уторак 10. октобар 2017.
Међународни дан менталног здравља, 10. октобар, обележен је у Гимназији низом акција које ће заједно са планираним програмом до краја ове седмице указати пажњу јавности на проблеме са којима се суочава више од двадесет одсто становника планете. Слоган овогодишњих манифестација са циљем да се пружи подршка особама са анксиозним и депресивним тегобама је "Може да се деси сваком". Светска здравствена организација процењује да ће до краја ове деценије депресија бити најмасовнија болест у свету, испред кардиоваскуларних болести и карцинома.
Дан менталног здравља у Гимназији обележен је прављењем паноа средњошколаца о болестима душе, а на трибини за ученике и професоре о монталном здрављу "Кад душа заболи ... Ментално здравље, зид ћутања или правац промена?" говорили су др Снежана Милојевић, педијатар у Дому здравља Велика Плана, Смиља Синђелић, школски психолог и Јелена Златкова, координаторка Тима за заштиту деце од злостављања и занемаривања и ауторка и координатор пројекта "Ми не причамо другима, ми причамо са тобом - програм подршке менталном здрављу младих општине Велика Плана који спроводи УГ "Свет речи" уз подршку Министарства омладине и спорта и Општине Велика Плана. Партнери на пројекту су Гимназија Велика Плана, РТВ "Јасеница" и ПЛАНАМЕДИА. Циљ кампање је подизање свести о менталним поремећајима, истовремено и превенција стигматизације и маргинлизације особа са овом врстом проблема.
- Дан смо започели прављењем паноа са намером да на мало необичан начин укажемо пажњу другима како прилазимо особи за коју знамо, или видимо да је у неком стању патње и да уочимо где грешимо у обраћању. На трибини "Шта се дешава кад душа заболи" уз основне информације о менталном здрављу указали смо пажњу ученицима и родитељима да им је на располагању бесплатно Саветовалиште за младе које већ другу годину ради у Центру за културу "Масука" у оквиру пројекта "Ми не причамо другима, ми причамо са тобом" - рекла је овим поводом координаторка пројекта Јелена Златкова и нагласила да је изузетно важно да овај сервис социјалних услуга заживи у нашем месту како би деца и родитељи који немају могућност да одлазе на скупе третмане код приватних психолога стручну помоћ добили у Саветовалишту, без новчане накнаде.
Како се Дан менталног здравља због значаја теме и низа планираних акција проширио на Недељу менталног здравља, за среду је заказана радионица "Најчешће заблуде о љубави"коју држи психотерапеут из београдског Центра за психотерапију Корак, Ивана Милосављевић, а у петак ће др Лада Маринковић на радионицама за ученике, касније и за родитеље говорити о проблемима одрастања и агресивном понашању адолесцената.
- Наша бивша ученица, Ивана Милосављевић, говориће о заблудама љубави, тачније колико слика о себи коју један адолесцент има у периоду одрастања утиче на то у кога се заљубљује и како се погрешни избори који се начине у том периоду могу одразити на ментално здравље младог човека, а касније и на његов живот. Петак нам је најинтензивнији дан - у 15 сати почиње радионица коју води др. психологије Лада Маринковић са вршњачким едукаторима "Како постићи самопоуздање и самопоштовање код вршњака који је у проблему", а од 17 је трибина за родитеље и адолесценте на којој ће говорити око чега настају конфликти и шта треба имати у виду да бисмо их успешно решавали. Нас нико не учи како да будемо родитељи, а од свих ствари које радимо у животу можда се највише очекује да будемо успешни у васпитавању своје деце, да формирамо младе људе да једног дана буду своји и да сами брину о својим породицама и буду одговорни у родитељству - рекла је Јелена најављујући нове догађаје у Недељи менталног здравља.
Да ли се зид ћутања подиже кад душа заболи или својом појавом указује на неминовност промене праваца деловања зависи од интересовања, образовања и начина комуниције међу људима, рекла је др Снежана Милојевић и упозорила заједницу да баријере које постоје у нашој средини везане за ментално здравље морамо заједничким снагама да рушимо.
- Ментално здравље се развија од најранијег детињства и зато су аспекти поремећаја различити у зависности од узраста детета. У најранијем детињству мало дете може да буде хиперактивно, агресивног понашања и супротно њему, дете које је мирно, које се повлачи у себе. Последњих неколико година учесталост вербалне комуникације, сазревање матурације говора, разни проблеми муцања и експресивне дислалије појаве су које скрећу пажњу на могуће поремећаје. Такође, ноћни страхови и ексцесно понашање малог детета. Када крену у школу - наводи др Милојевић, иако немају интелектуални дефицит, појављују се проблеми у савлађивању градива, са поштовањем ауторитета, напади беса, љутње, ситуације када вришти, ломи ствари, повређује друге, самоповређује се, малтретира животиње и старе људе.
- Такође је проблем у том основном узрасту бег од куће, рани б синдром, патолошка лажљивост, Минхаузенов синдром, манипулација стварима, ситуацијама, људима, стварање синдрома жртве, потреба да оправдава своје поступке - истакла је докторка на овој трибини примере симптоматичног понашања код деце млађег узраста које родитељима указује пажњу на чињеницу да се нешто неприродно догађа и да треба потражити помоћ стручњака .
- У периоду адолесценције ти проблеми су некако другачији и фенотипска експресија је нешто другачија. Тада се стиче статус такозване црне овце, или прљавог момка или прљаве девојке што се манифестује различитим видовима асоцијалног, или антисоцијалног понашања као што су туче, опасне вожње, неконтролисано сексуално понашање, промискуитет, проституција, такозвани синдром Дон Жуана, зависност од алкохола, дроге, ИТ технологије, као и коцкања. Посебан је визуелни аспект особа које имају неку функционалну дисхармонију. То још увек није болест, само поремећај понашања. Такви адолесценти имају најчешће потребу за специфичним видовима облачења које је најчешће пренаглашено. Носе посебне фризуре, екстензивне тетоваже - рекла је др Милојевић и напоменула да се и пирсинзи сматрају неким вапајем душе.
- Након тога иду озбиљнији поремећаји менталнг здравља, а то су неурозе и нажалост најозбиљнији структурни поремећаји менталног здравља, психозе међу којима је најозбиљнија шизофренија. Оно што је порука струке, а тиме и рушење зида ћутања, је потреба да у континуитету причамо о менталном здрављу и менталној хигијени, не само на Дан менталног здравља, да некако тему приближимо породици, обичним људима, првенствено родитељима, да постане фамилијарна. Моја лична порука је да мало одложимо телефоне, да једни другима погледамо у очи, отшкринемо врата божанствене душе, будемо ближи једни другима и говоримо чешће о менталном здрављу - закључила је своје обраћање др Снежана Милојевић.
Школски психолог Смиља Синђелић истакла је у свом делу излагања податак да су по систематизацији Светске здравствене организације менталне болести друге по реду на листи и да генерално представљају велики проблем данашњице.
- Значајно је из тих разлога да се користи свака прилика да се млади што је могуће више упознају са узроцима и последицама менталних болести, не само кроз причу и едукације. Потребан је низ осмишљених акција које би на крају резултирале тиме да се смањи проценат оболелих у Србији који је скоро застрашујуће, поготову када се тиче младих људи. Рана испољавања менталне проблематике присутна су у адолесцентском периоду, чак и у пубертету, а могу се запазити и код млађе деце. Школе јесу места где се сусрећемо са проблематиком врло широког дијапазона испољавања. Када је у питању наша школа, човек би рекао нема тога. Ја бих радије нагласила да је битно да ми у глави имамо другу страну која даје резултате кроз превентивно деловање - боље спречити него лечити - поручила је овим поводом Смиља и подстакла родитеље да савесније прате развој и понашање своје деце.
- Када је у питању ментална хигијена став струке је да не можете стојати у месту, као вода што не стоји у реци, она стално тече. Ако не идете унапред, него стојите у месту нећете зпазити да је некакав коренчић присутан из кога могу настати већи поблеми, врло често менталне природе. Када радимо на расту и развоју ми превенишемо оно чега се највише бојимо, а то је управо ово о чему данас говоримо и што радимо у нашем Саветовалишту - рекла је Смиља Синђелић наглашавајући да је Саветовалиште место где се о свему може разговарати и тражити решење за сваку врсту проблема.
- Не морамо директно да причамо о болестима, не волим да употребљавам термин болест и пацијент. Деца су данас истакла у својим запажањима да се млади људи повлаче пред институцијама због чега ми морамо на локалу, на нивоу округа, региона, па и државе да нађемо специфичан модел који неће да плаши. Наравно, струку не можемо да склонимо нити институцију да маргинализујемо. То би било јако опасно, али морамо да нађемо решења која ће мање да плаше младе људе да потраже помоћ док проблем није постао превише велики. То се дешава данас у школи са УГ "Свет речи". Мислим да је ово један од модела. Испробавамо различите моделе, не само ми овде, него људи на различитим странама земље и видећемо који ће дати најбољи резултат. Уствари, свака средина може да има свој модел, зашто да не - закључила је своје излагање школски психолог констатацијом да је Саветовалиште изван здравствене установе боље решење него у склопу неке институције.
Истраживања
Подаци са института за психологију Филозофског факултета у Београду показују да је 42 осто ученика средње школе анксиозно. Према броју самоубистава Србија је на 13. месту у свету, а ментални поремећаји, депресија и злоупотреба психоактивних супстанци узроци су у више од 90 одсто случајева, тврде стручњаци. Процењује се да у свету око 450 милиона људи има неки ментални поремећај, да неку врсту поремећаја структуре личности има 20 одсто људи, а психијатри кажу да би се то могло пресликати и на нашу земљу.
Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“ организовала је обележавање Светског дана менталног здравља под слоганом „Разумевање је најбољи лек за душу“. Дводневном акцијом започела је једногодишња кампања промоције менталног здравља у заједници. Грађани су код лекара клинике „Лаза Лазаревић“ могли да ураде тестове на депресију, анксиозност и деменцију.