Упознај самога себе!

петак 29. септембар 2017.

На основу истраживања групе студената у оквиру активности Канцеларије за младе Велике Плане у вези са здравом исхраном и лошим навикама у избору намирница сакупљени подаци показују да се гојазност појављује у највећој мери код старијих основаца који у периоду одрастања занемарују здраве стилове живота, не баве се физичким активностима и конзумирају брзу храну. Гимназијалци су својим одговорима и запажањима потврдили овај закључак и показали да је у периоду адолесценције најважније за њихов узраст „упознавање самог себе“.

УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу  Министрства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном  темом  доприноси превенцији гојазности код деце.

Сократова мисао која као дијагностичка порука („Упознај себе самог“) са којом су се сусретали на часовима историје, у каснијем периоду филозофије и психологије, добила је своје пуно значење у њиховим одговорима и тумачењима потребе да у току одрастања зароне дубоко у свој его и позабаве се вредностима које опредељују њихов будући живот.

Једна од тих врености је да буду своји и одговорни према свом телу и разуму. А да би упознали себе морају да разговарају истовремено са собом и другима, како би компарацијом направили баланс којим ће досегнути значај терапеутске поруке „Победи себе самог“ иза које стоји мисао Фјодора Достојевског. Управо су ова два реченична склопа суштина размишљања тинејџера Гимназије у Великој Плани о гојазности, физичком изгледу и начину живота коме теже.

Бојана Цонић, бивша ученица Гимназије у Великој Плани, на једној од радионица у оквиру пројекта  „Света речи“ „Ми не причамо другима, ми причамо с вама“ у одељењима прве године бавила се темом правилне исхране.

- Причали су оно што им је познато о овој теми. Споменули су анорексију и булимију и констатовали да је у већем броју присутна код девојака, али да се може појавити и код момака. Они нису имали искуства са тим, нико од њихових другара није патио од тих екстремних болести, али знају да је препознају. Упознати су са чињеницом да треба да се обрате психологу, родитељима, дому  здравља, стручним лицима за помоћ – каже Бојана, затечена питањем да ли је гојазност код младих у порасту.

- Искрено нисам приметила, сви солидно изгледају. У одељењу сам имала друга Ђ.И. из Старог Села који је у првој и другој години имао око 130 килограма. Сада има 80, сам је донео одлуку, видео је да му вишак килограма смета у животу. Кренуо је да вежба, да се правилно храни, рекао да му је било тешко и прилично захтевно. Када је довео линију у нормалу, био је комуникативнији, лакше је успостављао однос са девојкама, и сам каже да му је постало пријатније у својој кожи.

Девојке углавном кажу, а то су истицале и на радионицама, да им је битно да изгледају лепо због себе, да им није битно толико због других, нити како их други виде, сазнајемо од Бојане која притом мисли, на основу сопственог искуства, да им је важно шта мисле други, поготову када су у новој средини, на неком почетку.

- Причали смо о љубави, привлачности и емотивним везама. Кажу да им је битно како их виде дечаци и да то уствари утиче на изглед. Девојке отворено говоре о томе, једна је рекла  како стално иде на дијете, на свака три месеца започиње неки нови третман. Угоји се, па опет испочетка – каже Бојана Цонић, бруцош на ФДУ у Београду.

Филип Филиповић признаје да је мало гојазнија особа и да би желео нешто да промени. Крупнији је и пунији од другова у разреду. Два до три сата дневно упражњава физичке  активности, не једе слаткише, али воли грицкалице и сокове.

- Разговарам са својим другарима и они углавном воде рачуна о својој исхрани, држе дијете, најбитније им је да то раде због себе, због свог физичког изгледа и због свог задовољства. Постоје и особе које то раде како би се допале искључиво другима, поготову пријатељима, момку, девојкама. Немам комплексе због гојазности, вежбам одскора и спремам се да отпочнем дијету. И раније сам био на дијетама, али сам у једном периоду занемарио правила здраве исхране. Дијету бирам уз помоћ стручњака, тренера и нутриционисте. Битно ми је да ми они дају савет како да то урадим, а не ја сам. Имам искуства са њима.

Да су девојке специфичне и да им често и ситнице сметају у овом добу потврђује Ања Дојчиновић.

- Видимо код себе и других и најмању грешку или недостатак. Не подржавам дијете зато што у овим нашим годинама нису најздравије, тако да више истичем физичку активност и смањени уност калорија. Мање брзе хране и слаткиша. Када смо у школи тешко је све то ускладити. Више не гледамо шта је здраво, а шта не и то јесте велики проблем, али колико можемо трудимо се да мало поведемо рачуна. Немам великих проблема са тежином, али и који килограм вишка ми смета, идем на фитнес од скоро, трудим се да и то мало што ми смета отклоним.

Софија Павловић има пречих ствари за размишљање од телесне тежине и фит изгледа.

- Не подржавам дијете с обзиром на чињеницу да управо једем. Мислим да се девојке превише изгладњују и да на погрешан начин постижу савршену линију тела која нам је представљена у свим медијима. То није потребно никоме. Битно је да се буде искрен према себи у сваком тренутку, да имамо самоконтролу и меру у свему. Могуће је све ускладити уз упорност и добру вољу - каже Софија.

- Вежбам кад нађем време поред учења. То ми је битније, није ми толико важно како ме други виде; битно је да сам ја задовољна собом. Сат два дневно вежбам, требало би више и да избацим слаткише, али је то немогуће. Не знам како бих могла да се одрекнем тог задовољства – искрена је Ана Стојимировић.

- Трудим се да се здраво храним, нисам за дијету, више сам за здрав начин исхране. Доста воћа и поврћа, да не буде изгладњивања и да није приоритет физички изглед и линија која се препоручује као идеална за манекенке и успешне девојке. Мање слаткиша, без брзе хране. Сама рекреативно тренирам, радим неке вежбе, трудим се због здравља и изгледа. Са другарицама често разговарам о томе, једна другој дајемо савете, размењујемо сазнања о неком режиму исхране, евентуално дијети. Не идемо код стручњака, још није неопходно – истиче у име својих другарица Марија Бановић.

Огњен Николић признаје да и младићи воде рачуна о изгледу.

- Није превише важно, али јесте битно. Имао сам раније проблема са тежином, али сам тренирао и био на дијети. Трчао сам сваки дан неко време, од седмог до половине осмог разреда. И исплатило се, задовољнији сам и сигурнији у себе.

Давид Стојменов је са петнаесет година изградио сопствени систем вредности. Добро зна шта жели и чему тежи, како да то постигне и како да успостави равнотежу између духа и тела.

- Имам мало проблема са тежином, али још сматрам да није битно. Тренирао сам рукомет и престао, не сметају ми гојазни, може више да ми значи неко ко је гојазан, него мени небитан друг са идеалном тежином. Требало би да му помогнем, и имам жељу али то је све на њему, ја не одлучујем. Не размишљам да ли ми се свиђају мршаве или буцмасте девојке, битно је шта је унутра.

Вукашин Пантић никада није имао проблема са килажом. Дуго је на истом – ни мање ни више. Таман како треба. Тако му одговара и не жели ништа да мења.

- Доста једем, али и доста тренирам, трошим правилно нагомилану енергију. Тренутно нема гојазних у мом окружењу и све је мање дебелих другова. Било их је више у основној.

И Богдан Бајић нема проблема са килажом, а за другове би рекао да нису гојазни. Солидног су изгледа и он ту ништа не би мењао.

- Доста нам је важно како изгледамо, а идеалну тежину можемо да постигнемо и одржимо тренирањем. Физичким активностима, правилном исхраном. Волим складне девојке, али је најважније да су паметне и добре другарице.

Милица Обрадовић нема проблема са телесном тежином, када би имала, каже да би се потрудила да смрша. Бави се активно спортом да би дошла до идеалне тежине.

Ђорђе Павловић нема проблема због физичких активности и активног учешћа у спорту.

- Међу спортистима нема гојазних, бар не у стоном тенису и спортовима где је потребна брзина, а не снага. Тренирам и никада нисам био гојазан. Не смета ми кад видим гојазне, а сугестија је да се баве спортом како би решили тај проблем.

- Једем воће, поврће, месо јаја, овсене пахуљице, каратиста сам, идем у теретану. Додавао сам килажу, нисам морао да се борим са прекомерном тежином – износи свој случај Урош Миљковић.

Павле Миленковић потврђује општи закључак својих другара да нема пуно гојазних средњошколаца, посебно не у Гимназији  - било их је више у основној школи – каже и истиче да се  у њиховом узрасту више води рачуна о физичком изгледу него када су млађи.

- Код екстремних случајева, када је стручна помоћ неопходна, најбоље је потражити савет лекара или нутриционисте, а у сваком случају најважније су физичке активнсот и правилна исхрана.

- Кад си сигуран у себе и кад спознаш шта и колико можеш, лако је да се избориш са свим искушењима која нас вребају са свих страна – истиче Павле и позива се на већ поменуту Сократову мисао УПОЗНАЈ САМОГА СЕБЕ.