петак 29. септембар 2017.
Тим за вршњачку подршку у оквиру пројекта „Ми не причамо другима, ми причамо са тобом – Програм подршке менталном здрављу младих општине Велика Плана“ који реализује „Свет речи“ уз подршку Министарства омладине и спорта, на коме је Гимназија партнер, током септембра организовао је три радионице са првацима. За сва три одељења нових полазника ове школе припремљене су и обрађене исте теме које су се односиле на проблеме одрастања и привикавања најмлађих гимназијалаца на нову средину и ново окружење. Говорили су едукатори о проблемима који муче адолесцента и потражили заједно са првацима решења за дилеме и питања која су се искристалисала као актуелна за њихов узраст.
Радионице су водили Бојана Цонић, од ове школске године студент ФДУ у Београду и Павле Миленковић ученик другог разреда Гимназије. Подршку су им пружали Ема Тодоровић, Ања Дојчиновић, Филип Филиповић, Софија Павловић, Марија Бановић, Магдалена Ђорђевић и Ана Стојимировић.
Прваци су имали прилику да на почетку школске године разговарају са старијим другарима о проблемима одрастања, упознају се са принципом рада својих професора, распитају се колико су строги, како оцењују и шта морају да знају да би добили добре оцене. Једна од тема односила се на здрав начин исхране и здраве стилове живота, говорили су о болестима зависности, нису секс и љубав прихватили као табу тему, већ су отворено причали о томе шта их занима и показали колико знају о свему што су њихови старији другови понудили као информацију. Радионице су трајале два школска часа, сви су показали вољу да буду део тима и да учествују активно у дијалогу који се водио од почетка до краја радионице. Едукатори су били изненађени чињеницом да су прваци без предрасуда, комуникативни, отворени за разговор и већ прилагођени у новој средини.
- Поделили смо учеснике радионице у четири групе. Свака је добила по једну тему која се односила на поремећаје у исхрани, болести зависности, сексуалност и љубав или уклапање у нову средину. Причали су без устезања шта знају о томе, ми смо их допуњавали, пружили им нова сазнања, подстаки их да размишљају и понуде сопствена решења за проблеме са којима се сусрећу у овом узрасту. Било је занимљиво и инспиративно. Многи од њих су рекли да би радо наставили рад у радионицама и бавили се едукацијом својих другова – преноси утиске са радионица Бојана Цонић, једна од осам студената ФДУ у Београду која је успела у жестокој конкуренцији да буде на листи за продукцију и у потпуности оправда очекивања својих професора који су били уверени да ће се уписати на факултет који је одабрала.
Бојана каже да је за прваке највећи проблем уклапање у нову средину, посебно за путнике из околних села који се тек упознају са друговима из разреда и професорима који ће им предавати.
- Отворени су за разговор, комуникативни и слободни, не показују да су заплашени и узнемирени, лепо је са њима радити. Не делују као проблематична деца. Супер су – потврђује Бојана и пореди их са својом генерацијом која није имала ову врсту едукације на самом почетку средњошколског образовања.
- Радионице овог типа су потребне и пожељне. Ми смо их имали тек у другој и трећој години. Помогле су ми да лакше успоставим контакт са људима са којима се срећем, да без треме говорим на јавним наступима, да проширим знања и да стекнем самопоуздање и вештине које су ми неопходне кроз живот. Посебно ми је значајно у послу којим ћу се бавити. На пријемном сам у формулару CV навела све активности које смо радили овде и имала неколико плусева на самом старту. Ишла сам на омладинску размену и то ми је у великој мери помогло да се боље организујем, упознам друге културе и да изаберем позив којим ћу се бавити.
Филип Филиповић је део тима за вршњачку подршку. Сматра да су радионице корисне за прваке да сазнају више о проблемима адолесцената, да ће уз њихову помоћ пребродити дилеме током привикавања на нову средину и лакше се одупрети искушењима која се кроз болести зависности појављују у периоду одрастања.
- За њих је ово прелазни период када ће се формирати као особе – одлучити се да ли ће остати добри и неискварени, или ће попустити пред пороцима као што су алкохол, пушење, дроге и остале негативне појаве које уништавају млади живот. Помажемо им да сазнају како функционише све то, који су узроци болести зависности, истовремено подучавамо их коме да се обрате у случају потребе и да на време спрече последице и од кога да потраже помоћ.
Огњен Николић се већ прилагодио новој средини, није имао потешкоћа у комуникацији са новим друговима, нити сматра да је било тешко прихватити нови систем рада и професоре. И Давид Стојменов мисли слично - понашањем и сигурним ставом потврђује да је период прилагођавања завршен. Што се тиче нових сазнања знатижељан је и заинтересован да буде део тима неких будућих радионица и едукација.
Милица Обрадовић је због општег смера одлучила да из Смедеревске Паланке упише Гимназију у Великој Плани. Очекивања су велика, али је чврсто решена да успе и стекне образовање које ће јој помоћи да изабере право занимање. Наоружана је стрпљењем и чврстом вољом да успе.
Успех у школи и спорту очекује и Ђорђе Павловић, стонотенисер са више од стотину вредних признања и медаља на домаћим и међународним такмичењима. Још се прилагођава средњошколским условима рада, новим друговима и професорима. Не сматра да је тешко и да ће нешто бити проблем зато што је током основне школе уз радне навике стекао и прави однос према систему вредности па му није страна ни једна тема о којој су говорили едукатори.
- Важно је да не схватимо Гимназију као нешто страшно и да мало опуштеније уђемо у све то што је за нас ново и непознато. Надам се да ће све бити као у основној школи. Знам да је теже и напорније, али потрудићу се да ускладим спорт и учење.
Вукашину Пантићу се баш допада у новој школи. Каже да је много забавније него у основној и да су сви баш онакви каквим их је замишљао.
- Некако је атмосфера опуштенија и много пријатнија него што сам мислио и прибојавао се. Уклопио сам се брзо, без икаквих проблема, мислим да и код осталих ученика неће бити већих проблема. До краја септембра сви ће се осећати као на свом терену.
И Богдан Бајић тврди да се привикао већ првог дана, али да су радионице пожељне због нових сазнања и отквирања нових интересовања због чега ће и он у наредном периоду радо прихватити неко ангажовање ако буде нових пројеката и места за њега.
- Навикао сам се у потпуности. Није била нека велика промена. Утисак на радионици ни одличан ни лош, нешто између – рекао је Урош Миљковић.
Павле Миленковић је прилагођавање превазишао прошле године уз помоћ радионица. Признаје да је професорка Јелена Златкова успела стидљивог првака да преобрази у амбициозног едукатора који са задовољством преноси искуство и знање млађим генерацијама. Своје личне дилеме и страхове у новој средини савладао је на јавним наступима и припремама за вршњачке едукаторе. Сада може без треме да стане пред непознате слушаоце и одржи час као сада када помаже новим гимназијалацима да се привикну на нове околности.
- Опуштенији су него моја генерација прошле године. Као да су се навикли на атмосферу. Можда смо и ми старији другари допринели да се осећају лепше и сигурније у новој средини. Драго ми је ако је тако.