понедељак 05. децембар 2016.
Није упутно да се о сиромаштву говори само једног јединог дана у години, 17. октобра, када свет обележава Међународни дан борбе против сиромаштва. Тим пре што је све више сиромашних, гладних и незбринутих на планети. Ризику од сиромаштва у Србији је изложена четвртина становништва, док трећина грађана сматра да тешко живи, упозорила је Канцеларија Европске мреже против сиромаштва у Србији.
Најновији подаци указују на раст стопе сиромаштва – 8,9% становништва није било у стању да задовољи основне животне потребе у протекле две године, док две трећине становништва наводи да тешко, или веома тешко „саставља крај са крајем“..
Подаци до којих се дошло истраживањима и анкетирањем грађана показују да је најугроженије становништво изван урбаних подручја, посебно у Централној Србији. Групацију најугроженијих чине деца до 14 година и млади до 24 године, необразовани, незапослени и неактивни носиоци домаћинства.
Са стопом ризика од сиромаштва 25,4 одсто Србија је међу водећим земљама у Европи, по неким статистикама и анкетама припада јој незавидна прва позиција на лествици сиромашних. Европска мрежа против сиромаштва позвала је због тога Владу да као приоритет постави борбу против сиромаштва на прво место и хитно унапреди политику запошљавања и социјалне заштите. Поређења ради, поред Србије, високу стопу ризика од сиромаштва имају приближно нама, за нијансу боље од нас, Румунија (око 22 одсто), Бугарска, Грчка и Шпанија.
Подаци о стопи ризика од сиромаштва у Србији добијени су истраживањем Републичког завода за статистику у марту ове године, на основу анкете о приходима и животном стандарду. Ризик од сиромаштва највећи је међу домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више деце, где стопа ризика износи 35,8 одсто, као и међу самохраним родитељима са једним или више издржаване деце – чак 35,4 одсто.
За четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце узраста до 14 година праг ризика од сиромаштва износи око 31.000 динара, док је за једночлано домаћинство тај праг око 15.000. Судећи по овим параметрима у категорију сиромашних могу се уврстити готово сви житељи градова јужно од Саве и Дунава, где је просек примања око поменуих граничних вредности. И у том контексту излизана од превелике употребе фраза „што јужније, то тужније“ у потпуности се уклапа у слику животних прилика и неприлика становништва Србије.
По подацима Центра за социјални рад у општини Велика Плана у октобру ове године материјалну помоћ примало је 826 породица. Ова бројка се није драстично променила у односу на исти период прошле године, али је реално очекивати да порасте у зимском периоду када ће дотацију државе која им по закону припада на основу тачно утврђених параметара потражити радно способне незапослене особе које нису у могућности да зараде од сезонских послова. Носиоци права у породици остварују 7.946,00 динара, за сваку одраслу особу исплаћује се 3.973,00, а за дете до18 година 2.384,00 динара.
Породице које остварјују дечији додатак у складу са прописаним цензусом примају редован износ по детету 2.656,45 динара, док је увећан износ 3.453,40 динара и ову принадлежност остварује релативно мали број породица у Великој Плани – око 700.
Сиромаштво је евидентно и по броју корисника услуга народне кухиње. На листи је 206 лица и у односу на прошлу годину мањи је за 24. Очекује се да из истих, сезонских разлога, број у наредним месецима буде повећан. Општина за топли оброк најугорженије категорије становништва на годишњем нивоу издваја 2.600.000 динара, Влада 10 основних намирница сваког месеца у истим количинама. За угрожене по селима годишње се из националних ресурса обезбеди 450 пакета хране и хигијене и 10 килограма брашна. Ранијих година ова помоћ је била календаром расподеле средстава за најугроженије сеоске породице предвиђана два пута годишње.
За категорију најсиромашнијег становништва буџетом општине предвиђен је фонд од око 400.000 динара на годишњем нивоу, али због несинхроног деловања запослених у месним заједницама и месним канцеларијама са хуманитарном организацијом и Центром за социјални рад, ова средства се не искористе у потпуности. Запослени у ЦК кажу да би већим ангажовањем радника у овим службама новац благовремено отишао у праве руке. Иако им упућују захтеве, не аплицирају за помоћ сиромашнима, а чињеница је да би у сваком селу ову врсту помоћи могло да оствари на десетине домаћинстава. По том основу најугроженији су житељи Трновча, где је по сазнањима ЦК највећи број сиромашних породица,старачких домаћинстава, неспособних одраслих чланова породице за рад. Локлана самоуправа обезбеђује новчана средства и за функционисање сервиса помоћи старим лицима, истовремено има разумевања и за потребе особа са инвалидитетом обезбеђивањем средстава за рад дневног боравка „Лане“ и ангажовање стручних лица у овој „установи“.
Центар за социјални рад у Великој Плани, служба за одобравање једнократне помоћи, током године прими више од 1.000 захтева грађана којима је потребна финансијска подршка за лечење, плаћање рачуна, куповину огрева и намиривање сличних потреба. У складу са законом угрожене породице које степен угрожености поткрепљују неопходном документацијом могу да остваре на годишњем нивоу до 50.000 динара, колико износи просечна бруто плата на нивоу општине.
Служба по овом питању ефикасно ради, потврђују корисници, тако да је могуће, ако се испуне сви услови и критеријуми за остваривање права на ову врсту принадлежности, да се новац добије у реалтивно кратком року. Чињеница је да за остваривање овог права мало ко зна, па би било упутно да се незапослени родитељи, вишечлана домаћинства без радно ангажованих лица, самохрани родитељи, особе са инвалидитетом, корисници МОП-а и лица из других категорија угрожености, информишу у месним заједницама, општини, Центру за социјални рад која им права и по ком основу припадају, истовремено и о документацији коју морају да доставе приликом подошења захтева за помоћ.