среда 5. јул 2017.
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министрства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Гојазност је 2013. проглашена за најчешћу хроничну болест дечјег доба, због чега је неопходно да се о овој теми говори на свим нивоима - у породици, васпитно - образовним и здравственим установама, спортским клубовима, међу вршњацима - како би се потенцијалним пацијентима указала пажња на опасности које са собом носи нездрава исхрана и гојазност као регистрована болест модерног доба. Уколико се на време предузму мере којима се утиче на смањење прекомерне телесне тежине, последице по психофизичко здравље су мање у односу на случајеве који измичу контроли.
Педијатри, ендокринолози и остали стручњаци у овој области истичу да гојазност код деце треба схватити веома озбиљно како би се болест лечила правилно избалансираним режимом исхране и дозираном активношћу. На овај начин се развијају позитивне навике које воде здравијем стилу живота током одрастања, а касније и смањењу могућности оболевања од болести које су повезане са гојазношћу.
Према истраживањима неколико америчких универзитета свако треће дете је гојазно, а по резултатима истраживања Института за јавно здравље Србије, исхрана и физичка активност наше деце су испод препорука Светске здравствене организације зог чега је гојазност у перманентном порасту последњих десет година. Број гојазне деце у Србији према најновијим подацима "Батута" износи 10% у односу на целокупну дечју популацију.
Гојазност значи вишак телесних масти што наводи на закључак да неколико килограма вишка не значи априори да је дете гојазно, али указује на склоност ка лаком добијању килограма и скреће пажњу родитељима да приступе посебаном режиму исхране и укључе детету физичке активности како би игром и тренингом потенцијална гојазност била спечена. Проблеми са повећаном телесном тежином почињу око 5. и 6. године живота, или у време пубертета. Бројна истраживања су показала да дете које је гојазно у узрасту од 10 – 13 година има 80% шансе да буде гојазно касније, у одраслом добу.
Тањир правилне исхране
- Од 2011. године смернице за правилан одгој деце кажу да половину дневног уноса хране треба да чини воће и поврће, четвртину житарице, посебно са целим зрном и последњу четвртину протеини у виду меса, рибе, јаја. Од масти се препоручује маслиново, бундевино, сунцокретово уље. Од напитака се препоручује вода и незаслађени чајеви, а млеко и млечне производе ограничити - каже нутрициониста Снежана Јањић.
Додатне препоруке асоцијације педијатара су да исхрана буде разноврсна, да се стално пласира нова храна, да деца учествују у куповини и припремању хране. Деца треба што чешће да једу код куће у циљу породичног окупљања, да се смањи посета ресторанима, посебно брзе хране. Дете не треба да проводи пред екранима телевизора или компјутера више од 2 сата дневно, а екрани не треба да се налазе у просторијама где деца спавају, савети су који су учестали последњих година управо због начина живота родитеља који не воде рачуна о овим битним елементима одрастања деце.
Физичка активност
- Најважнија корист од било које врсте физичке активности је превенција гојазности код деце, истовремено и јачање локомоторног, кардиоваскуларног, респираторног и имунолошког система што заједно доводи до уравнотеженог психичког стања и побољшања расположења. Важно је да деца учествују на часовима физичког васпитања и у спортским активностима у школи, да иду редовно на тренинге изабраног спорта и да се свакодневно рекреативно баве спортом у виду вожње бицикла, ролера, трчања, најмање пола сата дневно - ову тезу која је општеприхваћена међу спортски радницима заступа и Бобан Обрадовић, професор физичког васпитања, активан спортиста са међународним признањима.
- Важан део у превенцији гојазности код деце је и спавање, које утиче на неуропептиде који регулишу апетит, као што су лептин и грелин. Поред тога је важан устаљени ритам спавања и будности у току дана у циљу регулације метаболизма, зато што недовољно спавање доводи до замора детета током дана, па се посредно смањује физичка активност. Због тога су препоруке да до краја прве године дужина спавања буде до 15 сати, нешто мање у предшколском узрасту и тек од 10. године се приближава препорученом времену као и за одрасле, које износи осам ипо до девет ипо сати - преносимо мишљење др Весне Марјановић, пулмолога Дома здравља, ангажоване на бројним пројектима везаним за здрав живот деце и омладине.
- Са друге стране, друштво треба да направи програме превенције гојазности код деце тако што ће се променити исхрана у школама. Већа контрола школских кухиња, забрана продаје брзе хране у школском окружењу, као и увођење правилника исхране деце у предшколским и образовним установма уколико се о томе не води рачуна. Препорука је коришћење више свежег воћа и поврћа, посебно махунарки, као и житарица са целим зрном, избацивање из употребе намирница са адитивима, конзервансима и газираних напитака. Неопходно је утицати на друштво и институције да израде стратегију и покрену пројекте који ће укључивати формирање Саветовалишта за младе, организовати предавања и радионице, утицати на додатну едукацију здравствених радника који ће као јединствен стручни тим приступити изради водича добре клиничке праксе о здравој исхрани и физичкој активности код деце - каже др Верица Ђорђевић, нефролог Опште болнице "Стефан Високи" чија излагања везана за здрав начин живота и исхране деце указују пажњу родитељима између осталог на болести бубрега којима су подложни становцни овог дела Поморавља и Шумадије.
Ове препоруке стручњака окупљених око проблема гојазности и лечења болести модерног доба представљају циљ овог пројекта. Намера нам је да уз њихову помоћ, у сарадњи са родитељима, васпитачима и спортским радницима утичемо на опредељење деце на здраву исхрану и повећење физичке активности.
Стандарди
Код деце млађе од две године гојазност се одређује према стандардним кривама раста које се односе на висину и тежину у зависности од узраста и пола. Према томе се гојазност дефинише као стање где дете има већу телесну тежину у односу на своју висину и узраст и то изнад 95 перцентила према кривама раста. Код старије деце се, поред тога, гојазност одређује на основу индекса телесне масе, дебљине кожног набора или обима струка.
На гојазност утичу генетски фактори, лоше навике у исхрани, физичка неактивност, социо-економски статус породице, а најчешћи узрочник је прекомерно узимање хране. Секундарна гојазност, истичу педијатри - је ретка и може да буде узрокована ендокриним болестима, поремећајима нервног система или генетским синдромима. Уколико је дете гојазно у великој мери се повећава ризик да ће имати здравствених и психичких проблема у одраслом добу. Компликације гојазности су бројне. У дечјем узрасту последице могу бити у виду поремећаја спавања, депресије и анксиозности, лошег успеха у школи, асоцијалног понашања...
Од ендокриних компликација честа је појава прераног пубертета, синдрома полицистичних јајника или хипогонадизма. Касније су гојазне особе подложне болестима зависности као што су алкохолизам и наркоманија, настанку неалкохолне „масне“ јетре или одређених малигних болести (карцином дојке и дебелог црева). Главне последице гојазности су коронарна болест, мождани удар и дијабетес.
Све ове чињенице истичу здравствени радници као алармантне показатеље проблема гојазности, а могу да се нађу у сваком тексту у штампи и на интернету који саветодвно и едукативно указују пажњу родитељима на гојазност.
Здраве навике
У борби против гојазности најважнију улогу игра породично окружење јер се од најмлађег узраста успостављају навике у исхрани, спавању и физичкој активности, а родитељи су узор детету у свим важним стварима. Од породице пре свега зависи исхрана, првенствено састав и количина хране, здраве навике и однос према намирницама које се примењују у припремању оброка. Од правилне исхране зависи нормалан раст, развој физичких и менталних потенцијала, али и заштита од акутних и хроничних болести.
Дете у односу на одрасле има веће потребе за храном. Одојче у првих шест месеци своју тежину на рођењу удвостручује, а до краја прве године чак утростручује. Бебе свакодневно добијају на телесној тежини око 25 грама, што чини око 750 на месечном нивоу уколико се стриктно поштују правила неге новорођенчади. Око треће године раст се успорава, а нови тренд интензивног раста је приметан тек у пубертету.
Препоруке Светске здравствене организације су да искључива природна исхрана новорођенчади буде првих 4 до 6 месеци, уз другу храну у одмереним и препорученим количинама и до краја прве године. Мајчино млеко је најбоља и најпотпунија храна у првих шест месеци живота. Поред течности, одојче преко мајчиног млека добија све хранљиве и заштитне материје. Тиме се постиже превенција различитих инфекција, као што су уринарне, упале ува, опстипације и алергија. Као најважнији фактор дојења наводи се превенција гојазности у каснијем добу. Такође је мајчино млеко прилагођено непотпуној зрелости дигестивног система услед смањене активности желудачног сока и физиолошке смањене функције панкреаса.
У случају да дојење није могуће, или је контраиндиковано, прелази се на вештачку исхрану у виду адаптираног крављег млека. Адаптацијом се кравље млеко максимално приближава мајчином, па се тако смањује количина беланчевина, посебно казеина и електролита, додају витамини, електролити, микроелементи и аминокиселине. Увођење немлечне хране се препоручује са навршених шест месеци. До краја прве године дете добија укупно пет оброка, три млечна, поврће са месом и воће. После прве године дете може да конзумира храну за одрасле, а јеловник треба да буде разноврстан, распоређен у три главна оброка и две ужине, саветују педијатри, а нутриционисти у складу са овим препорукама праве јеловнике и таблице здраве исхране беба.
Позивамо вас да заједно радимо, истражујемо и саветујемо да бисмо крајем године могли као резултат наших напора да наведемо остварење макар једног циља - отворање саветовалиште за правилну исхрану при Дечјем и школском диспанзеру Дома здравља "Др Милан Бане Ђорђевић".