уторак 22. август 2017.
Петогодишњаци васпитне групе "Звездице" на радионици о здравој храни кроз игру и забаву показали су да су добро обавештени о здравим и нездравим намирницама, лако су их препознавали и сврставали у групе којима припадају. Са васпитачицом Христином Голубовић и васпитачем Марком Живићем правили су паное на којима су лепили слике воћа и поврћа, а у инпровизованом, "виртуелном" ресторану бирали јела која им се највише допадају.
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министрства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Кроз игру и забаву деца најбоље уче. Ако се притом подстакне такмичарски дух, успех је загарантован. У намери да сазнамо колико предшколци вртића "Дечије црство" знају о здравој исхрани, посетили смо петогодишњаке у васпитној групи "Звездице" и са њима у игри и дружењу провели најлепши део дана. Група од 28 малишана преполовљена је због годишњих одмора и распуста па је на радионици било само 11 дечака и девочица. Два Душана, Маша, Дуња, Валентина, Лука, Филип, Теодор, Стефан, Матеја. Непогрешиво су погађали шта се налази на слици, којој врсти намирница припада и да ли је здрава или нездрава храна. Све што се налазило на одређеном простору за игру сврставали су у две колоне - здраво и нездраво. Брзо се формирала и трећа колона када су уз помоћ васпитача дошли до закључка да је нека од понуђених намирница мало здрава, а мало није.
Нису се двоумили да ли је здраво млеко, сир, парадајз, боранија, грашак на пример, али су код чоколаде невољно признали да је здрава у малим количинама, да је сладолед леп и укусан, али мало здрав, а више не, као и сокови уколико су заслађени, хамбургер препоручљив само ако га мама припрема. Ни код "кечупа" није било дилеме, воле га, а знају да није здрав. Паприка је правила проблем зато што може да буде љута и торта која тако лепо изгледа, а мора да буде на негативној листи.
ЗДРАВО И НЕЗДРАВО...
Знају петогодишњаци да је газирани сок дозвољен само у изузетним приликама по једна чаша, да и кока -колу могу да пију кад докторка дозволи, а то се дешава кад имају проблема са стомаком и стомачним вирусима. Знали су и да разликују броколи, карфиол, плави парадајз, ротквице и остале чудне и ретке врсте од другог поврћа и воћа које чешће виђају и које воле да једу. Готово сви су рекли да не воле боранију иако знају да је здрава.
На крају радионице по столовима су распоредили слике разних јела и пића. Добили су картонске тањириће и задатак да бирају шта им се допада од понуђеног за ручак. Нису грешили састављајући виртуелни мени, углавном се састојао од здравих намирница, мада је било сладокусаца који су одабрали само сладолед или торту и сокић. Нису били укорени, али су морали да промене порцију и одлуче се за нешто од преосталих специјалитета из кухиње "Дечијег царства".
Задовољна показаним знањем малишана васпитачица Нина рекла нам је да се се у вртићу значајна пажња посвећује здравој исхрани и да о менију брине главна сестра која води рачуна да се у кухињу уносе само здраве и контролисане намирнице, да буде заступљено у највећој мери воће и поврће и да родитељима само у изуетним ситуацијама буде дозвољено да донесу храну за своју децу и њихове другаре.
- Причамо о здравој храни често. Кад говоримо о здрављу, лекарима, болестима, увек је укључено шта је здраво и шта треба да се једе. Мотивишемо децу ако одбијају нешто из јеловника неком занимљивом речницом: да ће бити брзи, да ће имати јаке мишиће, лепе и здраве зубе. Деца се лако примају на наше сугестије, схватају и прихватају да је то што им се нуди здраво јести. Саме навике је мало теже преокренути у вртићу ако их у кући немају, и ако се тога не придржавају у кући. Кад деца дођу у вртић многе ствари не воле да једу, али када виде да друга деца једу и узимају оброк без коментара, заволе некако и они, или су гладни па су приморани да нешто поједу - каже васпитачица и додаје да су у почетку деца резервисана док се не навикну на кухињу и начин припремања хране у вртићу.
- Алтернатива не постоји као у кући, кад им се не свиђа оно што је скувано, да им се нешто из фрижидера. Код нас тога нема, па су приморани да се навикавају и прихватају нова јела која нису хтели да пробају.
ОД ПРИЧЕ ДО РАЗГОВОРА
Теме о здравој храни се у вртићу прожимају и понављају током целе године, од млађих па до старијих група сви причају о истим стварима, али на различите начине. Започиње се причама о здрављу и здравим намирницама у млађем узрасту са луткама и кроз драматизације, кад постану мало старији, са пет, шест и седам година, говори се на вишем нивоу, озбиљније и студиозније. Предочава им се да грицкалице нису тако здраве иако су укусне и примамљиве, да чоколада може да се једе у мањим количинама, да шећер квари зубе, а скроб утиче на гојазност. Већ су зрелији и могу да схвате о чему се говори и да другима у сличним приликама укажу на грешке.
- Док су млађи говоримо кроз причице шта је здраво, а шта нездраво, а кад су старији говоримо да је унос воћа и поврћа битан за здравље и за раст - појашњава принцип рада са малишнима, а да много знају и сами и да од куће долазе спремни за расправу и дијалог, поносно закључује васпитачица Нина.
- Знају много, кроз теме које свакодневно обрађујемо, увек се дотакнемо здраве хране и здравља и оног што је добро и оног што је лоше. На основу тога они граде неке битне ставове и прикупљају чињенице за каснији живот.
Васпитачица потврђује и да деца утичу на своје другаре уколико одбијау нешто из понуђеног јеловника. Неки поклекну па прихвате, други су тврдоглави па држе до свог уверења, али утицај већине за столом је огроман и већина њих који не воле нешто да једу се оснажи да пробају храну коју им другари препоруче или похвале на свој начин, речима или практичним примером - празним тањиром.
- Макар пробају, или умоче хлебић да осете укус. Коментар других за столом да је лепо и укусно, храбрење да пробају је разог да попусте и они се усуде да једу нешто зашта су тврдили да не воле - преноси сликовити начин комуникције међу децом васпитачица Нина и потврђује да такви подстицаји утичу позитивно да дете проба и прихвати храну коју обија и код куће.
УТИЦАЈ СРЕДИНЕ
- Код неког успе, код неког не. Какве навике имају и какву им храну сервирају родитељи, здраву или нешто што се не препоручује као здрава намирница, не знамо. Са три - четири године, када долазе у нашу групу, имају развијен укус. Они који су из јаслица, на нашем режиму исхране од годину дана, углавном прихватају све што се сервира. Деца која од куће долазе имају друге навике и остављамо им простор да се навикну на укусе и храну која се код нас припрема. Скоро без масноћа, нема прженица и теста, или у минималним количинама. Углавном је здрава храна и из тих разлога неопходно је време да се дете прилагоди новим укусима. Како родитељи спремају немамо информацију, излазимо у сусрет док се деца не навикну. Дозволимо да нешто донесу од куће, док се не прилагоде нашем режиму исхране и док се не осете слободни и отворени у новој средини.
Деца најчешће одбијају боранију и сладак купус, нису љубитељи карфиола и намирница које због специфичног мириса и укуса не прихватају радо. Воле супе и чорбице делимично, мусаку од тиквица, кромпир пире...
- Знају све намирнице, зашто их воле или не воле. Имају здрав апетит и само четворо - петоро има специфичан укус и многе ствари одбијају, остали све једу. Немамо гојазне деце у групи, врло су физички активни, спретни и брзи. Трудимо се да ускладимо физичке активности са осталим обавезама у оквиру наставног програма рада. Иду у шетњу по околини, а у соби организујемо покретне игре када је сала недоступна - прича васпитачица о навикама својих малишана и подсећа родитеље да и у кући примењују сличан режим рада и исхране како би се деца од малена навикавала на здраве стилове живота.
БЕЗ ГРИЦКАЛИЦА, МОЛИМ!
- Препоручујемо родитељима да ограниче грицкалице и слаткише, да не праве рођендане са нездравом храном, да укључе машту и осмисле славља на којима ће се јести нешто друго осим хамбургера и пецива. Не примећујем да родитељи у неким другим ситуацијама праве веће грешке јер сви се здраво хране. Деца у групи имају позитиван став о воћу и поврћу. Највећи број једе све, само неколико њих је избирљиво, а то је мали постотак у односу на 28 колико их има група.
Мање је гојазне деце, потврђују васпитачи ПУ "Дечије царство". Има их, али је то незнатан број у односу на укупан број деце у установи.
- Према истраживањима која су спроведена међу децом предшколског и школског узраста, на овом узрасту су деца најмање гојазна. Имају сазнања о здравој храни и тога се придржавају. Највећи је проблем када деца крену у школу, довијају се са ужином, купују нездраву храну на киосцима. У таквим објектима нема здраве хране, а код куће је тешко припремити нешто што ће им заменити грицкалице и брзу храну доступну у продајним објектима у близини школе. Поремећаји гојазности углавном насатају у школском и средњошколском узрасту. У овом узрасту родитељи воде рачуна како и чиме хране децу - закључује разговор о здравој исхрани и гојазној деци предшколског узраста Христина Голубовић, васпитач у ПУ "Дечије царство".