребна финансијска подршка за лечење, плаћање рачуна, куповину огрева и намиривање сличних потреба. У складу са законом угрожене породице које степен угрожености поткрепљују неопходном документацијом могу да остваре годишње до 50.000 динара, колико износи просечна бруто плата на нивоу општине.
Служба по овом питању ефикасно ради, тврде у Центру, потврђује и већина корисника, тако да је могуће, ако се испуне сви услови и критеријуми за остваривање права на ову врсту принадлежности, да се новац добије у релативно кратком року. Чињеница је да за остваривање овог права мало ко зна, па би било упутно да се незапослени родитељи, вишечлана домаћинства без радно ангажованих лица, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом, корисници МОП-а и лица из других категорија угрожености, боље информишу о припадајућим правима и могућностима остваривања социјалне помоћи, што би између осталог био један од циљева овог пројекта.
Упркос новинама у Закону о заштити од насиља у породици расте број жртава због чега ће овај пројекат значајан део простора посветити рањивим групама и њиховим проблемима, са посебним освртом на положај Рома, особа са инвалидитетом и деце са сметњама у развоју, дискриминисаних и маргинализовних особа из осетљивих друштвених група.