"Може да се деси сваком"!

петак 13. октобар 2017.

У свету се сваке године непуне три деценије, 10. октобра обележава Светки дан менталног здравља. Статиситички подаци Светске здравствене организације показују да се на планети више од 24 одсто популације суочава се са неким обликом менталне болести, док свака десета особа у Србији пати од паничног поремећаја. По истраживањима Института за психологију Филозофског факултета у Београду утврђено је да је 42 одсто средњошколаца анксиозно. Шаљући поруку да се ментални проблеми могу десити свакоме, органитори програма широм Србије скренули су пажњу јавности на болести око којих је подигнут безразложно зид ћутања.

Дан менталног здравља у Гимназији обележен је прављењем паноа средњошколаца о болестима душе, а на трибини за ученике и професоре о монталном здрављу "Кад душа заболи ... Ментално здравље, зид ћутања или правац промена?" говорили су др Снежана Милојевић, педијатар у Дому здравља Велика Плана, Смиља Синђелић, школски психолог и Јелена Златкова, координаторка Тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања и ауторка и координатор пројекта "Ми не причамо другима, ми причамо са тобом - програм подршке менталном здрављу младих општине Велика Плана који спроводи УГ "Свет речи" уз подршку Министарства омладине и спорта и Општине Велика Плана. 

- Дан смо започели прављењем паноа са намером да на мало необичан начин укажемо пажњу другима како прилазимо особи за коју знамо, или видимо да је у неком стању патње и да уочимо где грешимо у обраћању. На трибини "Шта се дешава кад душа заболи" уз основне информације о менталном здрављу указали смо пажњу ученицима и родитељима да им је на располагању бесплатно Саветовалиште за младе које већ другу годину ради у Центру за културу "Масука" у оквиру пројекта "Ми не причамо другима, ми причамо са тобом" - рекла је овим поводом координаторка пројекта Јелена Златкова и нагласила да је изузетно важно да овај сервис социјалних услуга заживи у нашем  месту како би деца и родитељи који немају могућност да одлазе на скупе третмане код приватних психолога стручну помоћ добили у Саветовалишту, без новчане накнаде.

- Оно што је порука струке, а тиме и рушење зида ћутања, је потреба да у континуитету причамо о менталном здрављу и менталној хигијени, не само на Дан менталног здравља, да некако тему приближимо породици, обичним људима, првенствено родитељима, да постане фамилијарна. Моја лична порука је да мало одложимо телефоне, да једни другима погледамо у очи, отшкринемо врата божанствене душе, будемо ближи једни другима и говоримо чешће о менталном здрављу - закључила је своје обраћање др Снежана Милојевић.

Школски психолог Смиља Синђелић истакла је у свом делу излагања податак да су по систематизацији Светске здравствене организације менталне болести друге по реду на листи и да генерално представљају велики проблем данашњице.

- Значајно је из тих разлога да се користи свака прилика да се млади што је могуће више упознају са узроцима и последицама менталних болести, не само кроз причу и едукације. Потребан је низ осмишљених акција које би на крају резултирале тиме да се смањи проценат оболелих у Србији који је скоро застрашујући, поготову када се тиче младих људи. Рана испољавања менталне проблематике присутна су у адолесцентском периоду, чак и у пубертету,  а могу се запазити и код млађе деце. Школе јесу места где се сусрећемо са проблематиком врло широког дијапазона испољавања. Када је у питању наша школа, човек би рекао нема тога. Ја бих радије нагласила да је битно да ми у глави имамо другу страну која даје резултате кроз превентивно деловање - боље спречити него лечити  - поручила је овим поводом школски психолог и подстакла родитеље да савесније прате развој и понашање своје деце.

Како се Дан менталног здравља због значаја теме и низа планираних акција проширио на Недељу менталног здравља, дан након уводног излагања о менталном здрављу организова је радионица  "Најчешће заблуде о љубави" коју је осмислила и водила психотерапеут Ивана Милосављевић, а на самој завршници, на крају радне недеље,  др Лада Маринковић на радионицама за ученике, касније и за родитеље говорила је о проблемима одрастања и агресивном понашању адолесцената.

Са ученицима прве и друге године о љубави и заљубљивању, функционалним и дисфункционалним везама  и партнерским односима разговарала је психолог Ивана Милосављевић, председница Удружења "Progressium" из Београда, бивша ученица Гимназије у Великој  Плани.

На питање да ли су адолесценти свесни својих грешака спремни да се мењају, потврдила је без двоумљења да су млади уверени да никада не греше и да су увек у праву, притом јако знатижељни - због чега је са њима занимљиво радити.

- Критички размишљају о свему што им ново понудите. Коју год тему да отворите они ће аргументовано да је разматрају, критички да размишљају о томе и реално  да утврде да ли је то тако или није. То је сјајно, зато што онда заиста имају прилику да нешто ново науче и увек је присутна идеја да се организују активности где они могу да савладају животно практичне ствари; нешто што је заиста важно за свакодневни живот сваког појединца, а да је то нешто што не можемо да научимо у школи.

Какву имамо слику о себи и како себе доживљавамо води ка томе какав треба да буде партнер и како треба да изгледа партнерска веза. Ако је веза здрава и функционална, подстиче развој људи који су у тој вези, у том случају ако се мењате, мењате се на боље - развијате своје капацитете и радите оно што вас испуњава – рекла је у свом делу обраћања младима психолог Ивана Милосављевић.

- С друге стране, ако сте у вези која је дисфункиционална, где се неко лоше понаша према вама, вређа вас, омаловажава и поставља се према вама као да сте инфериорни у односу на њега, односно на њу, може да има негативне последице -  каже Ивана и истиче да једна млада особа која још увек себе тражи, испитује, учи о себи и формира слику о себи, може да утиче негативно у том смислу да заиста поверује да нешто са њом није у реду, или да је мање вредна од других. У таквим околностима може да стекне слику о томе да дефинитивно се прави момак, или права девојка понашају управо тако и да такво опхођење може увек да очекује у везама. У тавим приликама – нагласила је Ивана -  млади се опредељују за понашање у складу са својим уверењима.

Где адолесценти најчешће греше и како се носе са погрешкама хтели су да знају млађи учесници радионице на којој је др Лада Маринковић, професорка психологије из Новог Сада, говорила “Како подстаћи самопоуздање код адолесцента који је у проблему?" а на трибини са родитељима позабавила се компликованим односима између деце и родитеља - "Шта желе адолесценти? Шта желе родитељи?"

- Родитељи често желе од  деце да испуне нека њихова очекивања. Важно је да укажу детету и буду ту за њих ако је неко њихово понашање претерено: превише спаваш, превише си на телефону, превише играш игрице, чини ми се да се премало дружиш са вршњацима, чини ми се да ово друштво са којим се дружиш није примерено... Родитељ све то и још много тога сличног може да каже и важно је да то стоји зато што су родитељи јако важни модели и особе младих људи, међутим, не значи да данашњи млади треба да својим понашањем испуњавају само родитељске жеље. Морамо их поштовати у ономе што је на известан начин њихов бренд понашања, наравно ако није деструктивно – још једна је од низа порука које је са аспекта струке и науке послала родитељима предавач на трибини, професорка Маринковић.

- Оно што ме је посебно изненадило и забринуло и овог пута је став младих када смо говорили о проблемима који их муче. Између свих понуђених варијанти о којима смо говорили: вршњачки односи, физички изглед, родитељи, љубав и слично, школа се појавила као проблем који највише мучи адолесценте. Устајање, учење, пуно обавеза, пуно седења...

- Није добро да школа и даље представља место на коме се не осећају добро. Ја се надам да ће им убудуће сличне радионице, или неке сасвим друге, које ће радити са професорима и предавачима доносити овакву радост коју смо осетили данас заједно.