Гојазност код најмлађих: Деца су огледало родитеља!

понедељак 04. септембар 2017.

Деца по физичким и карактерним особинама најчешће јесу огледало родитеља. То се у великој мери осликава на изглед, склоности и таленте, али и на дебљину, стас, навике у исхрани и приступ физчким активностима. Гени, опште је познато, у великој мери утичу на могућу гојазност и често се, утехе ради или оправдања себи и другима, истиче да је разлог гојазности наслеђе на које се мало или ни мало може утицати. Ако се узме у обзир да на гојазност у највећој мери утичу навике у исхрани и опредељење за физичку неактивност, безразложно је гојазност правдати генетским фактором и наслеђем.  Пре свих наведених разлога за прекомерну тежину главни кривац су навике у исхрани и нездрава исхрана. Када се ради о навикама, стичу се у најранијем периоду живота, управо у кући, уз родитеље и укућане.

Из тих разлога први императив за родитеље требало би да буде опредељење за здраве стилове живота, здраву храну и редовне физичке авактивности. Уз све већ више пута истицано и наглашавано требало би да редовно контролишу телесну тежину како би њихова деца научила колико су важни ови елементи који свеукупно утичу на здравље.

Није ретко да гојазни родитељи имају гојазну децу, али не мора да буде правило које би се примењивало као научно доказано, тим пре што је истинита чињеница да одрасли својим понашањем и односом према храни намећу деци лоше навике у исхрани. То чине чим се дете роди закључно са адолесцентима који и тада, поред свеприсутног бунта, трпе утицаје средине и „света“ који их окружује. Још увек, упркос мноштву литературе и савета педијатара, неке мајке својим бебама рано уводе шећер у исхрану. Разлог је преношење навика од својих родитеља. Оне по савету старијих заслађују све што бебе пију уз образложење да је тако укусније и да ће одојче унети довољно храниљивих материја овим начином исхране, што је погрешно и нездраво. Упркос препорукама дечијег лекара, многа старија деца постају гојазна зато што прихватају навике својих родитеља.

Педијатри због све чешће појаве гојазности код деце коз савете и препоруке утичу превентивно на родитеље да не чине почетничке грешке и да не дозволе појаву гојазности, истовремено ови савети могу се примењивати и код смањења телесне тежине. Многи од њих су опште познати, често истицани и од стране већег броја родитеља прихваћени.

УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу  Министрства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном  темом  доприноси превенцији гојазности код деце.

 

1. Унос мање количине калорија преко напитака. Уместо заслађених сокова и газираних напитака сваког дана дајте деци воду и природне сокове. Препоручена количине незаслађеног природног сока дневно за дете до шест година је 150 до 250 милилитара и 250 до 300 милилитара за дете преко тог узраста. Овакав режим помаже да се стопира добијање у телесној тежини.

2. Масну, висококалоричну храну као што су колачи и теста замените здравијом алтернативом – свежим воћем.

3. Уместо пржених оброка припремите деци печене и куване. Одличне су салате, све врсте свежег и бареног поврћа, без адитива и конзерванса.

4. Ограничите количину мазалица, кремова, намаза, бутера и маргарина.

5. Избегавајте „грицкалице” или их за почетак драстично смањите. Уместо њих припремите грицкалице од свежег воћа и сезонског поврћа.

6. Заобилазите киоске и ресторане брзе хране – за почетак ограничите учесталост одлазака, касније их потпуно избришите из навика.

7. Газирана пића која садрже висок ниво шећера и калорија, замените разблаженим свежим воћним соковима. Немојте да их купујете, не доводите децу у искушење да их гледају и прижељкују да их пију.

8. Ограничите куповину сухомеснатих производа, конзервиране хране и масних посластица. Ако такве хране нема у кући, детету ће бити лакше да јој се одупре.

9. Да бисте удовољили дететовој жељи за слаткишима, понудите му пастеризовано или суво воће, воћни јогурт. Сами смишљајте рецепте за здраву храну и сервирајте тако да буде примамљива и пожељна за вашу децу. Укључите и њих у набавку и припрему хране и оброка.

10. Не дозволите детету да претерује са коштуњавим воћем или семенкама - због велике калоријске вредности и садржаја масти.

11. Уведите у исхрану детета обрано млеко после треће године.

12. Ограничите количину масних сирева, кајмака, путера и павлаке.

13. Недозволите више од пет јаја недељно.

14. Организујте оброке увек у исто време.

15. Записујте што дете једе у току дана како бисте знали који су основни састојци употребљени у исхрани, шта даље планирати и ново уводити.

16. Дете треба да, по могућству, једе са породицом, јер ће тако да избегне стално грицкање и непотребне ужине током целог дана.

17. Јести полако је стари, али ефикасан трик. Ако научите дете да дуже жваће, брже ће да се засити, па је мања могућност да се преједе.

18. Немојте да користите храну као награду. Не подстичите децу да раде пожељне и корисне ствари зарад чоколаде и слаткиша.

19. Смањите количину млека код млађе деце. Иако је узимање млека важно, нарочито због тога што је добар извор калцијума, сувише велика количина ће довести до гојазности. Гојазност углавном почиње у раном детињству, а препознатљив сценарио је да су деца пила сувише млека.

20. Не препоручује се бебама увођење чврсте хране пре четвртог месеца.

21. Припремајте здраве ужине.

22. Не сервирајте велике порције.

23. Избаците телевизор из дечје собе.

24. Не терајте децу да испразне тањир. Важан начин да их научите да здраво једу јесте да престану када су сита.

25. Подржите свакодневну физичку активност – било да је то заједничка шетња, вожња бицикла, или учешће у организованим активностима. Инсистирајте да се ваша деца играју, шетају и бораве што више у природи и на свежем ваздуху.

26. Пошто деца расту и неопходно им је обиље хранљивих састојака, не смеју да буду на рестриктивној дијети без медицинског надзора, и то не пре четврте године.

Ове савете родитељи могу да прочитају у било којој књизи која им служи као водич у одгоју деце, али није довољно да их препознају и упознају се са њима већ и да их примењују. Незнатно модификоване, али у принципу непромењене препоруке довешће до жељених резултата, избалансираног режима исхране, отпорног организма, задовољавајуће физичке грађе без бојазни од повећане телесне тежине иако су, можда, генетске предиспозиције усмеравале ка гојазности.

Већина здравствених радника слаже се у једном да редуковање уноса животињских масти, холестерола и шећера у детињству смањује развој фактора ризика за кардиоваскуларне болести и дијабетес у одраслом добу.

Више пута смо, бавећи се овом темом, истакли да је гојазност у детињству и адолесценцији праћена последицама на кардиоваскуларном систему (рана атеросклероза и хипертензија), метаболичким (хиперхолестеролемија и дислипидемија) и ендокриним поремећајима (хиперинсулинизам, резистенција на инсулин, поремећај толеранције на глукозу, дијабетес мелитус типа 2, нередовност менструација). Ово често понављамо с обзиром на важност података и значај који може да има инсистирање на овим последицама како би родитељи озбиљнбије приступили одабору хране за своје најмлађе чланове, тим пре ако су грешили на личном примеру и већ трпе последице.

Поред наведених болести, које се најчешће истичу као превенција гојазности, не би требал занемарити да је гојазност повезана и са плућним (астма, синдром опструкцијске апнее у спавању), ортопедским (генуа вара, епифизиолиза кука, Блоунтова болест, болови у ногама и леђима) и гастроинтестиналним (стеатохепатитис) компликацијама. Синдром полицистичних оваријума се испољава поремећајем менструација (обично аменорејом), хирзутизмом и акнама.

Посебан сегмент у анализи последица гојазности требало би посветити психо - социјалним болестима. Оне су неретко јаче изражене него што то родитељи могу да примете и претпоставе, па би стога морали да обрате пажњу и на овај аспект гојазности.

Већина гојазне деце чије стање захтева помоћ лекара пати због насиља (било да су жртве или агресори), а околина их често сматра болесном, несналажљивом и лењом. Већ у узрасту од пет година деца могу развити негативну слику о себи, док гојазни адолесценти показују губитак самопоштовања удружен са тугом, усамљеношћу, нервозом и ризичним облицима понашања (пушење, алкохолизам).

И оно најважније, приближно 60-85% гојазне деце школског узраста остаје гојазно у одраслом добу. При томе вероватноћа да гојазно дете узраста четири године буде гојазно и у одраслом добу износи приближно 20%, а за гојазног адолесцента чак 80%. Гојазност у детињству повећава ризик од морбидитета у каснијем узрасту без обзира на то да ли се прекомерна тежина преноси у одрасло доба.