Шта мењати у односу родитељ - адолесцент?!

петак 13. октобар 2017.

Недеља менталног здравља у Гимназији у Великој Плани, организована у оквиру пројекта „Ми не причамо другима, ми причамо са тобом – програм превенције менталног здравља младих у општини Велика Плана“ у реализацији УГ „Свет речи“ уз подршку Министарства омладине и спорта и Општине Велика Плана, завршена је радионицом коју је осмислила и водила  др. Лада Маринковић, психолог из Новог Сада, са члановима Тима за вршњачку подршку и трибином за родитеље. Тема радионице са ученицима првог, другог и трећег разреда била је "Како подстаћи самопоуздање код адолесцента који је у проблему?" док се на трибини говорило о односима између деце и родитеља - "Шта желе адолесценти? Шта желе родитељи?"

Било је занимљивих коментара и запажања од стране учесника трибине, деце и родитеља, а за излагање професорке Маринковић, родитељи, углавном маме, један професор и један тата, рекли су да је било занимљиво, инспиративно и едукативно, поткрепљено презентацијом која не замара и буди жељу да се тема промишља и након завршетка трибине, са јасно израженом потребом да се већ од сутра нешто значајно, корисно и практично мења у односу родитељ - адолесцент.

Недеља менталног здравља била је прилика да се значајна пажња посвети менталном здрављу са различитих аспеката. У средишту пажње били су адолесценти, с разлогом. Занимљиве теме везане за ментално здравље, партнерске односе, јачање самопоуздања и самопоштовања наишле су на интересовање више од стотину учесника ових скупова на којима су педијатри, психолози, професори и психотерапеути говорили са аспекта струке, али језиком науке који је био пријемчив за средњошколце довољно добро информисане о темама које су биле предвиђене програмом тродневне манифестације у оквиру Недеље менталног здравља.

- Ми смо одлучили да наставимо причу о односу међу вршњацима - адолесцентима, а трибина је посвећена бољем међусобном разувевању деце и родитеља. Ја често видим као највећи проблем између родитеља и адолесцената потребу да се они боље разумеју да би боље комуницирали, а најважнија карика у вези са том комуникацијом је у поверењу, и то обостраном. Овом приликом посебно истичем значај поверења које треба да се развија, одржава и чува између родитеља и деце, који се међусобно мењају и пред јединама и другима стоје неки нови развојни задаци – рекла је ауторитативно уводећи учеснике трибине у срж проблема др Лада Маринковић.  

- Поверење се тешко стиче, а лако се губи, а родитељи су ти који су често разочарани у неке дечије поступке па недовољно времена посвећују разумевању мотива зашто је то дете тако поступило. Најчешће су конфликтне ситуације када је дете из неког разлога родитеља слагало. На то су посебно осетљиви и то су најчешће ситуације када губе поверење у дете и ремете међусобне односе. Међутим, родитељ мора да размисли зашто је дете слагало, шта је потреба иза тога, шта је разлог зашто је то радило – каже др Маринковић и сугерише родитељима проверену истину да је врло често разлог детета да нешто слаже намера да избегне родитељску реакцију која наравно за њега није пожељна.

- Ту долази до размимоилажења и уместо да обе стране поразговарају о тим разлозима, родитељ наставља да оптужује дете да није смело да лаже, без разумевања детета, а дете наставља да лаже јер губи могућност да комуницира са родитељом о ономе што је био његов разлог због чега је то урадило.

Анализирајући генерацијски проблем и разлоге честог неразумевања родитеља и адолесцената, др Маринковић истиче да би старији хтели свашта да знају, а да адолесценти имају потребу да остваре своје право на интимност и део свог живота који не желе да деле са родитељима.

- То је за родитеља изузетан изазов и то најчешће на неки начин доживљавају као опасност јер немају потпуни увид у понашање и активности свог детета. Зато се некад, често безразложно, брину и на тај начин показују неповерење према детету. Дете које хоће да има осећај моћи да влада својим животом и да не дели све аспекте свог живота са родитељем, не значи да се повлачи од родитеља, него осваја свој идентитет и бори се за самосталност. Много чешће је случај да је добро омогућити детету да има неки део своје самосталности, с тим што родитељ не сме да напусти своје дете, а напустити своје дете значи не интересовати се – послала је јасну поруку једној и другој страни др Маринковић и подсетила да интересовати се за живот детета не значи оно што млади врло јасно и гласно кажу „не смарај“.

- Интересовати се за нечији живот не значи стално све знати и желети да се информација добије од самог детета. Просто то није природно. Има једна јако лепа реченица која може да опише то, да родитељ који не верују свом детету не пружа му модел на основу којег дете може да верује себи. Да би дете веровало себи важно је да родитељ верује у њега. И то је основа за самопоуздање.

Родитељи најчешће греше када не слушају своју децу, постављају превише питања у невреме, често не пружају добре моделе како се понашати, или односити у неким фрустративним ситуацијама у односу на стрес. Када се дете повлачи, када је конфликтно, када не жели контакт интензивно и када се примете још неки симптоми који нису уобичајено понашање, требало би реаговати на адекватан начин. Ако родитељ не успева сам, онда уз помоћ неког ко може да помогне.

- То треба добро одмерити шта је део развојне фазе и очекиваног понашања, а шта је део могућег проблема. Ако је неко понашање интензивно и дуго траје, ако нема ни мало оних тренутака у којима дете жели комуникацију и где не постоји нека блискост и топлина у односу, требало би добро размотрити могућност у прилог томе да дете има неки проблем. Свакако да о томе треба причати директно са дететом, некад је јако мудро наћи особу са којом дете жели да прича. Не мора то да буде родитељ увек, врло често се догоди да када му ви причате нешто оно не слуша, а то исто када му каже неко друга особа, професор, вршњак, други родитељ, члан породице, онда то дете доживи на потуно другачији начин и прихвати – каже др Лада Маринковић и истиче да  мудрост јесте у томе да не морате увек ви да разговарате са дететом и све да знате о детету, него да нађете особу са којом ваше дете жели да разговара.

- Родитељство је потпуно одговоран посао и за ту врсту улоге је потребна подршка. Важно је да родитељ тражи подршку, да размишља о својим поступцима, можда да чита, али да не препознаје своје дете само у ономе што је прочитао него да гледа и оно реално какво је дете. Свако је свој роман, свака особа је посебна прича. Родитељство је утолико лепше уколико се свакодневни проблеми могу поделити и са другим. Честа је ситуација да родитељи деле сличне бриге па је некако лакше кад их поделе.

Где још родитељи греше и како се носе са погрешкама хтели су да знају старији, али и млађи учесници трибине иако искуствено свако од њих може свој пример из свакодневног живота да анализира и притом понуди могуће решење.

- Родитељи често желе од  деце да испуне нека њихова очекивања. Важно је да укажу детету и буду ту за њих ако је неко њихово понашање претерено: превише спаваш , превише си на телефону, превише играш игрице, чини ми се да се премало дружиш са вршњацима, чини ми се да ово друштво са којим се дружиш није примерено... Родитељ све то и још много тога сличног може да каже и важно је да то стоји зато што су родитељи јако важни модели и особе младих људи, међутим, не значи да данашњи млади треба да својим понашањем испуњавају само родитељске жеље. Морамо их поштовати у ономе што је на известан начин њихов бренд понашања, наравно ако није деструктивно – још једна је од низа порука које је са аспекта струке и науке послала родитељима предавач на трибини, професорка Маринковић.

Из још једног сусрета са младима, др Лада Маринковић, дошла је до закључка који би могао да забрине родитеље, професоре, па и друштво у целини, а односи се на школу и обавезе у институцији коју прихватају као нешто што им је проблем.

- Оно што ме посебно данас изненадило опет када смо говорили о проблемима који их муче између свих које смо наводили: вршњачки односи, физички изглед, родитељи, љубав и слично, школа се појавила као проблем који највише мучи адолесценте. Устајање, учење, пуно обавеза, пуно седења... Није добро да школа и даље представља место на коме се не осећају добро. Ја се надам да ће им убудуће сличне радионице, или неке сасвим друге, које ће радити са професорима и предавачима доносити овакву радост коју смо осетили данас заједно.

И поред тога што износимо низ замерки на рачун понашања и ставова младих, деца су нам добра, одговорна, савесна и паметна. Желимо да верујемо да ће бити добри људи и да је ово период живота када се траже и налазе. У прилог томе др Маринковић је с разумевањем нагласила да су способни да се носе са много већим проблемима него што родитељи мисле.

- Брину они своје бриге, добро је да се о њима разговара, добро је да им се пружи могућност да их искажу, али је исто тако јако лепо, пошто смо разговарали о њиховим снагама, што су пронашли решења за своје проблеме. Они јесу спремни и одлучни, и треба да им верујемо да су у стању да решавају проблеме са којима се суочавају – рекла је др Лада Маринковић и открила тајну већине младих, која и није тајна, али је нерадо истичу.   

- Они имају свој систем вредности у чијем низу нису искључене вредности које носе из породице. Ми често мислимо да имају систем вредности који је катастрофалан, лош, неприхватљив. Он је само другачији, али суштински је везан за основне вредности онога што чују и осете у атмосфери породице.