Заблуде о љубави: Научити их да разликују љубав од заљубљености!

среда 11. октобар 2017.

У наставку пројекта "Ми не причамо другима, ми причамо са тобом" и планираних активности "Света речи" у  "Недељи менталног здравља" у клубу "Гимназијалац" организована је јуче психолошко - едукативна радионица "Заблуде о љубави".  Са ученицима прве и друге године о љубави и заљубљивању, функционалним и дисфункционалним везама  и партнерским односима разговарала је психолог Ивана Милосављевић, председница Удружења "Progressium" из Београда, бивша ученица ове школе.

Са радионице је 25 учесника, радозналих и жељних знања адолесцената,  отишло добро информисано о важности партнерских односа за ментално здравље појединца и прецизно дефинисаног пролазног стања заљубљености наспрам љубави која има дубље и вековима непромењено значење.  Оспособљени за нова искуства добили су информације о најчешћим заблудама о љубави, спремни да разликују љубав од заљубљености, љубомору од истинске чисте емоције коју носи младалачка љубав.

- Кренули смо од тога да утврдимо колико су партнерски односи битни за ментално здравље појединца и дошли до тога да заједно закључимо колика је заблуда волети некога безусловно, да ли љубав значи никада се несукобљавати и избегавати конфликте. Међу најчешћим заблудама је и прихватање тезе да у вези не постојим више ја, него постојимо само ми, подносити жртве због партнера и тиме доказивати љубав. Постоји низ различитих искривљених уверења шта је то заправо љубав, шта здрави партнерски односи подразумевају. Наш задатак је био да кроз дружење и дискусију научимо о томе како треба да изгледа један здрав и функционалан партнерски однос - рекла је психотерапеут Ивана Милосављевић, специјализована за партнерске односе и ментално здравље адолесцената.  

На питање да ли су адолесценти свесни својих грешака спремни да се мењају, са широким осмехом је потврдила да млади никада не греше и да су увек у праву, јако знатижељни - због чега је са њима занимљиво радити.

- Критички размишљају о свему што им ново понудите. Коју год тему да отворите они ће аргументовано да је разматрају, критички да размишљају о томе и реално  да утврде да ли је то тако или није. То је сјајно, зато што онда заиста имају прилику да нешто ново науче и увек је присутна  идеја да се организују активности где они могу да савладају животно практичне ствари; нешто што је заиста важно за свакодневни живот сваког појединца, а да је притом то нешто што не можемо да научимо у школи.

Нашта би адолесценти требало да обрате пажњу при избору партнера - уследио је стручни савет кога ће се придржавти уколико буду били у стању да разлуче разлику између љубави и заљубљености.

-  Код заљубљености заправо имамо једну идеализовану слику. Када се заљубимо не видимо ту особу каква она јесте, него на њу испројектујемо слику идеалног партнера каквог бисмо ми желели. Зато је добро када некога упознамо да будемо свесни да ту особу не познајемо заправо каква она јесте и да дозволимо себи и тој другој особи да проводимо неко време заједно, да се упознамо да бисмо видели да ли нам та особа заиста одговара или не.

Да ли разлике у годинама представљају препреку за адолесцентску љубав и да ли је пожељније забављати се са вршњацима, препорука је да се поштују закони природе.

- Ако неко има петнаестак година, веза са партнером који је доста старији није ни законски исправна нити природна. Неко ко има тако мало година није још формирана личност. Једно младо биће које се тек развија и спознаје себе не може  да буде у нормалној вези  са одраслом  особом која има другачије потребе од везе и од партнера - просто је у другом животном добу, са другачијим животним циљевима, организацијом живота, приоритетима и начином размишљања. Таква веза није основана.

Са стручног аспекта  млади у принципу смеју да раде све зашта су психофизички спремни, све оно што нема неких негативних последица по њих, или по партнера. Ако је то понашање које спада у здраво понашање нешто зашта су физички и психички сремни једни и други, исправно је ако то никога не угрожава нинакоји начин. А како бирају партнере и шта је пресудно, одговор је који би могао да буде универзалан, за све генераце и све љубави овог света.

- Прво кренимо од онога какве партнере бирамо и зашто баш такве. Какву имамо слику о себи и како себе доживљавамо води ка томе  какав треба да буде партнер и како треба да изгледа партнерска  веза. Ако је веза здрава и функционална, подстиче развој људи који су у тој вези, у том случају ако се мењате, мењате се на боље - просто развијате своје капацитете и радите оно што вас испуњава. С друге стране, ако сте у вези која је дисфункиционална, где се неко лоше понаша према вама, вређа вас, омаловажава и поставља се према вама као да сте инфериорни у односу на њега, односно на њу, може да има негативне последице -  каже Ивана и истиче да једна млада особа која још увек себе тражи, испитује, учи о себи и формира слику о себи, може да утиче негативно у том смислу да заиста поверује да нешто са њом није у реду, или да је мање вредна од других.  У таквим околностима може да стекне слику о томе да дефинитивно прави момак, или права девојка се понашају управо тако и да такво опхођење може увек да очекује у везама. У тавим приликама, напомиње Ивана, млади се опредељују за понашање у складу са својим уверењима.

-  Ако верујемо, гледано из угла девојке да су сви мушкарци исти, понашају се на исти начин, ми ћемо просто бирати такве партнере и када то своје уверење потврдимо у свом искуству, онда се негативно одражава на нас зато што поткрепљује наше уверење, и онда је вероватно да ћемо ићи из једне у другу дисфункционалну везу, или уопште одустати од тога да улазимо у партнерске односе јер процењујемо да је то релација у којој патимо и не осећамо се добро.

Једна од честих заблуда, научили су  гимназијалци из дружења са Иваном,  да се љубав и љубомора изједначавају у смислу што ме више волиш више ћеш бити љубоморан.

-  Ако партнер, односно партнерка није љубоморна, онда ме не воли, што није тачно. Љубомора је осећање које може бити адекватно и које може бити неадекватно. Ако сте у вези са неким до кога вам  је стало, а видите да се ту нека трећа особа петља, има намеру да поремети ваш однос, природно је и логично да се јави осећање љубоморе. Али, с друге стране, имамо појединце који су практично љубоморни без повода, без разлога су неосновано љубоморни и умеју да се понашају неадекватно према свом партнеру. То је једно од уверења о коме смо говорили на овој радионици. Да заправо постојање, или одсуство љубоморе није доказ постојања, или одсуства љубави.

Да се много тога променило у љубавним везама и да не важе иста правила као у ранијим деценијама, па и столећима, евидентно је, али и да љубав као појава од настанка света и човека није претрпела значајне промене.

- Сада све другачије функционише, поготово код млађих генерација које су толико упућене на технологију и друштвене мреже да се просто неда поредити како су ствари функционисале некада и сада. То је потпуно другачији универзум. Љубав је просто нешто што је непромењено и без обзира да ли причамо о љубави од пре петстотина година, или о оној која је сада актуелна у 2017. Љубав подразумева да препознајете неке квалитете у другој особи, да у њој има нечег вредног и то је оно што је константно и што се зове љубав. Препознајете вредност у другом људском бићу, ви га дакле волите - коментарисала је између осталог и ову категорију психотерапеут са богатим искуством у раду са младима, и потврдила да је значење ове емоције код већине адолесцената велика непознаница.

-  Верујем да већина не зна шта је љубав и зато организујемо овакве радионице - да би научили шта је то љубав и да би је разликовали од заљубљености. Прва је ствар да направе разлику, а онда тек да буду свесни које све заблуде постоје везане за партнерске односе.

Родитељи у зависности од односа и блискости са адолесцентима укључени су или нису у њихове проблеме и дилеме у везама са партнером. На индиректан начин, без обзира на то да ли су консултовани или нису, утичу на то какве партнере бирају њихова деца.  

- Кад одрастамо, прве мушке и женске фигуре које видимо, или први пар који видимо како функционише, јесу наши родитељи. На основу тога закључимо да нам се тако нешто свиђа и да и ми тако желимо да функционишемо у животу једнога дана, или кажемо ово не долази у обзир, ово сигурно нећу. Тако поступајући могу да оду у неку другу крајност која опет није добра. Родитељи неминовно утичу на овај или онај начин на наш избор партнера, родитељи су такође ти који нам дају неки импут ка томе ко смо и какви смо ми, а то како ми доживљавамо и вреднујемо себе јако утиче на то какве партнере бирамо - закључује Ивана и искуствено потврђује да нема правила колико трају љубави младалачке.

-  Ако говоримо о заљубљености не може дуго да траје, зато што када сте заљубљени имате искривљену, нереалну слику о другој особи; с друге стране, уколико проводите више времена са том особом, ви је упознајете и увиђате то да како сте је ви доживљавали на почетку није реално. Онда заљубљеност престаје. Заљубљеност је оно што не траје дуго, просто не може да траје дуго, а љубав траје. Нема ограничен  рок колико. Може целог живота, можда годину дана, краће или дуже па престаје, просто нема правила.

И на крају разговора уследио је закључак зашто је тема значајна за ментално здравље младих.

- Зато што сада формирају неку слику о себи и о томе шта значе партнерски односи. Уопштено гледано, партнерски односи су изузетно битан сегмент живота сваке особе. Не каже се без разлога у народу да су пресудне две одлуке у животу  човека и да је важно да само два пута  буде паметан – кад бира професију и када бира партнера. Кад изабереш лоше, болеће те глава сваки дан, ако изабереш добро, неће те тако често глава болети - а да од избора зависи будућност свих нас нема дилеме, истиче Ивана, уз поруку да свака спознаја има своје позитивне резултате.

-  Када смо на партнерском пољу задовољни и испуњени,  имамо поред себе некога ко ће нам бити подршка, ко ће да нас бодри, да нам буде ослонац када нам треба и да са нама подели срећу и тугу,  ви се осећате боље и задовољније и осећате да живот има неки виши квалитет. С друге стране, када сте у дисфункционалном односу, где вас неко третира на лош начин, инфериорни сте  у односу на партнера, одражава се на све остало – на односе у породици и успехе на пословном плану.  Раздражљиви сте, лоше расположени, деконцентрисани... Генерално, партнерски односи за младе и за одрасле су јако важни за ментално здравље и битно утичу на слику о себи,  на то како у животу функционишемо и колико  смо задовољни животом.