Процена радне способности сертификат без кога је немогуће обезбедити радно место 

Свака особа има право да Националној служби за запошљавање поднесе захтев за процену радне способности. Овај захтев са собом повлачи прикупљање одређене документације која је углавном медицинска. Документацију предају Националној служби за запошљавање према месту пребивалишта. Потом се формира комисија и заказује разговор. Комисија прегледа документацију, разговара са подносиоцем молбе и након тога доноси решење о процени радне способности. Док је европска стопа запослености особа са инвалидитетом 50 одсто, у Србији је свега 9 процената. Национална служба за запошљавање кроз бројне програме и финансијске подстицаје пружа подршку запошљавању особа са инвалидитетом, али и даље постоје бројне баријере које им отежавају да дођу до посла.

Послодавац би да запосли особу са инвалидитетом, али да нема инвалидитет

Од више од 350 хиљада људи које су се на последњем попису изјасниле као особе са инвалидитетом, на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) само њих око 10 хиљада тражи посао. Последња анализа колико особа са инвалидитетом је запослено рађена је за попис из 2011. године, када је утврђено да тек девет одсто особа са инвалидитетом ради. Осим података из пописа становништва, у којима се сами изјашњавају да ли су особе са инвалидитетом, по изјави Националне службе за запошљавање датој Би-Би-Сију на српском „ни једна институција у Србији не располаже целовитим базама података о особама са инвалидитетом“. На ову тему недавно је у ПРЕС центру у Београду одржана конференција за штампу.

У току је јединствено такмичење које промовише активности љубитеља птица

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) осми пут са поносом организује такмичење „Домаћинство које су изабрале ласте“ које траје од 20. до 30. маја 2024 године. У фокусу овог такмичења су вредни домаћини и сеоска домаћинства која у својим шталама, под стрехама и у помоћним објектима имају гнезда сеоских ласта. Домаћинство са највећим бројем активних гнезда сеоских ласти биће награђено тоном кукуруза, а остали учесници су у могућности да освоје саднице воћа.

Да ли можемо да се решимо микропластике?

На ово питање које често постављамо забринути за будућност одговара др Јелена Мутић са Хемијског факултета у Београду. У тексту који је објављен поводом обележавања Дана планете Земље на KLIMA101 NEDELJNI NEWSLETTER објашњава – зашто микропластике има толико пуно, зашто ју је тако тешко детектовати, а још теже уклонити, зашто су многобројна технолошка решења још увек само прототипови… али и зашто, поред свега тога, и даље можемо наћи разлога за оптимизам. Др Јелена Ракићевић Мутић је наша Плањанка, рођена и одрасла у Великој Плани. Једна је од оних стручњака, доктора наука, за које кажемо да су наш понос и успех мале средине која је дала стотину стручњака, доктора наука у готово свим областима природних, друштвених наука и уметности.

Позориште које мења друштво на боље - Гргур као кореограф, глумац и редитељ

О Ђорђу Жовадиновићу Гргуру смо често писали, разним поводима и са посебном задовољством зато што је Ђоле наш Плањанин, успешан млади глумац пред којим је увек била будућност дечка који обећава. Сва обећања испунио је рано, чим се докопао београдских позоришних сцена. Драго нам је када успе да реализује своје снове и када себе остварује на начин који говори како се до успеха стиже не само талентом него и упорношћу, маштом и иновативним начином поимања позоришне уметности каја обезбеђује бесконачне могућности за откривањем нових форми комуникације са публиком. Ђођре више није само глумац, он је кореограф и аутор сценског покрета, а његова прва режија представе „Како сам стварно / онда кад сам сама” представља га као редитеља. Недавно смо о Ђорђу писали као представнику мадих и успешних Плањана који представљају понос својих суграђана, а у складу са његовим успесима идемо корак напред, представљајући његове нове успехе у позоришној уметности, потврђујући себи и другима да смо били у праву када смо од њега очекивали можда и више него што је и сам мислио да може. Овог пута преносимо интервју са њим који је објављен недавно на потралу https://zoomer.rs/.

Поводом обележавања Међународног дана Рома и Ромкиња, 8. априла, пре више од месец дана, подељен је инспиративан документарни филм који наглашава снагу активизма у стварању позитивних промена у заједници. Филм прати сведочанства Тање Гргић, оснивачице Удружења успешних жена, која је сама преживела насиље и посветила свој живот подршци другим женама.

Тањин лични пут из сиромаштва и насиља до економске независности кроз образовање представља инспирацију и подсећање на важност образовања. Кроз личне разговоре и сећања, филм сведочи о развоју активизма у Костолцу и Тањиним напорима да унесе промене у заједницу, истичући да је и активизам постао саставни део њеног живота.