Друштвене мреже – забава или опасност!?

уторак 28. мар 2017.

Да ли сте се у скорије време запитали како смо живели и комуницирали пре појаве интернета и друштвених мрежа, фејсбука, твитера, инстаграма, линкедина, мај спејса (LinkedIn је настао 2002. године као пословна друштвена мрежа која је намењена повезивању послодаваца и људи који траже посао, My space је настао 2003. године, Facebook 2004, Twitter 2006, Instagram 2010.)? Ове друштвене мреже постоје тек нешто више од десет година.

Како смо долазили до информација и најновијих вести пре појаве паметних телефона које сада већина одраслих и деце поседује? И шта смо радили док смо путовали, чекали у реду, одмарали код куће, чиме смо то и на који начин прекраћивали време?

О предностима интернета у савременом свету готово је излишно говорити. Једним кликом долазимо до најневероватнијих информација и података, налазимо посао, повезујемо се са људима, продајемо или купујемо ствари. Интернет је првенствено замишљен као место где ће бити похрањене корисне информације којима лако и брзо може приступуити велики број људи. Када и како се претворио у комерцијализовану „џунглу“ чија су основа друштвене мреже, нисмо сигурни, алисе ово није догодило случајно.

Једна од основних потреба сваког човека јесте социјална потреба, потреба за припадањем и прихватањем од стране других људи, потреба да нас људи воле и цене. Не тражимо ли управо то када постављамо своје фотографије и коментаре на друштвеним мрежама, да се другима допада оно што и нама, наши избори, наши поступци, фотографије на којим смо ми у овој или оној ситуацији, на овом или оном месту. Проблем настаје када људи почну да природну потребу за припадањем и прихватањем задовољавају само или углавном на вештачки начин, коришћењем интернета и друштвених мрежа, удаљавајући се од особа са којима имају или могу имати непосредни контакт и комуникацију у реалном животу. Отуда је све чешћа слика младих који су у друштву, код куће или у кафићу, на рођендану или другом слављу и грчевито се држе мобилних телефона претражујући профиле по фејсбуку, постављајући своје фотографије и чекајући лајкове и шерове у жељи да добију потврду да су прихваћени и „одобрени.“

Када су ваша деца била мала, учили сте их да пажљиво прелазе улицу, да гледају са леве и десне стране, да знају да се заштите. Говорили сте им да никада не улазе у аутомобиле непознатих људи, да ништа не узимају од странаца, да се у изласку пазе да им нешто не сипају у пиће. Да ли сте били овако пажљиви и када су ваша деца почела да користе итернет, када су отварала профиле на друштвеним мрежама и знате ли шта раде сатима за рачунаром и са ким се дописују, о чему разговарају?

Не треба да се претворите у шпијуне и уходе своје деце, али је ваша родитељска дужност да их заштитите и научите да буду опрезни и да на адекватан начин користе савремене технологије.

Друштвене мреже доступне су свима, зар не? Свако може да отвори профил и постави податке које жели, истините или лажне. Не оставља ли ово савршен простор за манипулацију од стране различитих појединаца или група које желе да остваре неку своју добит и корист? Путем друштвених мрежа рекламирају се различите организације, музички бендови, нови филмови, људи који продају своје ручне радове или нуде услуге, удружења која желе да придобију нове чланове и многи други. И све ово доступно је и вашој деци, малолетној и пунолетној.

Ако знамо да су у пубертету деца најрањивија, да покушавају да изграде сопствени идентитет, преиспитују свој изглед који се под утицајем хормона турбулентно мења, губе самопоуздање, имају јаку потребу за групном припадношћу, вршњаци и њихово мишљење постају важнији од родитеља и њихових савета и забрана, отпор према ауторитету и жеља за самосталношћу, јасно нам је да су деца у овом узрасту најподложнија различитим негативним утицајима група или појединаца који представљају опасност за нашу децу.

Појединци и групе који су укључени у секте, трафикинг (трговина људима), проституцију, порнографију, педофилију, трговину органима, продају наркотика, експанзијом интернета и друштвених мрежа на лакши начин долазе до својих жртава и на једноставнији и бржи начин их врбују за своје редове. Најлакша мета су управо деца и млади.

Педофили (одрасле особе које сексуално узбуђују деца истог или супротног пола; поремећај који је чешћи код мушкараца) у контакт са децом најчешће ступају путем чета, представљају се као вршњаци, труде се да стекну поверење детета, испитују их о месту становања, школи, родитељима, заказују састанак. Неретко отворено говоре о својим годинама и жељи за сексом и нуде новац за сексуалн услугу. Уколико остваре непосредни контакт са дететом, добију фотографију или видео снимак, могу уцењивати дете да ће садржај показати његовим родитељима, вршњацима или јавно објавити, како би се контакт наставио.

Неретко се фотографије деце и младих са њихових профила (или из новина, са блогова, сајтова школе или каталога одеће) налазе на сајтовима и странциама које користе педофили и које могу бити у потпуности тајне, тако да се у претрази фејсбука не појављују, али зато њени чланови виде све објаве и коментаре који су врло експлицитни. Особе које су сексуални преступници или неоткривени педофили, могу се наћи у свим структурама друштва и најразличитијим професијама, па будите обазриви и научите своје дете да буде пажљиво и да у вама види особу од поверења којој се може поверити уколико почне да добија непримерене коментаре, поруке или понуде.

Секте најчешће нападају „најосетљивије“ групе људи, адолесценте, особе у проблему (здравственом, породичном, метеријалном), сугестибилне особе. Њихова добит зависи од жртве, а огледа се у стицању материјалне добити (новац, стан и др), везе и утицај у друштву или узимања „онога што неко има у глави.“ Адолесценти се најчешће „пецају“ ступањем у контакт са вршњаком или нешто старијом особом која им постаје пријатељ, разуме их, одваја их полако од пријатеља и родитеља, нуди им нове и занимљиве садржаје, „бољи живот“, спасење. Настоје да контролишу ум жртве, имају једног вођу коме се не сме противуречити, који постаје идол и чије је учење и веровање једино исправно и доноси спас, одређују вам с ким ћете се дружити, шта смете а шта не смете да радите, траже новац или услуге које ћете за њих чинити, или вам нуде новац за који касније морате одрадити неки посао. Својеврснео „испирање мозга“ дешава се постепено и неретко се завршава самоубиством, као крајњом тачком „пуцања“ ума жртве.

Трафикинг (трговина људима) и проституција такође су олакшани укључивањем младих на друштвене мреже. Кроз фотографије и објаве младих, посебно младих девојчица, могуће је пратити њихове активности и лакше дођи до њих а кроз понуду за брзо и лако стицање новца придобити их. Сајтови за упознавање такође представљају претњу за младе девојке и момке, јер се на овај начин придобија поверење жртава и зарад „љубави“ врши притисак да нешто ураде, нпр. да девојка спава са неким другим момком коме њен нови дечко дугује новац и нема одакле да га врати (увлачење у проституцију), девојка одлази преко границе на путовање са момком кога кратко познаје, где јој се одузима пасош и уцењује се да обавља послове који се од ње траже. Огласи за послове модела и манекенки такође могу бити мамац за проституцију, снимање порнографских филмова и сл.

Како да заштитимо своју децу?

Основ свега је комуникација! Непосредна и отворена комуникација са својом децом која се гради од малих ногу. Немојте бити странци својој деци и немојте одустајати од отвореног разговора на теме које се вама чине непријатним или не знате довољно о њима. Информишите се, будите у корак са интересовањима своје деце, разговарарајте отворено са њима, имајте стрпљења.

Уколико приметите да се понашање вашег детета променило, да је постало агресивније или повученије, има сасвим нове пријатеље, има нова, неуобичајена интересовања, сате проводи на интернету, избегава да говори о томе са ким се дописује и о чему разговара, поседује ствари које му ви нисте купили или суме новца које му нисте дали, самоповређује се, све ово треба да вам буде знак да обратите пажњу на то шта се са дететом дешава и шта је узрок томе. Можда је у контакту са неким педофилом, сектом или другом организацијом која га може увући у своје редове а тада већ може бити касно. 

Научите децу да пазе на то коме одобравају захтев за пријатељство или праћење, што исто важи и за одрасле. Ако лично не познајете ту особу, никада не можете бити сигурни ко стоји иза профила колико год добронамерно и безазлено изгледао. Чему служе хиљаде непознатих „пријатеља“ или „пратилаца“ који гледају ваше слике, коментаре, објаве и коментаришу их? Да ли сматрате примереним да непознати одрасли мушкарци из читавог света коментаришу фотографије малолетних девојчица, ваших ћерки, на пример, неретко са сексуалном конотацијом.

Научите децу да чувају своју приватност и чувајте је и сами. Добро размислите о томе које фотографије и објаве постављате, на који начин себе презентујете и какву слику остављате. Нема веће среће када се роди дете, али да ли је заиста неопходно да голишаве слике бебе коју купате постављате тако да хиљаде људи може да је види? И да ли заиста сматрате да девојчице које имају 10 или 12 година (или више!) треба да се фотографишу у изазовним позама, неприкладно обучене, са напућеним уснама и да то постављају тако да сви пријатељи, рођаци и странци могу да виде и коментаришу?

Искључите обележавање локација. Да, срећни сте што сте отишли на одмор за викенд или на летовање са децом, али на овај начин свима обелодањујете где се налазите тако да нпр. лоповима шаљете отворен позив да посете вашу кућу или људима који се баве трафикингом стављате до знања где се ваша деца налазе.

Уколико приметите сумњиво дописивање детета са одраслом особом, групом или активности које су вам сумњиве, случај пријавите надлежним органима. Обавеза нас одраслих је да децу заштитимо на сваки начин.

Коришење интернета међу децом, услед технолошког развоја, постала је неминовност, али ваша је одговорност да децу научите да рачунар и интернет нису само средство забаве, да могу и треба да служе као извор знања и корисних информација и да им својим примером то покажете.

Аутор текста: Марија Стаменић, психолог