Из угла психолога: Емоционална (не)стабилност гојазних особа!

среда 11. октобар 2017.

Радећи на пројекту "Утицај гојазности на психо - физички развој деце" забележили смо бројна мишљења стручњака, родитеља, спортиста, младих и деце о појави која узима маха. Сви се слажу око истих одредница суштине проблема  да је најчешћи разлог гојазости неправилна исхрана и одсуство физичке активности. Психолози притом инсистирају на узроку ове појаве коју би требало тражити у емоционалној стабилности личности суочене са проблемом повећане телесне масе, која је у ствари увек замена за нешто или је усмерена против нечега.

 

УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу  Министарства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном  темом  доприноси превенцији гојазности код деце.

Ивана Милосављевић, дипломирани психолог чије  је поље интересовања у највећој мери усредсређено на проблеме у понашању, истиче да је поента у  едукацији - научити децу да се баве собом и својим емоцијама, да разумеју и воле себе.

- Гојазност  је дефинитивно повезана и са животним навикама, са навикама у исхрани и физичком акиношћу, то је неоспорно, али с друге стране емоционални - психички живот појединца значајно утиче на гојазност и поремећаје у исхрани. Увек постоји разлог зашто се неко преједа, зашто једе више него што му је потребно. То је, заправо, увек замена за нешто и против нечега - каже психолог Ивана Милосављевић уз констатацију да гојазни  врло често нису свесни шта је мотив таквог понашања и да већина њих не тежи ка томе да открије узрок преједања који се крије дубоко у души.  

- Људи превише једу можда зато што нису свесни да су тужни, или су свесни свог стања, а не знају како да изађу на крај са својом емоцијом па онда трпају храну у себе. Или буду свесни, па не знају како адекватно да изразе то осећање због чега им је потребно да нешто жваћу и да се на тај начин ослобађају напетости, или немају организовано време, ни начин да се посвете неким квалитним активностима па из досаде нешто једу. Све то има везе са тим да људи нису свесни својих осећања и да не знају како да са њима баратају. Наравно, свако има неку своју животну причу и неко своје објашњење за претерано узимање хране. Ово су свакако само неке од низа чињеница које су уско везане за појаву гојазости.

Јасно је  да у оваквим ситуацијама може да помогне струка и да психотерапије дају резултате, јер се у самој  одлуци да се потражи помоћ психолога  крије  идеја да се нађе разлог зашто се одржава такво сатње духа и потреба да се гојазност  тела спречи.

- Шта год да радимо, ма колико то било деструктивно за нас, увек постоји неки мотив, нека секундарна добит коју од тога имамо. Циљ психотерапије јесте да се увиди који је то мотив, шта ми заправо тиме добијамо, а онда да се исправе нека искривљена уверења и да се усвоје неки рационални погледи на ствари, на тему која је заправо срж проблема, и да се као резултат деловања усвоје здрави обрасци понашања - истакла је Ивана и овом констатацијом оправдала разлоге због чега је пожељно потражити помоћ психолога.  

- Немам конкретан податак колико је то велики проблем, али је чињеница да се понавља у медијима информација да је све више гојазне деце између осталог што су много више окренути друштвеним мрежама, техничким уређајима и да су физички пасивни. Упркос свему што узрокује овакво стање и ову појаву, сигурно је да је данас теже бити дете него некада и да то има свој емоционални терет што може да се одражава кроз проблеме у исхрани.  Едукација може да буде превентива и требало би на томе порадити, да се деца емоционално описмењавају и буду у контакту са собом и разумеју себе боље. Кад сазнате како се осећате у одређеној ситуацији - инсистира на том сазнању Ивана - ви ћете посегнути за правим решењем проблема да би се осећали боље, да би се осећали добро, а нећете посегнути за чоколадом,  или колачем да бисте неутралисали тај негативни осећај који имате из неког разлога.

За чоколадом се посегне, тврди психотерапеут Ивана Милосављевић, зато што се не разуме шта  је то што вас мучи и што ствара тескобу у вама.

- Не препознајете неку емоције, или не знате како да са њом изађете на крај ако нисте едуковани да промишљате о томе, када имате алат да разумете себе како се осећате и зашто се осећате тако, притом имате алат да урадите нешто конкретно по том питању, нећете посегнути за чоколадом нега за алатом да бисте разрешили дилему зашто се осећате тужни, зашто сте усамљени, мање вредно и слично.

У оваквим ситуацијама могу осим стручњака да помогну људи који су блиски деци, неко ко им је важан, неко ко ће показати детету да вреди, добру вољу да га саслуша и намеру да му помогне.

-  Неко ко ће да пружи емотивну подршку и да буде заинтересован за дете, да уме да га саслуша и да је у стању  да му пружи помоћ. Најчешће су то родитељи, међутим, врло често ни сами нису емоционално писмени и ма колико имали жељу да помогну свом детету, нису у стању да разумеју дете и да му дају неки конкретан савет како да решавају ту врсту проблема,  јер ни родитељи то у свом искуству и знању немају - каже психолог и поручује да би требало порадити унутар породице на психичком здрављу и емотивном описмењавању.

- Што боље познајете себе и што боље умете да управљате својим емоцијама, то ћете више допринети да будете задовонљни својим животом.

Не може се генерализовати и тврдити да је лењост и тромост апсолутни кривац за гојазност, да јесте,  сва деца би била гојазна. Евидентно је да немају сва деца поремећај у исхрани, дакле мора да постоји још неки фактор, нешто унутра, нешто што узрокује поребу за прекомерним уносом калорија, тврди стручњак за проблеме у комуникацији, понашању и учењу. И мада се у не малом броју случајева чини да гојазност није свим гојазним особама терет, неосновано је твдити да им такво стање не смета.

- Кад је неко гојазан значи да има више килограма него што је то здраво. Не говоримо у том случају о  томе да ли је то социјално прихватљиво по неким социјалним стандардима или не, ни шта је лепо, а шта није. Говоримо о томе да неко има више килограма него што је то добро за његово здравље, а то значи да утиче на његово функционисање, на емотивну стабилност и претпоставку да ће се заморити кад се савије да завеже пертлу. Биће му напорно да обавља једноставне радње и уобичајене  дневне  активности. Проблем је израженији когд младих где такво стање може да наилази на осуду вршњака уз неадекватне коментаре. При таквом чињеничном стању може бити једино фасада да је дебела особа задовољна ако ради нешто што очигледно угрожава њено здравље - коментарише тему Ивана, уверавајући све оне који се носе са овим и сличним проблемима да је у свему што радимо, свесно или несвесно, штетно по здравље неки мотив, разлог који ће уколико га откријемо и порадимо на томе да га отклонимо, дати позитивне резултате.

- Девојчица која је научила у породици да је бити секси, нешто што није лепо, ружно или вулгарно, дакле није нешто што је прихватљиво и пожељно, сматра да гојазни људи нису лепи и привлачни, она ће се прејадати зато што је то начин да сама изгледа онако како је прихвтљиво њеном систему вредности, ономе што су је тата и мама научили. С једне стране, може бити тужна и незадовољна што је вршњаци задиркују, али јој је много страшније да ризикује да смрша и да уруши систем вредности који јој је васпитањем усађен у понашање и опхођење према околини -  тврди Ивана и додаје да  увек постоји мотив за свако наше понашање. Ако смо лењи, постији разлог зашто неке ствари  одлажемо, зашто нам неке ствари нису битне, а требало би да јесу.

- Улога родитељаје у свему томе изузетно је значајна. Ми од њих усвајамо систем вредности, од њих учимо да ли је у реду бити женствен или постати девојчица која сматра да није пожељно показивати своју женственост, она сигурно неће обући неку изазовну одећу и дотеривати се што се сматра основном хигијеном понашања у модерном друштву, док девојка која је у кући научила да је то императив, понашаће се адекватно навикама. Систем вредности и начин размишљања шта је исправно, а шта није, учимо у породици, како одрастамо и како развијамо своје когнитивне капацитете да размишљамо, преиспитујемо и сазнајемо о себи и околини, ставове и начин гледања на ствари можемо да променимо. Иницијално, родитељи могу имати јако велики утицај на то.

На крају приче о гојазности из угла психотерапеута бити гојазан не значи бити ружан, не значи бити не секси. Значи да неко са вишком килограма може да буде секси и јако привлачан, харизматичан, да уме јако лепо да се обуче у складу са својим килограмима, лепо да изгледа,  али остаје  чињеница ако сте гојазни да радите на штету свог здравља. То онда није функционално понашање и увек значи да једете онда када нисте гладни, једете више него што вам је потребно и што вам прија, а то је сигнал да постоји нешто чиме нисте задовољни, да вас нешто изнутра једе.

Поента  је, није тешко закључити,  да децу треба учити да се баве собом, својим емоцијама, охрабрити  их да умеју да  разумеју и воле себе. Наравно, и да се мењају на боље, као вода која тече и носи са собом све што јој се на путу нађе.