Породичне навике и гојазност: Не исказујте љубав према деци слаткишима!

среда 06. септембар 2017.

На почетку школске године, када дете предшколског и школског узраста не успева да усклади све обавезе које има у школи и кући, задатак родитеља је да му помогне, усмери га и организује му режим исхране и физичких активности како би избалансиране обе компоненте за здрав живот дале жељене резултате. Није најбитније да ваше дете само учи и ређа петице, потребно је и да се игра, дружи и  бави се спортом како би постало здравије, стабилније и способније за изазове које га кроз живот очекују. Здраве навике, правилна исхрана и свакодневне физичке активности допринеће да буде бољи ђак и даје максимум који има у себи без уцена, притисака и приморавања на нешто што не може.

И ова препорука је саставни део теме којом се бавимо у серијалу о гојазности деце. Овог пута аспект је наслеђе и навике које дете стиче у породици и преноси их на нову генерацију као део традиције и породичног идентитета.

УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу  Министрства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном  темом  доприноси превенцији гојазности код деце.

Поред грешака у начину исхране и недостатка физичких активности гојазност код деце и адолесцената најчешће су последица породичних навика у приступу храни. Од одабира јела и начина припремања оброка, разноврсности намирница које се користе, економског и едукативног статуса породице и информисаности о здрављу и исхрани, уз личне навике и количине физичких дневних активности, зависи да ли је дете гојазно и да ли ће то остати током живота.  Дакле, неправилна исхрана, лоше навике, “седеће” дневне активности и генетске предиспозиције – основни су фактори гојазности.

Улога педијатра у решавању проблема гојазности као потенцијално озбиљног стања код деце је велика и неоспорна, због тога су неопходне чешће посете дечијим и школским диспанзерима и саветовање са стручњацима у овој области уколико се примети макар незнатна појава повишене телесне тежине код деце. У том случају потребно је да се оствари добра и здрава комуникација, родитеља и педијатара која ће уз мотивацију обе стране и адекватну сарадњу дати позитивне резултате уколико се истраје и испоштују препоруке ма колико било тешко мењати навике детета и ограничавати му унос хране.

С обзиром на утврђену чињеницу да корени гојазности одраслих у највећој мери сежу у најранији период живота, јасно је зашто се препоручује да већ код одојчета треба отпочети са превентивним понашањем у одгоју деце када се лакше успостављају навике и контролише телесна тежина. И у овом случају, као и код свих други здравствених проблема, лакше је спречити него лечити, самим тим превенција и у гојазности има значајну улогу.

На питање родитеља када отпочети са мерама предустрожности у исхрани и развоју детета праћењем телесне тежине, педијатри одговарају у узрасту који се третира као рано детињство, око друге и треће године, али и у периоду одојчета неопходне су мере предустрожности и редовна контрола у саветовалишту када педијатар може да укаже пажњу родитељима на евентуалну појаву прекомерне тежине и код беба.

На  редовним систематским прегледима, или на основу захтева родитеља, чешће када лекар то сматра неопходним, обавља се комплетан преглед који се састоји из мерења телесне тежине и висине, упоређења важећих параметара са референтним величинама установљеним за узраст и пол детета. Одређивањем БМИ утврђује се појава гојазности или отклања било каква сумња на повећану телесну тежину која може да прерасте у нежељену дебљину. Следећи кораци у утврђивању здравственог стања детета који могу да укажу на гојазност  је мерење крвног притиска, одређивање гликемије, холестерола и триглицерида, инсулинемије као и процењивање поремећаја толеранције на глукозу.

Препорука...

Превентивно, али и у случају појаве гојазности, преоручује се форсирање житарица у интегралном облику, свакодневно воће и поврће, свеже или благо термички обрађено без конзерванса, зачина и шећера. Родитељи у свакој прилици морају да буду модел понашања својој деци. Морају да планирају оброке и да уводе свакодневно разноврсне и нискокалоричне намирнице, да ограниче њихову употребу на калорије које задовољавају дневне потребе, да инсистирају на физичким активностима, саставе јеловник који има нутритивне и калоричке вредности потребне расту и развоју деце. Неопходна је едукација деце како да бирају храну, читају саставе на индустријским призводима и упознавање са лошим странама реклама за производе у исхрани.

Пирамида исхране...

 Превенција гојазности може се постићи применом принципа пирамиде исхране. Ефекти се постижу превентивним редуковањем количине масти у млеку тако што ће се уместо пуномасног млека користити млеко са 1 % масти. Посебне препоруке, више пута истицане у серијалу текстова у вези са овом темом, укључују смањење уноса напитака и хране високе Е густине, а мале нутритивне вредности. Односи се на заслађена безалкохолна пића, сокове, чоколаде, слаткише, све врсте грицкалица сланих и слатких. Посебно избегавати препарате на бази витамина и  вештачке витаминске напитке, пецива, бели хлеб, колаче...  

 

 

Избегавати...

Никако немојте спроводити на своју руку ригорозне редукционе дијете које би угрозиле деци раст и развој потенцијалним нутритивним дефицитом.  У случају гојазности саветујте се најпре са педијатром, а потом и са нутриционистима, ако је неопходно и ендокринологом. Не примењујте савете са друштвених мрежа и не заваравајте се да је нешто што је помогло другима, одговарајуће за вас и ваше дете. Циљ сваке редукционе дијете код деце мора бити постизање здраве тежине уз неометан раст. Ефикасан је само приступ који обухвата дијету по препоруци педијатра, вежбање и промену животних навика. Не прихватајте брзе дијете јер ће оне изазвати супротон ефекат, притом постоји опасност да се тежина врати и додатно погорша стање организма.

Здрави стилови живота...

Из разговора са др Снежаном Милојевић, педијатром Дома здравља, медицинском сестром Надицом Луковић, одговорном за здраву исхрану у Прешколској установи „Дечије царство“, васпитачицом Христином Голубовић и директорком вртића, Маријом Старчевић, подсећамо још једном да је здравље садржано у здравим животним навикама : боравку на свежем ваздуху, уравнотеженој и правилној исхрани богатој свежим воћем и поврћем, добром сну, спорту и рекреацији. Здравље је и здрав однос према породици, деци, здравим навикама које преносите свесно и несвесно, поступцима, чињењем и нечињењем на млађи нараштај.

Драги родитељи, баке и деке, сви ви који се бринете о деци, не исказујте своју љубав слаткишима, пуним тањиром хране коју ваше дете највише воли, нити супротним ставом - забранама и ограничењима. Потрудите се да после вртића и школе одведете дете на ваздух у парк, шетњу природом, покажите му лепоте краја у коме живи, организујте трчање на фудбалском игралишту, вожњу бициклом, трку или утакмицу са другарима из краја. Играјте се заједно и контролишите како здраво расте и постаје човек у сваком погледу. Будите подршка и пример свом детету које у вама види све оно што би требало да буде кад порасте.

Срећан вам почетак школске године!!!