четвртак 15. јун 2017.
Гојазност је болест модерног доба. Србија се налази у самом врху земаља са наглим повећањем телесне тежине код деце свих узраста у последњих десет година. Због недовољне физичке активности и лоше исхране готово половина укупног броја основаца и средњошколаца има проблем да се попне степеницама до другог спрата.
Проблем гојазности деце на подручју општине Велика Плана последих година у великој мери изражен у свим узрастима биће предмет истраживања новог пројекта портала Планамедиа подржаног од стране Министрства културе и информисањауз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. На Конкурс, у категорији радио и интернет медија пристигло је 307 пријава, од чега 123 пријаве за радио и 184 за интернет медије. Комисија је предложила расподелу средстава за 94 пројекта.
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министарства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
С обзиром на чињеницу да периодични системаски прегледи указују на поражавајуће здравствено стање поремећаја тежине код деце, које је последњих 10–15 година повећано пет пута, очекује се да ће истраживања помоћи да се код деце предшколског и школског узраста, уз помоћ родитеља, здравствених радника и наставника физичке културе, подстакне потреба да се активно баве спортом и да примењују здраву исхрану. Циљна група су предшколци, основци и адолесценти, а предузете активности недвосмислено ће указати на узроке њиховог стања, последицe и могућности решавања проблема.
Истраживање ће анимирати локалну заједницу да финансира рад саветовалишта при Дому здравља, обезбеди једнаке услове деци да се баве спортом, а надлежне инспекцијске службе подстаћи да редовније контролишу доступност нутритивно исправне ужине у школи и објектима у непосредној близини образовних установа. Серијал од 35 текстова биће објављен на Порталу Planamedia.rs, и месечнику Морава прес, резултати презентовани у емисијама на локалним телевизијма, под слоганом „Паметно троши енергију – покрени живот у себи“.
Гојазност је најчешћа метаболичка и неинфективна болест данашњице. Србија се налази у самом врху земаља са наглим повећањем преваленције гојазности код деце у последњих десет година. Због недовољне физичке активности и лоше исхране готово половина укупног броја основаца и средњошколаца има проблем да се попне степеницама до другог спрата, близу 80 одсто деце не уноси довољно поврћа, тек свако треће дете једе препоручену количину воћа, само трећина њих на јеловнику има довољну количину млека и млечних производа свакодневно, а готово ни једно дете не уноси довољно житарица. Због физичке неактивности и све већег броја сати које проводе у седећем положају - 94 одсто млађе деце има озбиљне коштане деформитете.
АЛАРМАНТНО СТАЊЕ
Стручњаци упозоравају да су расположиви подаци алармантни и да указују на потенцијално велики ризик оболевања од хипертензије, дијабетеса, болести срца и крвотока, психичких проблема, као и различитих врста карцинома када одрасту. Пракса показује да је гојазност последњих година највећи узрочник болести бубрега.
Гојазна деца у адолесцентном и одраслом добу чешће користе дуван, алкохол и друге психоактивне супстанце, подложнија су промискуитету, поремећајима исхране, самоповређивању и самоубиству. Социјално окружење гојазне особе често сматра лењим, неспретним и несналажљивим, а гојазна деца и адолесценти су често изложени вербалној и физичкој агресији вршњака и често постоји страх од социјалног одбацивања и неприхватања. Социјална изолација продубљује психолошке проблеме што индукује уношење већих количина хране да би се ублажила непријатна осећања и тако се затвара зачарани круг. Оваква стигматизација у детињству и адолесценцији има дугорочне последице. Научна литература јасно показује дискриминацију гојазних у три важна подручја: образовању, запошљавању и здравству.
ПРОБЛЕМИ ГОЈАЗНЕ ДЕЦЕ
Негативни стереотипи се јављају већ у раном детињству. Гојазна деца у раном стадијуму одрастања, од 3 до 5 година, сматрају да имају мање пријатеља, да су слабији у школи и да их родитељи мање воле. У поређењу с вршњацима гојазни су три пута чешће изложени изругивању. Уочено је да друга деца процењују гојазну децу као ону која им се најмање свиђају, мисле да су она дебела због претераног уноса хране, да су лења, глупа, прљава, неискрена и покварена, те да би могла смршати кад би то желела. Гојазна деца су у социјално неповољном положају, у играма су одабрана као последња за тим, задиркују их, самим тим искључена из многих социјалних догађања, као што су рођенданске прославе и друге врсте забава. Велики број гојазне деце (90%) уверен је да би задиркивање и злостављање од стране вршњака престало када би смршали, а њих више од половине мисли да би имали више пријатеља када би били мршавији.
Гојазност је, такође, повезана са низом социјалних проблема. Гојазност и њене последице имају велики утицај на морбидитет и морталитет становништва, квалитет живота и представљају врло значајан социјално-економски проблем.Оптерећује здравствени систем, а да непостоје никакве стратегије. Претходних месеци се водила дискусија о поништењу часова физичког васпитања иако је гојазност код деце повећана за последњих десет година пет пута. Процењује се да ће 30 одсто гојазне предшколске деце бити гојазни и када одрасту.
Бављење овом проблематиком у нашој средини изостаје последњих година, због чега сматрамо да је неопходно актуелизовати је. У великоплањанском Дому здравља већ неколико година не ради саветовалиште које би се бавило овом проблематиком, а које је до пре неколико година веома успешно радило. Ужина у школама своди се на брзу храну, слаткише и заслађена пића доступна деци и у околним пекарама. Деца су све мање заинтересована за физичке активности, а што су старија то су и њихови изговори да не раде часове физичког васпитања учесталији. Све их је мање заинтересовано за бављење спортом и ваннаставне активности, а њихова главна преокупација су мобилни телефони и компјутери. Поједине материјални статус спречава да се укључе у рад клубова због немогућности да плаћају чланарине.
Циљ пројекта је да децу и родитеље „подсетимо“ на здрав начин живота. Нездрава, „џанки фуд“ храна, грицкалице, слаткиши, газирана пића, а све чешће и енергетски напици, зарад наводно боље концентрације, узроци су гојазности. Придодамо ли томе и недовољно физичке активности, превише седења испред компјутера, недовољно сна (уместо да лежу у дану када су се пробудили, дакле до 23 сата, они то чине увелико након поноћи), не треба да чуде последице.
САВЕТОВАЛИШТЕ ЗА ДЕЦУ И ОМЛАДИНУ
Намера је истраживачког тима да циљној групи укаже на чињенице и појаве пресудне у отклањању проблема, подстакне друштво на размишљање и предузимање конкретник активности, добије подршку родитеља и околине да проблем почне да се решава. Серијалом текстова подстаћићемо едукацију циљне групе о правилним нутритивним навикама и здравом животу, не само у популацији деце и адолесцената,већ и у њиховом породичном и школском окружењу, иницирати рад Саветовалишта при Дому здравља, које би децу и њихове родитеље припремило и упутило на правилан режим исхране и значај физичких активности, преусмерило на стручњаке нутрицинисте и ендокринологе, уз то деловало и превентивно. Текстовима и истраживањем ћемо деловати на свест деце и њихових родитеља да никако не започињу „експресне“ дијете према бројним саветима са интернета, јер оне у највећем броју случајева искључују принцип разноврсности, а не ретко носе и опасност од бумеранг ефекта. Циљ нам је да анимирамо локалну заједницу да се позабави овим проблемом финансијском подршком рада Саветовалишта, изналажењем начина да се у школским кухињама сервира примерена ужина, да се материјално подрже наставне и ваннаставне физичке активности са децом, чиме би се подстакло подмирење основних биопсихосоцијалних потреба деце у области физичке културе, првенствено у правцу подстицања физичког развоја, очувања менталног здравља, развоја и усавршавања моторике.
Истраживања у оквиру пројекта ће се обављати истовремено у свим насељима на подручју општине Велика Плана. Инсистираћемо на припреми актуелних података од стране здравствених радника, обради и презентацији информација, у сарадњи са школама и предшколском установом организоваћемо анкетирање и трибине на којима ће учествовали стручњаци из области здравства, спорта, образовања, као и родитељи који би били у прилици да на овим скуповима поделе сопствена искуства. Представићемо у серијалу текстова успешне и истрајне спортисте као примере добре праксе, чија искуства би била подстицајна да деца школског узраста више времена посвете физичким активностима.
У сарадњи са професорима физичког васпитања и спортским радницима организоваћемо спортски дан у школама, а у предшколској установи дечију олимпијаду са креативним играма. Иницираемо у разговору са родитељима и управама школа давање подршке увођењу свакодневне физичке активности школске деце. У оквиру манифестације Дан здраве ужине, указали би пажњу јавности на значај нутритивно правилне исхране и потребу редовне контроле објеката који се баве дистрибуцијом хране у непосредној близини школа. Локалној самоуправи би указали на значај потребе постојања Саветовалишта, чије формирање подржава и подстиче особље Дечијег диспанзера Дома здравља и Патронажне службе.
Пројекат ће трајати шест месеци. Позивамо заинтересоване пратиоце на порталу уколико им се тема допала да нам се придруже коментарима, предлозима, активностима или саветима.