Моравом кроз Србију 

Географски положај и значај највеће српске реке, њених притока, градова и насеља који гравитирају Великој Морави. За Римљане је Морава била Маргус, а Келти, као пражитељи Балкана, сматрали су је лепом девојком.

       Велика Морава као највећа српска река настаје спајањем Западне и Јужне Морава, протиче кроз централни део Србије, прави плодну равницу и највећу житницу. Њој гравитирају насеља широког подручја које обухвата више од трећине територије Србије. Две реке које својим сливовима чине да Морава моћна и Велика потече ка ушћу у Дунав састају се код Сталаћа, иза саме Сталаћке клисуре. Одатле до Шалинца, где увире у дунавске воде, тече својим током још 185 километара. Укупна дужина Мораве износи 493 км. Њена притока Јужна Морава чија је дужина 295 километара, са својих 157 притока, доноси јој највећу количину воде и због ње је она велика и снажна равничарска река. Када јој се придода ток Западне Мораве који је дуг 308 километара све три заједно обиђу готово целу Србију јужно од Саве и Дунава. Водено короти јој богате са свих страна бањски извори и минералне воде најлековитијих бања јужне и западне Србије.

Морава је реч која означава воду у већини речника словенских језика

Бројне су недоумице око порекла имена реке Морава као и већине хидронима и топонима на територији Србије. Тумачења су разна, имају упориште у језицима племена и народа који су кроз историју обитавали на овим просторима.

       Ако се крене од старосрпске транскрипције ова реч означава област обраслу свежом младом травом обично уз воду. Истовремено морава је у староспрском језику означавала и специфично зелену боју. У старим речницима је такође могуће наћи да исто значење има и облик речи „мурава“. Тражећи порекло речи морава путеви воде до тумачења да ова прасловенска, свесловенска и старосрпска реч значи мору – кошмарни сан и да потиче од глагола морити. Могуће је наћи тумачење да ова реч значи луг, место покривено зеленом травом, што опет представља везу са хидронимима из ове регије.

Причом и сликом кроз прелепе пределе тока највеће српске реке

Тешко је објаснити како ми житељи насеља које гравитира реци видимо Мораву, зашто је волимо и шта чинимо за њу да нам дуго траје. Немамо ни јасну представу шта чинимо да и даље буде део наших живота, нашег постојања, понос свих нас, зашто остаје место коме се увек враћато радо и с чежњом ма где били и ма куда нас пут кроз живот водио. Морава, упркос свему, увек остаје наш ослонац, наше уточиште, извор енергије и радости свих нас које повезује својим током и вечним постојањем...

Морава привлачи и осваја снагом и лепотом

Како тече живот дуж обала Мораве лако је одгонетнути посматрањем њеног тока, праћењем свих промена током смене годишњих доба, чему човек доприноси својим ангажовање, а шта нарушава својим немаморм, питања су на која тражимо одговоре радећи на пројекту „Велика Морава – огледало Србије“.

       Серијал текстова започео би објавом података, расположивог материјала и докумената о значају највеће српске реке у историјском, културолошком, социјалном и еколошком смислу за становништво великог дела централне Србије које гравитира Шумадији и Поморављу. У уводним текстовима објавили бисмо податке о географском положају Велике Мораве, значају и утицају воденог тока за житеље густо насељених градова и општина, сеоских насеља дуж водотока Мораве, природним лепотама на које наилази туриста обилазећи дестинације идући јој у сусрет. Сакупили бисмо податке колико је Морава инспиративна за уметнике и писце, колико јој пажње посвећују мештани, у којој мери је носе у сећањима људи који су у дијаспори и на тај начин бисмо повезали ставове о значају реке и самог пројекта са мишљењем људи који нису директо под утицајем реке чијем току гравитира више од милион грађана Србије.

Великом Моравом од извора до ушћа у Дунав

Морава је за Србе исто што и Тигар за Месопотамију, Инд за индијце, Волга за Русе, Рајна ѕа Немце...

         У малом месту, које у имену има реч велика, има много тога лепог и великог. Велика Плана има Велику Мораву, а Морава безброј тако малих, а живих светова. Они одолевају времену, и сваки од њих има своју живописну и тајанствену причу до које се може доћи посматрањем, изучавањем и поклањањем пажње реци. Много тога је занимљивог и неистраженог на месту где се спајају Поморавље и Шумадија, где поглед пуца на реке, поља и начичкана насеља. Понегде задиви готово недирнута природа,истовремено забрину брда смећа. То што имамо желимо да поделима са људима којима недостаје сусрет са лепотом коју само природа може да дарује. Одговорни за будућност можемо заједно утицати на очување дарова природе дубоко свесни да то што имамо морамо да предамо „у исправном стању“ као сведок пролазности новим генерацијама на употребу, уживање и (о)чување.

 Богат и разноврстан биљни и животињски свет у моравској долини

Шта крију воде највеће српске реке, које птице живе у њеном приобаљу, ко се враћа истом трасом сваког пролећа а одлази у јесен кад замре живот дуж њених обала... За време Европског викенда посматрања птица на теренима око Велике Плане пред сеобу, пре две године, избројано је 135 врста птица. Откривена је велика колонија гакова, ретка појава за сва станишта птица у овом делу Европе.

         Истраживањем познатих и непознатих чињеница о Морави, бавећи се биљним и животињским врстама на стаништима дуж њених обала пружићемо заинтересованој јавности информације до којих нису дошли не зато што нису могли, него зато што нису ни знали да тако ретке врсте, заштићених и угрожених биљних и животињских врста живе на овим теренима. Зато је наш циљ да пројектом укажемо пажњу јавности у којој мери је Морава стециште и утошичте многобројним животињама из редова сисара, водоземаца, птица грабљивица, неким питомим и дивљим биљним врстама које се ретко сусрећу на другим стаништима. Аутохтоне биљне врсте, бела врба, бела и црна топола су концентрисане око велике реке, док у вишим пределима, идући даље од речног тока према пољима и њивама поред багрема има листопадних шума које чине храстово и буково дрво. Под дејством поветарца лишће у овим омањим шумским комплексима сигурно је станиште сићушним бићима, истовремено мами истраживаче, путописце и фотографе.