уторак 20. јун 2017.
Нормално је да током одрастања деца повећавају килажу, али када тај прираст превазиђе потребе раста и развоја, долази до појаве гојазности. Код деце она доводи до истих компликација као код одраслих, а у свакој следећој генерацији гојазних, компликације се јављају раније. Ако су бабе, деде или родитељи са вишком килограма имали повишен крвни притисак или дијабетес у познијим годинама, код њихових гојазних потомака ови здравствени проблеми почеће да се јављају врло рано, у периоду од 11. до 15. године. Свако треће гојазно дете има повишен крвни притисак, што је болест „резервисана“ за старије...
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министарства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Колико је гојазност озбиљна болест најбоље показују најновије америчке студије. У њима се истиче да је очекивана дужина живота гојазног двадесетогодишњака смањена за тринаест, а његове гојазне вршњакиње за осам година. Уз то, предгојазност скраћује животни век код четрдесетогодишњака за три године.
Гојазност код детета мора да се спречи!
Не може дете да се угоји преко ноћи - за то су потребни месеци неправилне исхране и нездравог живота. Први корак у превенцији гојазности је развијање свести код родитеља о тежини проблема. Ту спада и свест о предиспозицији које дете има. Зато је просветитељска улога педијатра који прати дете од рођења непроцењиво важна, али је педијатар тај који треба да процени факторе ризика за свако дете. Први кораци ка гојазности се обично праве у прве две године живота, па ту лежи кључ добре превенције.
Наравно, потребна је организована борба друштва против гојазности и последица које она доноси, што је могуће - већ се увелико примењује у медицински развијеним земљама које су, по правилу, највише погођене овом епидемијом.
Од изузетног значаја је едукација школске деце (мада је добро време за почетак и предшколски период). Увођење здравственог васпитања је одличан пут, али је и повећање броја реалних часова физичког васпитања изузетно важан. Велики број основних школа нема објективне могућности да спроводи адекватну наставу физичког, па и у том смеру мора да се направи помак. Промоција здравог живота, а то подразумева здраву исхрану и бављење спортом (рекреацијом или такмичарски) је једина права превенција гојазности код школске деце! Родитељи треба својим примером да покажу шта је здрава исхрана и здрав живот, и то је свакако један од путева ка решењу овог огромног проблема.
Код гојазне деце треба спречавати компликације ове болести упоредо са смањењем телесне масе што је, такође, вид превенције.
Ако негде важи изрека „боље спречити него лечити" - то је онда гојазност. Превенцијом гојазности код деце се значајно смањује вероватноћа да ће гојазност да се појави у одраслом добу. Када дете научи и прихвати принципе здраве исхране и бављења спортом - то остаје за цео живот, а преноси се и на следећу генерацију. Зато је од виталног значаја за сваку породицу, али и за друштво да се број гојазне деце смањи!
Иако нема прецизних података колико је тачно школске деце са вишком килограма, током систематских прегледа педијатри се све чешће сусрећу са овим проблемом.
-На нама је да их „подсетимо“ на здрав начин живота. Средњошколци, а све више и деца из виших разреда основне школе, подложна су вишку килограма. Нездрава, „џанки фуд“ храна, грицкалице, слаткиши, газирана пића, а све чешће и енергетски напици, зарад наводно боље концентрације, све су то узроци гојазности. Придодамо ли томе и недовољно физичке активности, превише седења испред компјутера, недовољно сна (уместо да лежу у дану када су се пробудили, дакле до 23 сата, они то чине увелико након поноћи), не треба да чуде последице – каже др Андријана Стефановић, педијатар у Дому здравља „Милан Бане Ђорђевић“ у Великој Плани.
Према њеном искуству, девојчице се пре одлуче на промену режима исхране, најчешће пред летњу сезону:
-Настојимо најпре да скинемо фамозна три килограма, код неких је то лакше, код других теже, део њих успева, део „лажира“ шта све поједе. Пресудна је воља, подршка родитеља. Деца са енормним вишком килограма морају бити на ригорозном програму, и ту не сме бити одступања. Обавезно консултујемо стручњаке, нутриционисте, ендокринологе, јер у таквим случајевима није само гојазност у питању. Она је видљива, али испод те површине могу бити хормоналне поремећености, полицистичне болести бубрега, висок притисак и повећана концентрација масноће, проблеми са локомоторним системом – наводи др Стефановић, уз препоруку да деца никако не започињу „експресне“ дијете према бројним саветима са интернета, јер оне у највећем броју случајева искључују принцип разноврсности, а не ретко носе и опасност од бумеранг ефекта.
Губитак килограма би требало да буде постепен, 0.5 кг или мање недељно. Сваки већи губитак би захтевао изузетно рестриктивну дијету која може штетно утицати на раст и развој. Први циљ који треба поставити је смањење тежине за свега 10%. Управо је показано да губитак првих 10% телесне масе има највећи ефекат на опште здравље. Када се постигне овај циљ, потребно је да се та тежина одржава шест месеци, пре него што се настави са даљим губитком килограма.
Међутим, прави подвиг је одржати жељену телесну масу, пре него само изгубити килограме. Адолесценти се често по постизању жељене килаже враћају старом начину живота, и килограми су опет ту. Пре започињања дијете, дете прво мора да буде детаљно прегледано како би се искључило евентуално обољење као могући узрок гојазности. Никако не треба започињати са дијетом на своју руку. Нема једног рецепта за све, али постоје неке опште прихваћене препоруке.
Шта се може урадити : Променити начин исхране (јести спорије, уоброчити се), спремати здраве, балансиране оброке и јести заједно као породица, смањити величину порције, а препустити детету да тражи још ако жели. Никада не инсистирати да дете ”очисти тањир”. Посуда са јелом не треба да стоји на столу. Куповати и нудити дете са више воћа и поврћа. Дозволити детету да само бира ову врсту намирнинца приликом куповине. Куповати мање газираних и слатких напитака, грицкалица и слаткиша богатих калоријама и мастима. Потрудити се да дете доручкује сваки дан. Доручак ће обезбедити енергију потребну да прати наставу или учи. Прескакњем доручка дете ће бити гладно и уморно у току дана. Распитати се шта дете једе у школи. Нудити дете водом или обраним млеком пре него соком. Ако дете не може без сока, препоруке су до 160 мл дневно за децу узраста 1- 6 год., односно 220-350 мл за 7-18 год. Ограничити унос засићених транс масних киселина (масно месо, свињетина, путер, пуномасни млечни производи). Уместо тога обезбедити унос масти из рибе, биљног уља, коштуњавог воћа и житарица. Не треба се обесхрабрити уколико дете не прихвати одмах нову храну. Некада је деци потребно нудити нову врсту хране десет и више пута пре него што је она привате као саставни део исхране. Никако не користити храну као награду. “Ако поједеш спанаћ, добићеш колач”. Ово шаље детету поруку да је поврће мање вредно од дезерта. Повећати ниво физичке активности детета. Физичка активност не само да повећава потрошњу калорија, него и смањује апетит. Дати добар пример детету. Ако дете види да сте и Ви физички активни и да уживате у томе, оно ће прихватити такав образац понашања.
Одредити колико ће времена дете провести гледајући телевизију, играјући игрице, стимулисати дете да устаје и да се креће током реклама и не дозволити да једе грицкалице док гледа ТВ.
Треба имати у виду да дечије тело није спремно за исте напоре као и одрасли. Не треба терати децу да дуго џогирају, трче на траци или возе собни бицикл, нити да подижу тешке терете. Најбоља је она активност коју дете само одабере.
Деци је потребно око 60 минута физичке активности дневно, одједном или у више кратких интервала од по 10 или чак 5 минута. Ако дете иначе није активно, то треба да чини онолико колико може да издржи па полако подижите до једног сата.