„Активна жена је жена која зна да препозна своје потенцијале, те да их не баци у ветар већ да препозна како да их користи и да у том процесу процени како да те своје потенцијале оствари у оквиру заједнице у којој живи.“ Александра Миладиновић, СКЦ Марковац

У протекле две године дешава се буђење заједнице у Марковцу које је покренуло неколико жена, што пореклом из Марковца, што самих становница села. Препознавши важност женског удруживања за добробит заједнице и увидевши своје личне потенцијале које би могле да ставе у службу заједници основале су Удружење грађана СКЦ Марковац и покренуле промену са циљем да свом селу пруже светлији поглед у будућност.

Сигурним кораком до хранитељства

Уз љубав и пажњу деци без родитељске бриге потребан се одговарајући смештај у кући хранитеља. Стамбени простор хранитељске породице требало би да буде у насељеном месту где су развијене саобраћајне и друге везе и комуникације, да буде прикључен на електричну и телефонску мрежу, да буде прикључен на јавну водоводну мрежу, односно да има обезбеђено снабдевање хигијенски исправном текућом водом, да буде прикључен на јавну канализациону мрежу или прописно изграђену септичку јаму, да има обезбеђено грејање. Соба за дете мора имати 6 м2 по детету, посебан лежај, две постељине, јастук, два прекривача, радни сто, орман за гардеробу и обућу, огледало и грејно тело.

Девет деценија хранитељства у Милошевцу

У Србији, за разлику од остатка света, још не постоје лиценце за хранитеље. Поступак додељивања деце на чување се спроводи у складу са нашим законским одредбама. На основу важећих правилника утврђује се општа подобност да неко може бити хранитељ. Утврђивање опште подобности хранитеља иде готово истом процедуром као и утврђивање способности лица да буду усвојитељи.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, стручна процена опште подобности за обављање хранитељске улоге састоји се из провере испуњености законских услова преко јавних исправа које кандидати за хранитеље подносе уз пријаву за хранитељство. На основу интервјуа са стручњацима који врше процену, а на основу сагледавања услова и односа у породици, у непосредном контакту, кроз кућну посету и кроз програм припреме и обуке будућих хранитеља, одлучује се да ли има основа да се улази у поступак доделе и преузимања деце без родитељске бриге на чување.

Како је бивши „колонац“ Ђорђе Стојановић нашао браћу

Прича о Милошевцу, најхуманијем селу у Србији, чији су житељи за девет деценија постојања установе за породични смештај и усвајање деце збринули скоро 6.000 малишана без родитељског старања, преносила се светом на разне начине. О колевци хранитељства сазнавало се из сећања бивших штићеника, текстова и емисија у средствима информисања, посета познатих личности и званичника селу... Бивши штићеници су тражећи своје корене и своје најрођеније користили слична проверена средства – установе, медије, популарне емисије. Преко центара за социјални рад, месних канцеларија, општина и градова из којих су донети као деца у хранитељске породице, преко новина и телевизијских емијија, штићеници су најчешће проналазили своје трагајући за њима често на најневероватније начине. Тако је Ђорђе Стојановић Црни искористио прилику да преко емисије „Све за љубав крене“ крене у потрагу за браћом, а када се одважио да уђе у ријалити програм „Велики брат 2007.“ успео је да комплетира породичну слику која му се током већег дела детињства у Милошевцу непрестано враћала.

Ближе се празници. Обрадујте малишане у хранитељским породицама

Помоћ стиже кад јој се најмање надамо и од кога се најмање очекује. Добродошла је у свако доба, посебно деци без родитељске бриге. Штићеницима Центра у Милошевцу поклони с времена на време стигну од бројних донатора, фондација и хуманитарних организација. Обрадују их и улепшају им детињство. Некада их је било много више него сада, када је свако зокупљен својом бригом заборавио да некоме и мала пажња значи много. Више од труда и средстава које дародавац њиховом детињству поклања од срца. Овде ћемо се подсетити ко је учинио нешто незаборавно за њих, ко их је племенитим делом подсетио да постоје добри људи, кога се сећају по доброти и племенитости. Можда би ова подсећања пробудила пажњу оних који би могли да им улепшају тужно детињство.

Бранка Филиповић била је хранитељица за понос и узор новим генерацијама хранитеља

Ретке су прилике да исте године, у једном дану, чак три највиша државна одликовања буду уручена у једном селу. Сретењским орденом првог степена 15. фебруара 2018. године награђен је Центар за породични смештај и усвојење, а две тада најстарије хранитељице из села, Бранка Филиповић и Катарина Дешић, добиле су златне медаље за заслуге. Заједно су однеговале седамдесеторо деце. Била је то последња почаст заслужним грађанкама овог малог места великог срца, доброг гласа и још бољих људи, за сво добро које су даривале деци без родитељског старања. Недуго после овог значајног догађаја за њих, цело село и њихове породице, две херојине су се преселиле у вечност. Оставиле су иза себе многобројне породице, лепе успомене штићеника на период одрастања у њиховом крилу и незаборавна сећања на доброту која их је красила.