Како се борити против корупције?!

недеља 30. април 2017.

Пројекат УГ „Свет речи“, „Млади против корупције – мобилизација младих Подунавског, Поморавског, Шумадијског и Браничевског краја у борби против корупције“, након шестомесечне едукације и реализације низа радионица и других активности које су подстакле младе да спознају појам корупције и осете потребу да се боре против ње, завршен је успешно. Учесетвовало је у десет градова и општина неколико хиљада старијих основаца и средњошколаца, око стотину професора и ментора, подрушку су дале институције и локалне самоуправе.

Судећи по закључцима који су се наметнули након спроведених активности, у будућности, када генерација учесника пројекта буде одлучујући фактор у друштву, сетиће се шта су научили и осетити потребу да наученим методама препознају корупцију, а уз помоћ институција и закона  бориће се да ова појава буде сведена на мању меру. У последњем месецу реализације пројекта, предавања у школама одржао је др Ненад Радовић, професор на Криминалистичко полицијској академији у Београду.

Обраћање младима др Радовић је прилагодио њиховим могућностима разумевања појаве и теме, узимајући у обзир да је за ову популацију корупција нешто што постоји, али да их се не дотиче у великој мери.  Тако је свуда почињао наступ дефиницијом и суштином проблема, а завршавао га начинима борбе и поруком која подстиче да се савладано градиво примени у пракси.

Говорећи о корупцији, указивао је најпре на чињеницу, да је корупција један од организованих облика криминала, који поред трговине људима, мигрантске кризе, високотехнолошког криминала, привредног криминала и деловања организованих криминалних група, убистава, уцена, изнуда, укључујући и еколошки криминал, представља један од највећих цивилизацијских проблема. Присутна је у сваком друштву, па и нашем, у већој мери негу у другим срединама.

Полазећи од појма корупције, професор је указивао најпре на латинско порекло речи corruptio, што значи изопаченост, подмуклост, моралну поквареност, потребу да се појава окарактерише као израз неморала, што значи да је супротност високоморалност, неподмитљивост, непоткупљивост и у том смислу истицао Аристотелево тврђење да највећи злочини нису извршени из потребе нужног, него сувишног.

- Овде указујем и на две особине које могу да обухвате сваког од нас - то су похлепа и страх.  У оној мери, у којој можемо са њима да се сукобљавамо, можемо себе сматрати великим или малим. Често се присетимо и Његоша који је говорио „страх човеку каља образ често“, а с друге стране треба да знате да један број извршиоца кривичних дела, као што су психопате, једноставно не осећају страх. Таква лица не показују да имају емоције на полиграфу. Такође, осврнуо бих се на једну од најчешћих, најкраћих и можда најприхватљивијих дефиниција да корупција значи злоупотребу јавних овлашћења ради стицања неке личне или приватне користи. То су она овлашћења која су дата многим директорима, докторима, професорима, судијама, тужиоцима и свим осталим лицима која су у прилици да буду корумпирана.

Да се корупција појављује у свим областима друштвеног живота, јавном и приватном сектору, привреди, политици, медијима, и да је најзаступљенија у здравству, полицији, судству, царини, образовању, спорту,  речено је на свим трибинама, уз додатне иформације да се може посматрати  у ужем и у ширем смислу. У ужем смислу то би била само она два дела – узимање и давање мита, нашта се и мисли када се каже корупција. Међутим, и други облици, као што су проневера, трпљење утицаја, злоупотреба положаја, превара у служби и још много тога против закона и државе представља коруптивну врсту кривичног дела.

Структура кривичних дела у области корупције је шарренолика због чега је присутна тамна бројка, што значи да највећи број тих дела никада не буде откривен. На територији РС изврши се годишње више од сто хиљада разноврсних кривичних дела, док се само 2 процента открије и процесуира, што је око 2.000 кривичних дела у поступку у овој области. Наука и теорија сматрају да је тај број далеко већи, истакао је др Радовић уз опаско да су оваква кривична дела невидљива, јер се давање и примање мита одвија у четири ока.

- Прикривеност извршења значи да за вршење већине ових кривичних дела нема никаквих доказа и отуда је отежано њихово доказивање. Због тога често кажемо знамо ко чини ова дела, знамо колико кошта да се неко запосли, положи испит, оперише и слично, али ништа не можемо да урадимо, често због спреге између лица која су корумпирана и људи који се баве криминалом – каже др Радовић и напомиње да се свака судска пресуда заснива на личним и материјалним доказима.

- Лични докази обухватају изјаве лица, сведока који су присуствовали самом догађају, а материјални су трагови и предмети, односно средства извршења - у овом случају најчешће новац. Пошто се обавља у четири ока, давање мита има обострани интерес тих људи. Нема конкретне штете за лице, али имате штете за друштво и државу. Ако неко жели да као криминалац преко царине пренесе робу у вредности 50 хиљада евра, инерес му је да да неки новац царинику и полицији и да робу прода за знатно већи новац. Има користи криминалац, цариник и полицајац, а штети држава. Немамо лице које трпи штету као код кривичног дела разбојништва, изнуде, преваре, насиља у породици...

У пракси се показало, истиче др Радовић,  да на почетку истраге, када се крене са откривањем и пријавом овог криминалног дела, докази обећавају, али касније поступак траје дуго и због неефикасности судства таква лица добијају често кратке казне затвора, иако су наши закони добри и предвиђају високе казне за лица која врше ова дела. Прописано је према тежини дела од 6 месеци до три године, а за теже облике криминала до 8, односно 12 година. Међутим ретко се ова врста криминалних дела процесуира, самим тим и кажњава.  

У предавању је истакнуто и да криминалне групе које се баве кријумчарењем наркотика новац често усмеравају у легалне активности вршењем коруптивних кривичних дела. Када се врши давање и примање мита, оба лица врше кривично дело. Међутим, уколико давалац мита ово дело пријави полицији неће одговарати, јер жели и помаже да се ухвати лице које ради кривично дело. У том случају служи као мамац  који омогућава да се санкционише починилац. Они који примају мито су најчешће грамизива, похлепна лица која знају шта раде, без скрупула су и имају дуг стаж у томе.  

-  С друге стране даваоци мита можемо бити сви ми, лако можемо да будемо уплетени у корупцију, све зависи да ли желимо или не желимо, у каквој ситуацији се налазимо. Уколико нам је неко драг болестан, лако можемо да посегнемо за давањем мита.  Можемо бити сви даваоци мита, нисмо учиниоци као они што то стално раде, него смо учиниоци из нужде – појансио је професор улогу обе стране у кривичном делу наводећи да су последице не само штета за државу и друштво, него и за углад заједнице и урушавање институција.

Многе државе у свету појаву корупције ефикасније решавају, а с обзиром на чињеницу да је наша држава  у транзицији са погодним тлом за развој корупције, проблем се теже решава јер осиромашено друштво доприноси њеној појави. Србија се налази на 72 месту по корупцији од укупнпо 176 држава света. Најнижу стопу корупције има Данска, прате неке друге западне земље у окружењу. 

- То место које заузимамо није славно, што значи да се сукобљавамо са овом појавом. Да би смо се супротставили потребан је стратешки свеобухватан  приступ, не можемом да је уништимо, али можемо да је ограничимо на нормалан ниво, као и организовани криминал. Тамо где су организовани криминал и корупција узели маха, друштва се сама распадају. У том смислу је наша земља предузела неке мере и радње како би се сукобила са овом појавом. Једна од њих је доношење националне стратегије против корупције за период 2013. – 2018. Потенцира се јачање институција у том смислу да  се у полицији, управи царина и управи пореза уводе унутрашње контроле о лицима за које постоје пријаве да се баве коруптивним кривичним делима, или неким другим врстама кривичних дела. Таква се лица хапсе и процесуирају.

Професор је указао на трибинама и на криминалне група које се баве кријумчарењем наркотика, које кад не успеју да остваре своје циљеве покушавају преко корупције, давањем мита да се извуку без казне. Нуде новац полицајцу, судији, тужиоцу. Ако та лица која би требало да буду високоморална не поклекну, прибегава се насиљу, отмицама,  подметању експлозива и убиствима.

- Фактори који указују на мере против корупције су доношење антикорупцијских закона, опоравак државних органа и политичких тела. Потребна је одређена политичка воља да би се друштво супротставило корупцији  формирањем контролних механизама. Овај пројекат је у одређеном смислу буђење свести у борби против корупције и наравно могућност решавања случајева у што краћем поступку уз присуство материјалних доказа.

Као заључак професор наводи да је битно да се што више информише јавност о случајевима корупције, да се повећа транспаретност, достигне одговарајући ниво слободе штампе као један од кључних услова.

- Оно што је Србија такође урадила јесте да је донела низ конвенција, има националну стратегију, припремљене планове, посебна тела која се баве овом темом, као што је Агенција за борбу против корупције. Већ је предузет низ мера и радњи којима може корупција да се минимализује. Потребно је укључивање читавог друштва у процес, али у друштву постоји и страх, и уопште препуштање осећаја одговорности на државу. Будите сигурни да често ваша информација може да доприносе решавању проблема. Завршавам реченицом Патријарха Павла,“не дозволите злу око вас да пробуди зло у вама“.